ВепКар :: Тексты

Тексты

Вернуться к списку | редактировать | удалить | Создать новый | История изменений | Статистика | ? Помощь

Mid’ä miwla šanel’i Hukkina Mihaila-d’iedo

Mid’ä miwla šanel’i Hukkina Mihaila-d’iedo

карельский: собственно карельское наречие
Весьегонский
Miwla ol’i šeiččimentois’t’a vuotta, miän kyl’än Mihaila-d’iedolla vähäz’et’t’ä yheks’änkymmen’d’ä, konže mie kyz’el’in hän’dä kreposnoih pravah n’äh.

El’et’t’ih hyö kolmen, muššašša pert’is’s’ä.

D’iedolla ol’i muččo Irukka, kymmen’d’ä vuotta vahnembi d’ieduo, i t’yt’är’ Kat’t’ivahnat’yt’t’ö, kumbaz’ella ol’i vähäz’et’t’ä kuwžikymmen’d’ä vuotta.

Mušti̮a pert’ie miän l’ähizil’l’ä n’i mis’s’ä ei ollun.

Mie el’än jo viiz’ikymmen’d’ä viiz’i vuotta, a muššašša pert’is’s’ä ol’iin vai Mihaila-d’iedošša.

Miwn ijis’s’ä moiz’ie pert’il’öid’ä miän paikoišša ei ollun.

Muis’an: kuin ovešta män’et pert’ih, oigiešša kiäs’s’ä s’eižo šuwri lohan’i, huraššakiwgi̮a borovatta kuin riihes’s’ä, no hingalonke i hiilokšenke.

Kiwgi̮anšuwn kohašša, li̮ašša, ol’i n’el’l’äuglan’e lowkkoreppän’ä, kumban’e šalbi̮ači l’eviel’l’ä kriškalla.

Lagi i s’ein’ät kes’ki-ikkunoih ši̮aten oldih muššat i l’äimet’t’ih, kuin li̮akalla katettu.

Yl’či s’ein’än oldih l’eviet lawčat, šuwrešša šopešša ol’i jumalkoda jumalanke, stola i skammi.

Kiwgi̮an kohašša ol’i pien’embi stola, kaks’i pal’čia stawčoinke i purdiloloinke, puwhin’e šuolvakka.

Kiwgi̮alla viruw Irukka yks’is’s’ä r’äččinöis’s’ä.

Irukka ol’i pakšu, hän’el’l’ä ol’i l’äwl’en šuor’ivošša viruo.

A jes’l’i män’et heil’ä, konže pert’i l’ämbiew, to pid’äw paini̮ačie: alahi̮ana n’ägyw, ken on pert’is’s’ä, a yl’ähiän’ä on šavu, kuin tumana joven piäl’l’ä, i s’il’mie l’eikki̮aw.

Ka kuin el’et’t’ih iel’l’ä!

A Mihaila-d’iedo hot’ i vahna ol’i, no ukko miel’evä.

Mi̮ada hän’el’l’ä ol’i äijä i kaikkie ri̮adi̮a hän’el’l’ä ei ši̮annun.

Kyl’vi hiän vähäz’in, pustir’iloida n’iit’t’i.

Hevos’t’a jäl’gimäin ei pid’än, no ol’i kaks’i l’ehmiä.

Tajehta ved’iä, kyn’d’iä zi̮agordi̮a i vähän’e pellošša hiän palkai i makšo ri̮avošta hein’ämi̮alla.

Mie kuinto vejin hän’el’l’ä tajehta.

Tul’i hiän milma kuččumah, a meil’ä, riähäks’i, ewlun mil’l’ä t’el’egiä voidi̮a.

S’ih aigah d’engat oldih huogehet, d’öt’kin’iekat ajeldih harvah, myöd’ih d’öt’kie l’eibäh, a myö iče l’eibiä oššimma.

Šanoimma myö omat gor’at Mihaila-d’iedolla, a hiän muhahti i šano: ”Ajakki̮a miwn tahnuon luoh, l’öwvämmä, mil’l’ä voidi̮a t’el’egä”.

Val’l’aššin heboz’en, l’äks’in ajamah d’iedon luoh, ajan kyl’iä myöt, a t’el’egä vinguw, aji̮a huigie.

Mil’l’ä myö voijimma t’el’egän, kuin duwmaitta?

D’iedo toi pihalla t’äwven padaz’en kuoretta, ki̮ado kuor’ien d’öt’kipadah, a mie maz’ilkalla kuoreh čökin i voijan.

S’en jäl’geh t’el’egä l’äks’i kebiez’el’d’i, kuin šukkulan’e, tadehet d’iedolla vejimmä.

Iče s’en jäl’geh n’ed’el’inpäivät ajel’imma vingunnatta, kuin put’il’l’iz’et.

Hot’ i vahna jo ol’i ukko, a paginoišša, kuin mie muis’an, ei hairahellun.

L’äht’öw čikko tajehta ši̮attamah peldoh, a myö d’iedonke, čikkuo t’yhjänke t’el’egänke vuotti̮ašša, ištuočemma tahnuon kyl’l’еs’s’ä il’i tahnuon per’is’s’ä halgoloilla.

Rubiew Mihaila-d’iedo šanelemah omah el’än’d’äh n’äh.

Äijän hiän n’ägi omalla ijäl’l’ä, el’i kazakkana pomeššikašša, burlakoičči Li̮adogalla, ol’i Piit’er’is’s’ä.

Hän’el’l’ä ol’i kaks’ikymmen’d’ä viiz’i vuotta, konže ei l’ien’n’yn kreposnoida pravi̮a.

Mie maltoin, što moiz’ie vahnoida ukkoloida on vähä i kuwndel’in hän’d’ä šuw kahalleh.

Hiän šanel’i, što miän l’ähiz’et kyl’ät, mis’s’ä el’äw kar’iela, ei t’iet’t’y pomeššikki̮a, kuin iz’än’d’iä.

Heil’ä iz’än’d’ä ol’i ud’iela, kumbaz’ella hyö makšettih veduo.

Udel’noilla mužikalla el’iäči kebiembi, čem pomeššikan tagi̮ana.

Makša aigah vedoi el’ä hoppuloitta vuoži.

Halguo i meččiä omih häd’ih vejet’t’ih ud’ielan mečäs’t’ä.

A meččiä ud’ielašša, hot’ i ed’ähköz’en’ä, ol’i äijä.

Meččä ol’i hyvä, korgie, ši̮apka langiew ladvah kaččuošša!

Что мне рассказывал дедушка Хуккин Михаил

русский
Мне было семнадцать лет, дедушке Михаилу из нашей деревни без малого девяносто, когда я его расспрашивал о крепостном праве.

Они жили втроем в черной [курной] избе.


У деда была жена Ирукка [Иринья], на десять лет старше деда, и дочка Катти [Екатерина] – старая дева, которой было чуть меньше шестидесяти лет.


Курных изб в ближайших к нам деревнях нигде не было.

Я живу уже пятьдесят пять лет, а в курной избе был только у деда Михаила.

На моем веку таких изб в наших местах не было.


Помню: как войдешь из двери в избу, по правую руку стояла большая лохань, по левуюпечка без борова, как в риге, но с шестком и с загнеткой.


Напротив устья печи, в потолке, была четырехугольная дыра – «труба», которая закрывалась широкой крышкой.


Потолок и стены до половины окон были черные и блестели, как лаком покрытые.


Вдоль стен были широкие лавки, в красном углу были иконник с иконой, стол и скамейка.


Против печки был стол поменьше, две полки со ставцами и блюдами, деревянная солонка.


На печи лежит Ирукка в одной нижней рубашке.

Ирукка была толстая, ей было душно лежать одетой.


А если придешь к ним, когда печь (‘изба’) топится, то надо нагибаться: снизу видно, кто в избе, а наверхудым, как туман над рекой, и глаза ест.


Вот как жили раньше!


А дед Михаил, хотя и стар был, но старик умный.

Земли у него было много, и всю обрабатывать он не мог.


Сеял он немного, пустыри скашивал.


Лошади под конец [жизни] уже не держал, но было две коровы.


Навоз вывезти, вспахать огород и немного в поле вспахать он нанимал и платил за работу покосом [давал свои покосы].


Я как-то возил у него навоз.

Пришел он меня звать, а у нас, как на грех, нечем было телегу мазать.


В то время деньги были обесцененные (‘дешевые’), дегтярники ездили редко, деготь продавали на хлеб, а мы сами хлеб покупали.


Рассказали мы о своем, горе деду Михаилу, а он ухмыльнулся и сказал: «Поезжайте к моему двору, найдем чем смазать телегу».


Запряг я лошадь, поехал к деду Михаилу, еду по деревне, а телега скрипит, ехать стыдно.


Чем мы смазали телегу, как вы думаете?

Дед вынес на улицу полную кринку сметаны, вылил сметану в дегочницу, а я квачом тычу в сметану и смазываю.


После этого телега пошла легко, как челнок; деду навоз вывезли.


После этого сами с неделю ездили без скрипу, как порядочные.


Хоть уже и старый был старик, а в разговорах, как я припоминаю, не ошибался.

Сестра с возом навоза поедет в поле, а мы с дедом в ожидании сестры с порожней телегой сядем около двора или за двором на дрова.


Начинает дед Михаил рассказывать про свою жизнь.


Много он видел на своем веку, жил в казаках у помещика, бурлачил на Ладоге, был в Питере.


Ему было двадцать пять лет, когда не стало крепостного права.


Я понимал, что таких древних стариков мало, и слушал его с разинутым ртом.


Он рассказывал, что ближние наши деревни, где живут карелы (‘живет карела’), не знали помещика как хозяина.

Хозяином у них был удел, которому они платили подати.


Удельному мужику жилось легче, чем за помещиком.


Заплати вовремя податии живи год без забот.


Дрова и лес для своих нужд возили из удельного леса.


А лесу у удела, хоть и далековато, было много.


Лес был хороший, высокий: шапка падала, как на верхушку посмотришь!