En’n’en kar’ielašša...
        
        
        Karelian Proper
                
Tolmachi
                
      
             En’n’en kar’ielašša issuttih pär’iel’l’ä, karas’inua poltettih ves’ma vähän. 
 
 Tukkie piet’t’ih mužikat pit’kie i brihat ynnäh n’iinže ei l’yhennet’t’y. 
 
 Pardoida piet’t’ih pit’kie, n’abah šua. 
 
 Kel’l’ä ol’i pit’kä parda, hyvä, šagie, že hyvä kyl’ämies’. 
 
 Tukkie l’yhennet’t’ih vain kruwgazellah tažanazeh, vain vähäzel’d’i n’iška n’äg’yw. 
 
 Šobie piet’t’ih pit’kie, vähäzet’t’ä polveh šua. 
 
 Šobie vyöt’et’t’ih vyöl’l’ä. 
 
 Vyöt’t’ä ei annettu kävel’l’ä. 
 
 A jalloissa n’iin’is’t’ä i tuohis’t’a luapot’t’ie piet’t’ih, a aigah i raijas’t’a, konža on kuiva. 
 
 Šuappaida piet’t’ih harvah. 
 
 Ris’s’it’t’ä n’i mužikat, n’i naizet kävel’dy ei.  
      
            
 
                       
            
            
            
        Раньше у карел...
    
        Russian
    
      
        Раньше у карел сидели с лучиной, керосину жгли очень мало. 
 
 Мужики носили длинные волосы, и парни точно так же, не стриглись. 
 
 Носили длинные бороды, до пояса (‘до пупа’). 
 
 У кого была длинная борода, хорошая, густая, тот был и хороший селянин.
 
 Волосы стригли только кружочком, ровно, чуть шея была видна.
 
 Рубашки носили длинные, чуть не до колена. 
 
 Рубашку подпоясывали поясом.
 
 Без пояса не давали ходить.
 
 А на ноги обували лыковые или берестяные лапти, а иногда и ивовые, когда было сухо.
 
 Сапоги носили редко. 
 
 Без креста ни мужики, ни женщины не ходили.