Sem’onov P’otr
Leijon da oslu
карельский: ливвиковское наречие
Новописьменный ливвиковский
Kerran leijon lähti mečästämäh da otit kerale oslan da sanoi hänele:
– Sinä, oslu, mene meččäh da kirru täytty vägie. Sinun keroi on levei. Sen kirrundan periä kuduat zvierit livutanneh pagoh, net minä tabuan.
Mugai azui. Oslu kirgui, a zvierit juostih kunne puuttuu da leijon tabaili niilöi. Tabuandan jälles leijon sanoi oslale:
– Nu, kiitän sinuu, sinä hyvin kučuit.
Da jälles sidä oslu ainos kirguu. Ainos vuottau, gu händy kiitettäs.
Толстой Лев Николаевич
Лев и осёл
русский
Пошёл раз лев на охоту и взял с собой осла и сказал ему: – Ты зайди, осёл, в лес и кричи что есть мочи, у тебя горло просторно. Какие звери от этого крика пустятся бежать, я тех поймаю. Так и сделал. Осёл кричал, а звери бежали куда попало, и лев ловил их. После ловли лев сказал ослу: – Ну, хвалю тебя, ты хорошо кричал. И с тех пор осёл всё кричит, всё ждёт, чтобы его хвалили.