Šuarna
        
        
        Karelian Proper
                
Tolmachi
                
      
             El’et’t’ih d’iedo da buabo. 
 
 Ol’i heil’ä t’yt’t’ön’e ei rodnoi. 
 
 A buabo i šanow d’iedolla: “Vie meččäh t’ämä t’yt’t’ön’e”. 
 
 D’iedo val’l’ašti hebozen i vei t’yt’t’özen meččäh. 
 
 T’yt’t’özen jät’t’i meččäh. 
 
 Aštuw čiban’e, hän’el’l’ä šarvuz’iissa doin’iekkan’e i käz’is’s’ä rawdan’e troskan’e. 
 
 A šiid’ä čiban’e i šanow: “T’yt’t’ön’e, na doin’iekkan’e, l’ypšä miwma i juota”. 
 
 T’yt’t’ön’e l’ypši čibazen i juotti. 
 
 A čiban’e i šanow: “Na šiwla troskan’e. 
 
 I ka l’ien’öw šiel’ä gora. 
 
 Šie ožua t’äl’l’ä troskazella gorua vaš ris’s’ikkeh, gora avawduw i šiel’ä l’ien’öw äijä dobrua”. 
 
 T’yt’t’ön’e otti dobrat i l’äks’i kod’ih. 
 
 Män’i kod’ih, a muamo ihaštu, a šin’d’ä tuatolla i šanow: “Vie i rodnoi t’yt’är meččäh”. 
 
 Rodnoin t’yt’t’ären vei meččäh, hiän i kyl’mäht’i šinne. 
 
 Eirodnoi jäi heil’yö el’ämäh. 
 
 Kaikki.  
      
            
 
                       
            
            
            
        Сказка
    
        Russian
    
      
        Жили дед да баба. 
 
 Была у них девочка, неродная. 
 
 А баба и говорит деду: «Отвези эту девочку в лес». 
 
 Дед запряг лошадь и отвез девочку в лес. 
 
 Девочку оставил в лесу. 
 
 Идет козочка, у нее на рогах подойничек и в руках [так!] железная тросточка. 
 
 А потом козочка и говорит: «Девочка, на подойничек, подои [меня] и напои». 
 
 Девочка подоила козочку и напоила. 
 
 А козочка и говорит: «На тебе тросточку. 
 
 И вот будет там гора. 
 
 Ты ударь этой тросточкой крест-накрест по горе: гора раскроется и там будет много добра». 
 
 Девочка взяла добро (в оригинале множественное число) и пошла домой. 
 
 Пришла домой, а мать обрадовалась, а потом отцу и говорит: «Отвези и родную дочь в лес». 
 
 Родную дочь отвез в лес, она и замерзла там (‘туда’). 
 
 Неродная осталась у них жить. 
 
 Все.