ВепКар :: Тексты

Тексты

Вернуться к списку | редактировать | удалить | Создать новый | История изменений | Статистика | ? Помощь

Opät’ tuldah krasnuoit

Opät’ tuldah krasnuoit

карельский: людиковское наречие
Южнолюдиковский (святозерский)
Nu äigo sigä tuttavid mužikuoid oli beeluois?

Ej olnu...

Siid d’älgel ol’d’ih hüö meidem mužikat ol’d’ih, meiden küläm mužikat, pogostalpiäi Kaškanaspiäi ol’d’ih, oli Kaškanah nastupaičči, sigä hüö karavulittih d’ogisilduoid da nečis Lahten doroguoiz.

Da kai buitoku krasn’armeičat tuldah mečäspiäi d’ogiči neččih Lahteh!

Da kai vot sigä ol’d’ih.

A Priäžäs ej oldu meiden küläm mužikat, sigä pogostal oldih.

Siit, kačo, veškel’skuoi heil siid da Bel’ajou Timuoi rukovodittih.

Moižih t’el’egät eigo tiettü enämbi.

Kemb andau kres’t’aanin tačkad andetah?

Höštögen vedettävät, orožat sinne pl’äigütetäh astutah.

Nu oman kül’än ned mužikad lähtedih Sekon St’opanad, Laurim Miikkulat, Kuz’minan, nene Pešat, nu, kai sigä Kos’t’it kai kedä heid mublizuittih sinnä lähtedih.

Tüöttih Lahtemmägele kunnagi vastah da kai.

Vašakkah azetettih se miero heidem voiske, nu oldah a Kaškanaspiäi tulou krasnuoi.

Nu rubettih häi ambumah (huondeksel aigaižeh päi nouzou muga), oi, siid opät’ bohatišto: ”Vot kehnot, sanou, op’ät’ tuldah n’ügu, sanou.

Kačo, ristitüt tuldih, k andettih valgedad d’auhod da kai da meil la nügü sanou opät’ tuldah krasnuoit, siit sigä heit”.

Kottebratanat?

Nu.

Kottebratanad nu sanou tuldah, kačo sanou opät’ sanou tuldah sanou ristitüt meiled’auhot vessah, d’auhod, voit kaikked andetah”.

Sit heid ajettih siit ken kuzgi, ajettih kengätä d’uostih sinne oigedah Riiselgän dorogad müöti.

Dai ku flotte ajuoi, ken venehed, mi oli kai mublizuittih venehil tuodih külid müöti ei dorogad müöti ajettu.

Muga sigä heit krasnuoi se heit ku pugnii, erähid ruaničči, ken kunna.

Nu, erähät meidenküläläižet pagettih sinne, lähtedih suomelaižiden kera.

Lähti St’opin Kosti, lähti Rugam Vas’a, lähti, siid lähti piälikkö se Teren’t’ovam Miša lähti, Tin’t’um Vas’a lähti, Kuz’minan Peša - nu kedä heit sinnä lähti kai lähtedih, sinnä meččäd müöti pagettih kaikin.

Nu, a ken sih d’iäi ka ken kunnagi eini erähät ni pagettu.

A se Teren’t’ovan Ivan Ivanič ei voinu pageta.

Hänel oli kačo pereh suuri, lapset, da siid Balahonovan ned e nadod da kai, ei kärüh kärih sündüttü da t’el’egäh, da siid muga d’iädih kodih, nu, d’iädih kodih.

Siit tulou d’o krasnuoi, uspokoilis’.

A ku neče, ken ei ehtinü pageta da kai... Loginaz oli moine mužikke, ka meile üökse tuli minä sanou.

Mama meiden sanou: ”Ka, oi, kačo, sanou, tuli üökse sanou, ilmai on sil aigal l’eibäd vähä da, sanou, häi vie, kačo”.

Sid hüö üöks natraviihes.

Sanou: ”Oi, minä olen bratan, sinun bratan”.

Minä sanon: ” Olevai vaikkani, muamo, minä s’eičas hänen la pugnin”.

Nu, minä lähtin pihale sigä kävelin kävelin vähäižen tulen ka sanon: ”Hoi, mami, tuli la krasnarmeiskuoit saldattat.

Küläs ei enämbi sündü la ei, mäne tiedä mi on, tuha tuhad on la”.

Se mužikke ku hüpniuhäi (sigä beeloluoiz oli): ”Oi, čidžuoi prosti!

Teidem mučuoi neče, sanou, on urai, sanou, kačo viestin viei sanou, minut sanou tabatah nügü”.

Hüpnii, kengätä lähti oigedah tožo d’ogeh da sinnä Priäžäh vai ent’iä kunna lähti meččäd müöti sinne.

Muatuška se nagrau, sanou: ”Sinä gos’t’an terväh provodiit”.

Ka midäbo la nenid gostit kudai la, beeluois kävelöu da siid meile vie gost’akse tuli”.

Nu siid d’o tulou päi, toine proidiu päi vai enämbi mouže proidii, sigä krasnuoi tuli heboluoil ajettih.

Meile hüvä mielez d’o ku nene moižet: hebod hüväd mužikad net.... oficerat vai entiä prostuoit saldatad moižet, nu omat ka omat mugomad hüvät.

Sit Teren’t’ovan se Ivan Ivanič arestuittih, sigä oli piälikkönnü, viedih häntte Priäžäh.

A minul d’o ukko, dorogam müöti tuli ka häi d’o sel’sovetas ruadau Pühärves.

Kouz dorog avaidui, tuodih häntte lidnaspiäi d’o, tänne sluužimah pogostale.

Sit hänem mučuoi sinnä mäni Priäžäh, Kikin ambariz, oli se Ivan Ivanič.

Nügü sanou: ”Sano Paul Ivaničale, tulgah minut tännä viikupimmah, ei ka sanou minut...”.

Da siit oli vie per’vuoi starikke toine, nu, hüö vrode kaku kulakat näget, heit sinnä krasnuoid arestuittih.

Siit tuli mučuoi siit Paul Ivaničale meiden d’algah minun ukole: ”Oi, sanou, mäne sanou!

Nenga tüöndi viestin sanou, mäne sinä häntte eikä, sanou...

Entiä andetah vai kunna tüötäh vai midä”.

Nu siid minun ukko selgini, kävüi sinnä, pagiži niilüöiden kamisaruoiden ker da kai.

Siit se Ivan Ivanič piästetti, iäre dai starikke piästettih, se Ser’göu starikke, tuldih iäre kodih.

I muga siit kačo täh voinassuai elettih.

A starikke se kuoli ende starikal siit, vahnan dielo, a Ivan Ivanič vie eli hätkengi.

Опять пришли красные

русский
Ну, много ли знакомых мужиков было у белых?

Немного было...

Когда на Кашканы они наступали, мужики нашей деревни, погоста и Кашкан там караул несли, охраняли мосты через реки да дороги на Лахту.

Как будто красноармейцы придут из леса по мостам в Лахту!

Вот там были.

А в Пряже не было наших мужиков, с погоста были.


Вешкельский и Беляев Тимуой ими руководили.

И телег хороших не было.

Какой же крестьянин даст бричку?

Хочешь, возьми двуколку, на которой навоз возят.

Из мужиков из нашей деревни были там Степан Секон, Мийккул Лаурин, Кузьмин Пеша, Костя, ну вот и все, кого белофинны мобилизовали.

Послали их на Лахтинскую гору куда-то.

В Вашакове расположилось их войско, а из Кашкан идут красные.

Как начали стрелять (утром ведь рано солнце поднимается), опять богачи орут: «Вот, черти, опять возвращаются.

Финны как пришли, так они дали белой муки, а теперь опять приходят красные...».

Оборванцы?

Ну.

Оборванцы, мол, идут, снова возвращаются, а люди [белофинны] нам «муки, масла давали».

Тут как их красные погнали, так даже босиком бежали напрямик по Ригсельгской дороге.

Сколько лодок быловсе мобилизовали: на лодках, как флот, удирали.

Так их там красные пугнули, многих ранили, кто куда бежал.

Из нашей деревни некоторые убежали, ушли вместе с финнами.

Костя Стёпин ушел, Вася Руган, ушел староста Миша Терентьев, Вася Тинтюн ушел, Пеша Кузьминсловом, кого мобилизовали, те ушли, по лесу убежали.

Некоторые тут остались и никуда не убежали.

А этот Терентьев Иван Иваныч не смог убежать.

У него была, видишь ли, семья большая, дети да свояченицы Балахоновы, все не поместились на бричку и телегу, так и остались дома.

Потом пришли красные.

А вот кто не успел бежать... в Логинове был такой мужик, он не успел убежать, так к нам пришел и на ночь попросился.

Мама наша и говорит: «Ой, пришел на ночь в такое время, и так хлеба мало, а еще он тут».

На ночь просится.

А он говорит: «Я братан твой, братан».

Я и говорю: «Не волнуйся, мама, я сейчас его пугну».

Я вышла во двор, там ходила-ходила немножко, возвращаюсь и говорю: «Ой, мама, пришло много красноармейцев.

Так много, что в деревне больше не размещаются, поди знай, сколько тысяч».

Этот мужик как подпрыгнет (он там у белых был): «Ой, сестра, прости!

Ваша сумасшедшая женка сообщила, меня поймают теперь».


Вскочил, без сапог ушел напрямик к реке, в Пряжу или не знаю куда пошел по лесу.

Матушка смеется, говорит: «Гостя ты скоро выпроводила».

«Да чего, мол, этих гостей, которые в белых ходят, жалеть».

День-другой проходит, день или, может, больше проходит, красные на лошадях приехали.

Нам приятно: лошади такие хорошие, мужики те... офицеры или простые солдаты такие хорошие ну, свои, так свои.

Тут Терентьева Ивана Иваныча арестовали, так как был старостой, отвезли его в Пряжу.

А мой муж уже возвратился, он в сельсовете работает в Святозере.

Когда дорога открылась, он возвратился из города работать в погосте.

Жена Терентьева в Пряжу пошла, в амбаре Кикин содержался Иван Иваныч.

Он и просит жену: «Поди скажи Павлу Иванычу, пусть придет сюда меня выкупать, иначе меня...»

Там был еще другой старик Сергёв, тоже вроде как кулак, их красные и арестовали.

Пришла жена, моему мужу Павл Иванычу в ноги: «Ой, сходи!

Он просит, чтобы ты пришел его [выручать]...


Иначе не знаю, отправят или куда пошлют его».


Ну, мой муж оделся, сходил туда, поговорил с комиссарами.

Потом Иван Иваныча выпустили, и старика этого Сергёва выпустили, вернулись они обратно домой.

И так потом, вот видишь, до этой войны жили.

Тот старик умер раньше, а Иван Иваныч еще долго жил.