ВепКар :: Тексты

Тексты

Вернуться к списку | редактировать | удалить | Создать новый | Статистика | ? Помощь

Никольский Виктор. Двѣнадцать Страстныхъ Евангелiй, чтомыхъ въ Великiй Пятокъ на утрени на карельскомъ нарѣчiи. 3. Jevangelіe

Двѣнадцать Страстныхъ Евангелiй, чтомыхъ въ Великiй Пятокъ на утрени на карельскомъ нарѣчiи. Евангеліе 3-ое

Maтѳ. 26, 57–75.
57. Ӱхтэлъ-айгуа, оттаятъ Їисусъ Христуа войнатъ туодыхъ Гяндӱ архейрей Каiафаллуо, куннэ керявюттыхъ кирью міегетъ и піäликкё міегетъ.
58. Педри астуй Гянэлъ яллесъ, пала кескіе, архейрейнъ дворахъ-суа; и мени дворанъ сюдäмехъ и истовуй служійтелейнъ-келъ, ку нäхтä лоппу.
59. Архейрейтъ и піäликкё міегетъ и кай суудятъ эчиттыхъ олэматтомуа віäрюттӱ Їисусъ Христасъ, ку вайсъ суудіе Гянэнъ тапеттаваксе.
60. И эй войду лёы̆дыä; и хошь äйю тулэттэли Гянэнъ віäриттäіä кіеластуксенъ-вуохъ, но эй войду віäриттыä. Ялгимяй тули какси кіэластаюа свидѣйтелюа.
61. И саноттыхъ: "Гяй пакизи: Минä войнъ Юмаланъ кирикенъ мурэндуа и колмэхъ пяйвяхъ луадіе".
62. Apxeйpeй, сейзай ностуо, саной Гянэлъ: "миндäхъ ни мидä этъ вастуа? ку гюö Синуо віяритэтäхъ?"
63. Їисусъ Христосъ оли вайкайнэ. Архейрей саной Гянэлъ: "элявянъ Юмаланъ нимелъ вирканъ Синуо, сано мейле: "Синя-го олэтъ Хритосъ, Юмаланъ Пойгу?"
64. Їисусъ Христосъ саной гянэлъ: "синä сенъ санотъ; віе Минä санонъ тэйле: "тäсъ aйясъ нäйтто игмизіенъ Пойгуа истумасъ ойгіенъ пуолэнъ вягіе и туліюа тайваганъ пильвилей-мюö".
65. Сійтъ архейрей ревитты оматъ соватъ и саной: "Гяй кироы̆ Юмалуа; миксе мейле віе пидäы̆ свидетелюа? тӱӧ куулитто нӱгёй Гянэсъ Юмаланъ кируонданъ.
66. Куй тэйле се озутахъ?" Гюö вастаттыхъ: "максаы̆ суудіе тапеттаваксе".
67. Сійтъ сюльгіеттыхъ Гянэнъ піялъ, корвайльтыхъ Гяндӱ; а эрягятъ ишкіэттыхъ Гяндӱ нуалуа-мюӧ,
68. и саноттыхъ: "арбуа мейле, Христосъ, кенъ Синуо ишки?"
69. Педри истуй дворалъ эриже тойзисъ; тули гянэллюӧ кяскюляйне и саной: "и синä олитъ Їисусанъ Галилеянинанъ-келъ?"
70. Но Педри отрекайчійгесъ кайкіенъ-іелъ и саной: "минä энъ тійе, мидä синä санотъ".
71. Конзу гяй оли ляхтэмясъ дворанъ сюдäмесъ іярехъ, нäги гянэнъ тойне кяскюляйнэ и саной сіитъ оліёйле: "и нэче оли Їисусанъ Назарейнъ-кель".
72. И Педри уввессахъ отрекайчійгесъ генгенъ виркуанданъ-келъ, что гяй эй тійе тäдä міестӱ.
73. Кодвайзенъ перясъ лягеттыхъ Педриллюӧ сійтъ сейзоятъ и саноттыхъ: "рооно-ку и синä олэтъ гейсъ-пяй; синунъ-ги пагинъ сенъ озуттаы̆".
74. Сіитъ Гяй рубей клянимягесъ и генгіе виркамахъ, что эй тійе сидä міестӱ. Силъ-кердуа кукой лаулой.
75. И юохтуй міелехъ Педрилъ Їисусъ Христанъ санотутъ Гянэлъ санатъ: "Эннэ, куни кукой лаулаы̆, синä колме кердуа отрекайчеттосъ Минусъ". И ляхты іäрехъ и итки äйялъ.
Х

Никольский Виктор

Двѣнадцать Страстныхъ Евангелiй, чтомыхъ въ Великiй Пятокъ на утрени на карельскомъ нарѣчiи. 3. Jevangelіe

карельский: ливвиковское наречие
Старописьменный ливвиковский
Matf. 26, 57–75.
57. Yhtel aigua, ottajat Iisus Hristua voinat tuodih Händy arheirei Kaiafalluo, kunne kerävyttih kirju miehet i piälikkö miehet.
58. Pedri astui Hänel jälles, pala keskie, arheirein dvorahsua; i meni dvoran sydämeh i istovui služiitel’oin-kel, ku nähtä loppu.
59. Arheireit i piälikkö miehet i kai suud’at ečittih olemattomua viärytty Iisus Hristas, ku vois suudie Hänen tapettavakse.
60. I ei voidu löydiä; i hoš äijy tuletteli Hänen viärittäjiä kielastuksen vuoh, no ei voidu viärittiä. Jälgimäi tuli kaksi kielastajua svideitel’ua.
61. I sanottih: "Häi pagizi: Minä voin Jumalan kirikön murendua i kolmeh päiväh luadie".
62. Arheirei, seizai nostuo, sanoi Hänel: "mindäh ni midä et vastua? ku hyö Sinuo viäritetäh?"
63. Iisus Hristos oli vaikaine. Arheirei sanoi Hänel: "elävän Jumalan nimel virkan Sinuo, sano meile: "Sinägo olet Hristos, Jumalan Poigu?"
64. Iisus Hristos sanoi hänel: "sinä sen sanot; vie Minä sanon teile: "täs aijas näittö ihmizien Poigua istumas oigien puolen vägie i tulijua taivahan pilvilöi myö".
65. Siit arheirei revitti omat sovat i sanoi: "Häi kirou Jumalua; mikse meile vie pidäy svidetel’ua? työ kuulitto nygöi Hänes Jumalan kiruondan.
66. Kui teile se ozutah?" Hyö vastattih: "maksau suudie tapettavakse".
67. Siit syl'giettih Hänen piäl, korvail'tih Händy; a erähät iškiettih Händy nuamua-myö,
68. i sanottih: "arbua meile, Hristos, ken Sinuo iški?"
69. Pedri istui dvoral eriže toizis; tuli hänellyö käskyläine i sanoi: "i sinä olit Iisusan Galilejaninan kel?"
70. No Pedri otrekaičiihes kaikkien iel i sanoi: "minä en tiijä, midä sinä sanot.
71. Konzu häi oli lähtemäs dvoran sydämes iäreh, nägi hänen toine käskyläine i sanoi siit olijoile: "i neče oli Iisusan Nazarein kel'".
72. I Pedri uvvessah otrekaičiihes hengen virkuandan kel, što häi ei tiijä tädä miesty.
73. Kodvaizen peräs lähettih Pedrillyö siit seizojat i sanottih: "roono ku i sinä olet heispäi; sinungi pagin sen ozuttau".
74. Siit Häi rubei klänimähes i hengie virkamah, što ei tiijä sidä miesty. Sil kerdua kukoi lauloi.
75. I juohtui mieleh Pedril Iisus Hristan sanotut Hänel sanat: "Enne, kuni kukoi laulau, sinä kolme kerdua otrekaičettos Minus". I lähti iäreh i itki äijäl.

Страстные Евангелия. 3-е Евангелие Страстей Христовых

русский
Maтф. 26, 57–75.
А взявшие Иисуса отвели Его к Каиафе первосвященнику, куда собрались книжники и старейшины.
Петр же следовал за Ним издали, до двора первосвященникова; и, войдя внутрь, сел со служителями, чтобы видеть конец.
Первосвященники и старейшины и весь синедрион искали лжесвидетельства против Иисуса, чтобы предать Его смерти,
и не находили; и, хотя много лжесвидетелей приходило, не нашли. Но наконец пришли два лжесвидетеля
и сказали: Он говорил: могу разрушить храм Божий и в три дня создать его.
И, встав, первосвященник сказал Ему: что же ничего не отвечаешь? чтó они против Тебя свидетельствуют?
Иисус молчал. И первосвященник сказал Ему: заклинаю Тебя Богом живым, скажи нам, Ты ли Христос, Сын Божий?
Иисус говорит ему: ты сказал; даже сказываю вам: отныне ýзрите Сына Человеческого, сидящего одесную силы и грядущего на облаках небесных.
Тогда первосвященник разодрал одежды свои и сказал: Он богохульствует! на чтó еще нам свидетелей? вот, теперь вы слышали богохульство Его!
как вам кажется? Они же сказали в ответ: повинен смерти.
Тогда плевали Ему в лице и заушали Его; другие же ударяли Его по ланитам
и говорили: прореки нам, Христос, кто ударил Тебя?
Петр же сидел вне на дворе. И подошла к нему одна служанка и сказала: и ты был с Иисусом Галилеянином.
Но он отрекся перед всеми, сказав: не знаю, что ты говоришь.
Когда же он выходил за ворота, увидела его другая, и говорит бывшим там: и этот был с Иисусом Назореем.
И он опять отрекся с клятвою, что не знает Сего Человека.
Немного спустя подошли стоявшие там и сказали Петру: точно и ты из них, ибо и речь твоя обличает тебя.
Тогда он начал клясться и божиться, что не знает Сего Человека. И вдруг запел петух.
И вспомнил Петр слово, сказанное ему Иисусом: прежде нежели пропоет петух, трижды отречешься от Меня. И выйдя вон, плакал горько.
Х