ВепКар :: Тексты

Тексты

Вернуться к списку | редактировать | удалить | Создать новый | История изменений | Статистика | ? Помощь

Endine svuad’bo. Lahjat

Endine svuad’bo. Lahjat

карельский: ливвиковское наречие
Сямозерский
Miehel ku menet, hos minä libo muut, moine oli mooda silloi, ga lahd’ua pidi.

Ken oli bohatembi, niil pidi enembäl lahjua, kewhembäl vähembi.

Nu vs’o taki müö olimmo kewhät, lahjua pidi kaksikümmen viizi piäsijua andua: viizi pluat’t’ua (kümmene aršinua pidi pluat’t’ah), viizikümmen arsinua pidi pluat’t’oih, a sid muut sie paijad, da sid hiemajikse kaksi aršinua, da kird’utetud emmustat.

Käspaikkua viizi pidi olla, kird’utettuu.

Ei pidänüh endizil n’eidizil kaluloil piäl piädü pidiä ei pidänüh.

Pidi kird’uttua, ezmäi paltinat kuduo, sit kird’uttua, varustua lahd’ua äijü pidi.


Nu sid minun svuad’bo meni, kaksikümmen viizi piäsijua lahd’ua.

Lahd’at ženihän čurah.

Omal perehel meni: buat’uškal paidu da druškuspaltin, küvülpaidu da druškuspaltin, n’eveskälpluat’t’u da räččin, muatuškalpluat’t’u da räččin, sid vie pidi n’eičukal, n’eičukku oli d’o tobd’u, hänel pluat’t’u, nu hänel aršinua kuuzi, ei pidänüh kümmendü, a toizih pluat’t’oih pidi kümmene aršinua toko pluat’t’ah.

Nu da sit muil, nado oli Lahtes, navol pluat’t’u pidi, navon ukol paidu, druškuspaltin.


Kolmekümmen piäsijua meni kuda kelgi, heimokunnal, ukon, ukon čurah.

Miän čuras päi tuvvah lahd’ua; n’eidizel tuvvah, a ukon čurah andua pidi.

Svuad’bo tobd’u oli, kewhü oli, kewhü oli, mama andaiju, a tatua eulluh a, rodn’at tuadih äijü, rodn’at tuadih äijü.

Rodn’at ku ei tuadanuz, ga sen vastah go ostua suas, kaksikümmen viizi piäsijua hoz oijenda vai.

Se piäsija čotaiččihez: pluat’t’upiäsija i paidupiäsija, i räččin lugiettih, emmustan hiemait, emmustat, kird’utetut, kird’avu helmad emmustat, tože piäsija čotaiččihez.

Kaksik’ümmen viizi piäsijua minul meni, lahd’ua.

Svuad’bon luadijes, se svuad’bon lujates lahjat pajistah, konzu lujatah svuad’bo.


Konz mama kui sanoi: "Ei Vas’aizeni sua luadie svuad’bua, ei.

Vaste vie sanow, ühtel..."

(Kaksi zalogua hülgävüi minulleni, üksi zalogu pandih viiziz rubliz Ruočarveh, se sinne hülgävüi.

N’olgamd’ärviläizet tuldih, n’olgamdärviläizet: "Kaksikümmen viizi rubl’ua pidäw zalogu, štob ei eruos").

A mamal d’engua ewlo.

Ofon’an luo meni (se buat’ušku rodih minun).

Zalogu prižmitäh, d’engua ole ei, tata d’engua andoi, Ofon’u.

Mama zalogan pani.

A sidi tuli kui Vas’a se, ukko ga, mama sanow: "Ei, Vas’aizeni, nügöi, sanow, minullenni kui svuad’buo luadie da zalogad maksua, ga sid l’ehmü pidäw müvvä, toine tüttärel andua, a kaksi l’ehmiä i on kaikkiedah, sanow.

Nügöi, sanow, müöhästüit, nügöi sinul ei roite, kun on tuohus toivotettu, sinne palaw".

Kukkaron kormaniz d’erni, d’engua stolal l’ükkäi, kolmekümmen rubl’ua, onnuako l’ükkäi, en d’o musta hüvin ga, enämbän zalogua l’ükkäi, zalogua oli kaksikümmen viizi rubl’ua.

"Viego pidäw, vai roih?" mamal sanoi ukko se minun.

Mama kaččow nenga d’engoih niihi: "Ga ongo täz äijü sinul d’engua?"

"Luve! Kačo äijügo on".

Mama kaččow: kolmekümmen rubl’ua.

"Kaksikümen viizi rubl’ua on, – sanow, – zalogu, vie on viizi rubl’ua täs piäl".

Vie kümmene rubl’ua l’ükkai: "Na! Zavodi svuad’bua pidiä!

Älä vai sano nikel, što minä annoin enämbän zalogua".

Zalogu se obezat’el’noi on maksandu, a piäl d’engoin, niidü perehel ei pie sanua.

Koziččemah sid rubei häi.

Autti, ku häi oli... torguiččii.

Kalua keräilöw Siämärvez da sit ned linnah müöw, da sid sie tuow d’awhuo, tuow brossua, rugehistu d’awhuo, nižustu d’awhuo, nidü müöw kül’äh.

Ostaw huogehembah sie tukulleh linnas päi, a rahvahal müöw kallehembah.

Sithäi hüvin el’ettih.

Dai kois tožo el’ettih hüvin, viizi l’ehmiä oli, kuvvenden minä vein ga, a meil oli kaksi: mamal üksi d’äi, minul andoi toizen.

Minä olin kewhü n’eidine ga menemäh, menendü aigah, koz olin miehel menijä ga n’eidizennü, ga sid hüvännü piettih, tottu, hüvännü piettih, hüvännü, ei pie riähkiä paista, tühdiä, tühdiä ei pie paista.

Suojärvil viizitostu piäsijua tožo meni lahd’ua, sinne vähä, sinne viistostu piäsijua kaikkiedah.

A minul nellikümmen piäsijua pidi.

Suojärvel ei meijän luaduh, sie tožo terväh proiji.

Kos kui menöw n’eidine miehel hoz i Suojärvel, ga miän luaduh piettih svuad’bo.

Piä suvitah, tukat kahtel kasal pl’etitäh, čepčü pidäw d’o nügöi ommella tiä valmehekse ruskiedu kumakkua, kird’atoi čepčü, ruskiedu kumakkua čepčü piäh pannah.

Tuodih pertih, stolan tuakse viedih, kumardelihez nenga, eigo tervehtettü, eigo käwdü niken, da sen kel stolan tagan päi iäreh da sit süömäh.

Käwdih, stolan tagan päi vähäine lawčal istuttih, süömized varustettih, kaksi stolua piäkkäh, sih pandih stolal süömized da sit süömäh.

Lahd’ua vähä meni, ei sid annettu lahd’ua.

Lahd’ad, menimmö kui, sid annoimmo, mendüw, müödäizet, müödäizet ku menimmö, sid lahd’at svuat’al da svuatul da nadoloil.

Naduo oli viizi: üksi oli miehel, nelli tüttüö, a tüttöl’öil nil kel kaksi aršinua da kel kolme aršinua.

A vai kui miehele olijal sil, Ogoziz oli miehel Nastoi, sil pluat’an annoimmo, kümmen arsinua.

Da sid süömized luajittih da d’uomized luajittih, süödih, d’uodih, söimmö, d’oimmo da sid rahvastu pandih muate.

Старинная карельская свадьба. Дары

русский
Замуж как выходишь, хоть я либо другие, дары нужны были, такая была тогда мода.

Кто был побогаче, тем надо было больше даров, кто победнееменьше.


Мы хотя и были бедные, даров надо было дать двадцать пять штук: пять платьев, по десять аршин материи на платье, пятьдесят аршин надо было на платья, и другое там: рубашки, да на рукава два аршина, да станушки расписанные.

Пять полотенец надо было узорных.


Прежде девушкам не приходилось сложа руки сидеть (‘держать голову на растопках’).

Сначала надо было холстов наткать, а потом вышить; много надо было даров приготовить.


Прошла моя свадьба; двадцать пять подарков надо было.

Дарят стороне жениха (‘в сторону жениха’).


Для своей [будущей] семьи пошло: батюшкерубашка и лента (‘холст для дружка’); деверюрубашка и лента дружка; невесткеплатье и сорочка; матушкеплатье и сорочка; да девочке надо было платье, хотя она была небольшая, на её платье шесть аршин, десяти не надо было, а на платье других по десять аршин.


Да ещё другим дары нужны были: в Лахте жила золовкатой платье; мужу золовкирубашку и ленту дружки.

На дары родне мужа ушло тридцать подарков.


Сторона девушки приносит дары; девушке приносят, а дарят родне жениха.


Свадьбу устроили большую, а мама была бедная дарильщица, отца не было, родственники оказали много помощи.


Если бы родня не помогла, самим, конечно, столько нельзя было купить: попробуй-ка выложить двадцать пять подарков.


Платье считалось за штуку, сорочкаштука, так считали дары: станушки, рукава к станушке, вышитые, с вышитым подолом станушки тоже считались за штуку.


Даров у меня ушло двадцать пять штук.


Во время рукобития, когда договариваются о свадьбе, тогда и на счёт даров договариваются.


Когда мама сказала: «Нельзя, Васенька, играть свадьбу, нельзя.


Только один залог [пропал]».


(Два залога пропали у меня; один залог в пять рублей отдали в Руочарви, тот туда и пропал.


Пришли нелгомозерские: «Двадцать пять рублей надо залога, чтобы не расторгли»).



А денег у мамы нет.


Так она к Офоне пошла (он батюшкой мне стал).


Залог требуют, а денег нет, так Офоня, отец [батюшка] дал денег.


Мама заплатила залог.


Когда пришёл Вася, муж-то мой, мама и говорит: «Нет, Васенька, теперь мне, если свадьбу делать да залог платить, надо одну корову продать, а вторую дочери отдать, а у меня всего две коровы.

Опоздал теперь, ничего у тебя не выйдет со свадьбой: кому предназначено свече гореть, для того и сгорит».


Вытащил он кошелек из кармана, бросил деньги на стол, тридцать рублей, по-моему, тридцать, уже точно не помню, но больше залога было, а залог был двадцать пять рублей.


«Ещё надо или хватит
спрашивает у мамы, муж-то мой.

Мама смотрит на деньги [и говорит]: «Сколько у тебя здесь денег

«Сосчитай!
Сосчитай сколько!».

Мама смотрит: тридцать рублей.


«Двадцать пять рублей выкуп, тут пять рублей лишнего».

Ещё десять рублей подбросил: «На!
Начинай свадьбу готовить!

Только никому не говори, что я больше залога дал».


Залогплата обязательная, а сколько сверх залогасемье не надо говорить.

Стал он тут сватать [меня].


Он помог...
ведь он торговал.

Закупит рыбы в Сямозере и в городе продаст эту рыбу, да привезёт оттуда муки, пшена, ржаной муки, пшеничной и продаст в свою деревню.


В городе купит оптом подешевле, а народу продаст подороже.


Поэтому хорошо и жили.


Дома они жили справно: пять коров имели, шестую я привела, а у нас было две коровы; у мамы осталась одна корова, вторую мне отдала.


Когда я выходила замуж, бедная была девушка, а всё же когда на выданье была, на хорошем счету держали, на хорошем, нечего греха наговаривать, пустого нечего говорить.


В Суоярви тоже пятнадцать штук даров ушло; туда немного.


А мне надо было сорок штук.


В Суоярви не по-нашему прошла свадьба, быстро прошла.


А так, если выходит девушка замуж хотя бы в Суоярви, по-нашему играли свадьбу.


Волосы расчешут, заплетут на две косы, повойник на голову, повойник шьют уже заранее из кумача, без всяких узоров, красный повойник на голову одевают.



Привели [жениха и невесту] в избу, поставили их за стол, они покланялись вот так и их не поздравляли, и никто [к ним] не подходил, с этим и вышли из-за стола и сели есть.

Как вышли из-за стола, посидели немного на лавке, приготовили еду, поставили два стола друг за другом, накрыли и сели есть.


Даров мало ушло, тут пока что не давали даров.

Дары дали, когда мы приехали, как только мы, провожатые, пришли, тогда дали дары свату, сватье и золовкам.


Золовок было пятеро: одна была замужем, четверо девушек, а девушкам надо было кому два аршина, кому три.


Настой была в Огожах замужем, так ей, замужней, подарили платье, десять аршин.



Приготовили пить-есть, поели-попили и людей положили спать.