VepKar :: Texts

Texts

Return to list | edit | delete | Create a new | history | Statistics | ? Help

Stupiimme kolhozah

Stupiimme kolhozah

Ludian
Southern Ludian (Svjatozero)
Nu siit se voine, graždanskuoi voine vai kuj oli lopiih, sit häi d’o tuli kodih.

Siit ruaduoi häi Priäžäz, da siid d’o ruadoi ribakannu.

Siid d’o rodittiheze kolhozat, siit häi stupii kolhozah.

Vot.

Omaz omaz d’o elimme, siiten kolhozah stupii.

Sobran’uoih kävütäh net Priäžäspiäi, oli raikomaspiäi Lamppi da kai.

Pol’ežajou precedat’el’akse, meidem mužikk se Pal Ivanič, čotovoodakse, nu, kai praul’en’aid naznačittih.

Üheksä taluoid vai ku kerävüi, köuhäd bedn’akuoit sigä kolhozas s’evo.

Nu davai piendarid mureta, eig ole... pluuge üks dai siid raudastivo üks.

Davai müö mureta piendarid üöd da päit.

Huondeksel aigaižeh ehtäh müöhässuai ainoz murendamme piendarid da štobi ühtes paššida da olda pluugal da kai...

A erähad vie ei, ed obščestvittu ei rugehit.

Kel migi nu se külvettih.

Siid rodiiheze sobraanii kezäl.

Gül’l’inge tuli lidnaspiäi.

Entiä mi se häi oli lidnan piälikkö vai mi oli.

Lidnaz, Gül’l’ingökse kirguttih.

Häi tulou sobraan’ait pidämäh sih Pelduoižih.

I soberiu kaikkid bedn’akuoid, dai nu kui peldožnikat kai soberittiheze nu.

Sanou: ”Pidäu teile, häi sanou, rugehet sanou obščesvida sanou, ühteh sanou siithäi sanou rodih teil, s’emje sanou üks da kai el’ädez nu”.

Nu siit, kač, zavodimme olda da kai, trudodn’eit hüväd ruata da.

Müö ruadamme arttelil, minul äi trudodn’eit, dieduška meil oli vahne se.

Ka viižinsaduoin trudodn’eeluoin oli.

Nu siiten tuattah tožo ščotovodannu, se čotovodannu ruadau, siid vie mänöu niitule se kündäu se midä vai tiedäu muga ruata.

Siid ruaduoi, ruaduoi, ruaduoi müöšte da kai vuoden dai trudodn’eid äi.

Nu, siit kačo rahvahale žiäli.

Midä nenga rukovoditah dai kai, siit hänempiäle sit häntte vie arestuittih: pahoin kolhoozas, sanou, azui provaalan da sen toižen da ku nenga, sanou, ei pidäiž.

Nu, arestuttih, olgah, siid vie - a eig olnu provalat eigo ni midä.

D’älgele, kačo, heil’e pidi precedat’el’akse häned oli sih kolhozah, kai hüö nakl’evetaali tühjat načal’svale, nu heit sn’aali.

Pol’ežajevad dai meiden dai enämbi meiden eini rubennu.

Siid vie kačo häi oli kakskümen päi, arestuittih ka poka dopraašivali da kai ka.

Ei häi a sous’om, oli häi oigei, oslobožden’ain dai tuli iäre sigäpiäi.

Suudo proidii, andettih vai ku prinudraboti kaks kuut.

Häi ned ruaduoi, sit sanou: ”Enämbi, minä Pelduoižeh en rubeda elämäh, da ni kolhozah, l’ähten ku minut sanou za pravoje d’elo nenga ruattih”.

Da siid enämbi ni olnu ei kolhozas, siit rubeži Priäžäs raiispolkomaz ruadamah, kolhozuoih ajelemmah ispehtor.

Da hüvin da siit, kačo, tämä voine se rodiihäi, tämä d’älgimäine voine.

Akuirovalis’, d’o olimme Arhangel’skas siid vie dobrovol’no lähti trudarmiih sinnä, täl voin an nu tämä d’älgivoine trudarmiiz oli Arhangel’skas tägä strojiiheze.

Minun lapset, ka nel’l’äi...

Vie minä sanon: ”Oi, sinä, älä lähte”.

Ette, sanov, vai kuole, оlgad vai Arhangel’skas täs elägätte”.

A siit sigä tuli davai tännä Petrouskuoile.

Siid ruaduoi häi voennuois organizacais, hätken oli... ei, ruaduoi onnako vuotte kakstož ruaduoi da siit toižeh da siid.

Nügü, kač, penz’aile lähti, da siit enämbi ni ruannu ei da sit.

Minul starikke kuoli.

N’üg olen üksinäh d’uuri.

El’ä midä malttanet.

Tožo starikas penzii naznačittih minule, elän da siid midä, kačon sidäi ruadan.

A kous kolhoozah teidem pereh sinne mäni, dak midäbo teil oli elot, midä anduoitte sinnä?

Kolhozah sinne ku lähtimme, anduoimme kolme lehmät, kolme lehmät kaks hebod anduoimme.

Veneht emm andanu, d’etka ainoz ongele kävüi.

Nu, t’el’egäd andoimme, kord’ad anduoimme siid andoimme kartofe, kartofeit siemenekse, ozrad anduoimme, kagrad anduoimme kai.

Da vie minä organizučutin vahnembit kel olnu ei nenit köuhembit, nu mängät heile vie anduoin peitoči mužikas kagrad da siid ozrat siemenekse, štobi kir’utettaižiheze kolhozah, and enämbi rodih bedn’akkat kolhozah.

Lehme d’iäi vie meile kodih, toine vie d’iäi meile kodih, toine vie d’iäi Vasil’ Ivaničan se oli, minum mužikan vel’l’i, hänel se neveskäle d’iäi.

Nu zavodiime kolhoozas siid elädä .

Ei oliiž voinad olnu, ka elädägi hüv olnuiš kolhozas.

Ka kehnon voine meit siit rozrušii, kačo, kedä kunnagi.

Nemse se nastupaiččihäi, kaikem muan lopii.

Мы вступили в колхоз

Russian
Когда гражданская война или как ее называют, кончилась, муж вернулся домой.

Потом он работал сначала в Пряже, а потом работал рыбаком.

Потом были организованы колхозы, и он вступил в колхоз.

Вот.

Мы уже в своей деревне жили, когда муж вступил в колхоз.

[Когда создавался колхоз], то из Пряжи, из райкома [партии] на собрания приезжал Лампи.

Полежаева избрали председателем, а мужаПал Иванычасчетоводом, правление избрали.

Сначала всего только девять бедняцких семей вступило в колхоз.

Ну, стали мы межи распахивать, а нет ни... был лишь один плуг и одна железная борона.

И все же стали распахивать межи.

Дни и ночи с раннего утра до позднего вечера все время распахивали межи, чтобы вместе пахать и пахать плугом, да все...

А некоторые еще не обобществили [семенную] рожь.

У кого сколько было, столько и посеяли.

Летом состоялось собрание.

Из города Гюллинг приехал.

Не знаю, что за начальник он был.

Он работал в городе, Гюллингом звали.

Он приезжал сюда в Пелдожу собрание проводить.

Он собрал всех бедняков, ну все пелдожане собрались.

«Нужно вам рожь обобществить, – говорит, – после ведь у вас будет одна семья да все в жизни».

Ну, потом мы начали тут жить да зарабатывать трудодни.

Мы работали артелью [всей семьей], у меня много трудодней, дедушка наш был старый и тот трудился.

По пятьсот трудодней у нас выходило.

Отец счетоводом работает, да еще идет на пожню, пашет и все делает.

Работал, работал, работал весь год, да трудодней много.

Ну, потом, видишь, народу завидно.

Потом его арестовали: плохо, мол колхозом руководил, дело провалил да то да другое, мол, так нельзя работать.

Ну, ладно, арестовали, – а не было ни провала и ничего не было.

[Богатым] нужно было своего человека председателем избрать, поэтому они все наклеветали пустого о правлении начальству.

Ну, Полежаева да нашего и сняли.

Он был под стражей двадцать дней, пока допрашивали да все.

Он оказался прав, поэтому его освободили, и он возвратился оттуда. Когда суд прошел, дали ему два месяца принудработы.

Он их отработал и сказал: «Я больше в Пелдоже не буду жить, уйду, раз за правое дело так сделали».

Больше и не работал он в колхозе, стал в Пряже в райисполкоме инспектором работать, по колхозам ездить.

Мы хорошо и жили, да потом эта война началась, эта последняя война.

Мы были в Архангельской области в эвакуации, потом еще мужа во время войны взяли в трудармию, в Архангельске что-то строили.

Трое моих детей было в армии, четвертый...

Я еще говорила: «Ой, ты не ходи».

– «Не умрете, живите здесь в Архангельской области».

А когда оттуда пришел, мы переехали в Петрозаводск.

Он работал в военной организации, долго был... наверно, лет двенадцать работал, потом в другую организацию перешел.

Теперь на пенсию вышел, больше он не работал.

После мой старик умер.

Теперь одна живу.

Живи как умеешь.

За старика назначили мне пенсию, так и живу, что хочу, то и делаю.

А когда в колхоз ваша семья вступала, что сдали туда?

Когда в колхоз вступили, сдали мы три коровы, две лошади.

Лодки не сдали, дедка все время на рыбалку ездил.

Ну, телеги сдали, сани сдали, потом сдали картофель, семенной картофель, ячмень сдали, овес сдали.

Я еще давала беднякам украдкой от мужика овса да ячменя на семена, чтобы записались в колхоз, пусть больше бедняков будет в колхозе.

Корова одна еще осталась у нас дома, а втораята была корова брата моего мужа Василь Иваныча, она невестке осталась.

Ну, мы начали в колхозе жить.

Если бы не было войны, так и жить было бы хорошо в колхозе.

Проклятая война у нас все разрушила, кого куда разбросала.

Немец наступал ведь, всю землю разорил.