VepKar :: Texts

Texts

Return to list | edit | delete | Create a new | history | Statistics | ? Help

Bokko da tyttö

Bokko da tyttö

Karelian Proper
Rugozero
Oli ennen ukko da akka. Hyö molemmat kuoldih, däi yksi tytär da bokko. Bokko biägyy, biägyy, kun kuoli emändä. Tyttö i šanou:
Lähemmä hot’ kunne, bokko, toizeh kyläh piän eloh.
Emmägö voi missä piädä elättiä.
Šiidä lähettih bokon kerallaolgie kubon regeh. Bokko vedäy regie, a hiän dälgeh aštuu. Bokko i šanou tytöllä:
A-voi-voi, nyt tulou šuuri Šyötär-akka vaštah.
Mäne olgikuvon šiämeh, peittäyvy. (Tyttö oli ylen kaunis).
Tyttö i peittäydy. Aštuu bokko, vedäy šidä regie. Tulou Šyötär-akka vaštah. Kyžyy:
Kunne mänet, midä vejät?

Bokko vaštuau:
Läksin piän eloh.
Otin olgie kubozen, kuin nälläššyn, nin šyön.
Proidi Šyötär-akka, tyttö i nouži šieldä rejestä pois. Tuaš tulou toine Šyötär-akka vaštah. Šanou bokolla:
Kunne mänet, midä vejät?

A tyttö mäni peittoh yhen ollen šiämeh. Šyötär-akka puistelou kaiket ollet. Ei ni midä löydän. Kaikki ollet keräi kuboh. Ei košken. Dai proidi ielläh. Tyttö nouzi. Aššutah bokon kera rinnakkah. Kaččou, ka kylä näkyy. Männäh köyhän leškiakan luokši. Kolistau ikkunah. Šanou akalla, d’otta hiän laškis heidä yökši. Staruha šanou:
Tulgua, tulgua.

Tyttö šanou:
Mistä staučašta milma šyötät, šiidä i miun bokkuo šyötä, millä šijalla milma magautat, šillä miun bokkuo.

Tule, tule, – šanou leškiakka, – kaikki niin luajin.
Dai tuli tyttö bokon kera pertih. Missä bokko maguau, šiinä i tyttö. Ylen kaunis on tyttö. Illalla istuu, d’oga päiviä ikkunan viereššä ruadau.
Ivan-careivičalla šanotah, d’otta on hyvä tyttö šiinä talošša. Šiidä Ivan-careivič rubieu šidä tyttyö koziččomah. Žen tytön ottau miehellä. Dai bokon ottau priduan’eiksi. Emändä laški bokon pihalla. Bokon varašti Šyötär-akka. Emändä lähtöy eččimäh bokkuo, kuin bokko myöhäšty, ei tullun kodih. Tulou šillä naizella vastah Šyötär-akka, kyžyy:
Kunne mänet?

Naine šanou:
Mänen bokkuo eččimäh, bokko kado.

Šyötär-akka šanou:
Proiji miun d’aloin keššistä läbi, ni löydyy šiun bokko.

Kun naine proidi d’allankeššičči, niin muuttuigi Šyötär-akakši, a Šyötär-akka naizekši. Otti bokon dai mänöy Ivan-careivičan luokši. Šanou:
Kačo, mie löyvin bokon.

Ivan-careivič kaččou: kuin buito ei ole hänen akka, kuin on muštaverine. A bokko biägyy, igävöiččöy omua emändiä. Ivan-careivič mänöy leškiakan luokši dai šanou: šenin da šenin, "ei ole miun akka. Midä mie ruadazin?". Leškiakka šanou:
Mäne vai meččäh da tuo akkaš kodih, mie probuičen hot’ midä ruadua.
A Šyötär-akka aja pois.
Ivan-careivič mänöy meččäh, aštuutulou vaštah akkah.
Häin i šanou:
Läkkä poiges kodih.
Bokko itköy, igävöiččöy. Läkkä pois kodih, a Šyötär-akan ajamma pois.
Lähettih ukon kera kodih. A Šyötär-akka ei tiijä, d’otta hiän on akkua eččimäššä, vain koissa rehendeliečöy.
Šiidä Ivan-careivič toi akkah leškiakan luokši, a iče mäni kodih, šanou Šyötär-akalla:
Šiula täydyy lähtie miun luoda pois, et šie ole emändä.

Šyötär-akka šanou:
Kuin mie kerran tulin šiun moržiemekši, nin kunne mie lähen?

Ivan-careivič šanou:
Kušta tuliit, šinne i mäne.

Šyötär-akka kaččouei tullun elošta. Šuoriudu i läksi pois.
Mänöy Ivan-careivič, ottau akan, i ruvetah hänen kera da bokon kera elämäh. Bokko heitti biägynnän. Šiihi i loppu. Šiidä eläyvyttih endizen akan kera.

Девушка и баран

Russian
Были раньше старик да старуха. Они оба умерли, осталась одна дочь да баран. Баран блеет, блеет, что хозяйка умерла. Девушка и говорит:
Пойдем, баран, хоть куда-нибудь в другую деревню кормиться.
Не сможем ли где-нибудь прокормиться.
Потом отправились с бараномсноп соломы в сани. Баран сани везет, а она сзади идет. Баран и говорит девушке:
А-вой-вой, большая баба Сюотяр идет навстречу!
Заройся в сноп соломы, спрячься. (Девушка была очень красивая).
Девушка и спряталась. Идет баран, тащит сани. Идет навстречу баба Сюотяр. Спрашивает:
Куда идешь, что везешь?

Баран отвечает:
Пошел свою голову кормить.
Взял сноп соломы, как проголодаюсьто поем.
Прошла баба Сюотяр, девушка и встала из саней. Опять встречается другая баба Сюотяр. Говорит барану:
Куда идешь, что везешь?

А девушка спряталась внутри одной соломинки. Баба Сюотяр перетрясла всю соломуничего не нашла. Всю солому собрала в сноп, не тронула. И пошла дальше. Девушка встала. Идут с бараном рядышком. Смотритдеревня виднеется. Идут к бедной вдове, [девушка] стучится в окно. Говорит женщине, чтобы она пустила их на ночь. Старуха говорит:
Заходите, заходите.

Девушка говорит:
Из какой чашки меня будешь кормитьиз той же и моего барана корми, на какую постель меня уложишь спатьна ту же и моего барана.

Заходи, заходи, – говорит вдова, – все так сделаю.
И пришла девушка с бараном в избу. Где баран спиттам и девушка. Девушка очень красивая. Каждый вечер она сидит возле окна и работает.
Ивану-царевичу говорят, что в том доме есть хорошая девушка. Потом Иван-царевич стал ту девушку сватать. Берет эту девушку за себя замуж. И барана берет вместо приданого. Хозяйка выпустила барана во двор. Барана украла баба Сюотяр. Хозяйка идет искать барана, когда баран не вернулся домой. Встречается этой женщине баба Сюотяр, спрашивает:
Куда идешь?

Женщина говорит:
Иду барана искать, баран потерялся.

Баба Сюотяр говорит:
Пройди между моими ногами, так найдется твой баран.

Когда женщина прошла между ногами, то превратилась в бабу Сюотяр, а баба Сюотяр стала женщиной, взяла барана и ведет к Ивану-царевичу. Говорит:
Смотри, я нашла барана.

А Иван-царевич смотрит: как будто не его жена, потому что чернявая. А баран блеет, скучает по своей хозяйке. Иван-царевич идет к старухе-вдове и говорит: так и так, это не моя жена, что мне делать? Старуха-вдова говорит:
Иди в лес и приведи свою жену домой, я попробую что-нибудь сделать.
А бабу Сюотяр прогони.
Иван-царевич пошел в лес, идетвстречается ему жена. Он и говорит:
Пойдем домой.
Баран плачет, скучает. Пойдем домой, а бабу Сюотяр выгоним.
Пошли с мужем домой. А баба Сюотяр не знает, что он пошел жену искать, она себе дома хозяйничает. Потом Иван-царевич привел жену к вдове, а сам пошел домой. Пришел домой, говорит бабе Сюотяр:
Тебе надо уйти от меня, ты не хозяйка.

Баба Сюотяр говорит:
Раз я пришла к тебе в жены, то куда же я пойду?

Иван-царевич говорит:
Откуда пришла, туда и иди.

Баба Сюотяр смотриттут жизни не будет. Собралась и ушла. Идет Иван-царевич, берет жену и начинает с ней и с бараном. Баран перестал блеять. Тут и конец. Так и стали жить с прежней женой.