ВепКар :: Тексты

Тексты

Вернуться к списку | редактировать | удалить | Создать новый | История изменений | Статистика | ? Помощь

El’iäs’s’eh n’äl’l’äšty yks’i hukka

El’iäs’s’eh n’äl’l’äšty yks’i hukka

карельский: собственно карельское наречие
Толмачевский
El’iäs’s’eh n’äl’l’äšty yks’i hukka.

Ei t’iijä, mis’t’ä ottua ruogua.

Mid’ä hän’el’l’ä ruadua?

L’äksi hiän Jyrgi-šyöt’t’iäl’l’yöh pakkuomah hän’el’d’ä miilos’t’ie.

Že šanow: ”Mäne, šanow, kävel’l’äh lovalla vahna hebo pikkarazenke varžazenke.

Hebo že, šanow, šie šyö, a varžan’e jät’ä, ana kažvaw, hres’t’uanalla ruadua hän’el’l’ä hyvä l’ienöw”.

I hiän i l’äks’i murdamah.

Tul’i, kävel’l’äh, verno, hebo varžanke.

Hukka i šanow: ”Hebo, oi hebo, mie, šanow, šilma šyön!”.

– ”Šie, šanow, šyöt, a ongo šiwla pašporta?“. – ”On!” – ”A kešt’ä?”. – ”Jyrgi-šyöt’t’iäštä”.

– ”A miwla on, šanow, Miikul-šyöt’t’iäštä, ka, šanow, kačaha vain, mie hän’n’än noššan”.

Hebo hän’n’än nošti.

Hukka šuwn avai da i kaččow.

Hebo kuin potkuaw molemmilla jalloillahukka i l’en’d’i.

I uijittih hebo varžanke.

Hukka tuaš n’äl’gähin’e.

Proid’i n’ed’el’i.

Uwveštah l’äks’i Jyrgi-šyöt’t’iäl’l’yöh: ”Mil’l’ä, šanow, miwla hot’ šyöt’t’el’iečie?”

Mäne, šanow, goralla.

Kävel’öw, šanow, šuwr’i bokko.

Šie hän’en, šanow, i šyöt”.

L’äks’i hyppiämäh.

Verno, on bokko.

Šanow: ”Bokko, oi bokko, mie, šanow, šiwn šyön!”

– ”Šyöt, n’iin, šanow, valda on šiwn oma, šie, šanow, olet hukka, mie vain bokko.

I ka, šanow, mid’ä mie šiwla pagizen hyvyt’t’ä: čem šiwla miwlda villoida sträs’s’ie hambahilla, da murennella luwloida, lomaija, lučče mie šiwla, šanow, käššen män’n’ä podgoru.

Šeizawvu, avua šuw, a mie, šanow, kun podgoru l’ähen hyppiämähkohaldi šuwh, yn’n’äh šiel’ä i l’ien’en...”

Ka i l’äks’i (män’i šin’n’e hukka), a bokko t’iäl’d’ä i l’äks’i l’en’d’ämäh.

L’end’i, l’end’i (hyppäi), da ei šuwh, a kun oččua vaš šarviloilla poltaldawhukka i l’en’d’i!

Da uid’ii bokko.

Hukka tuaš jäi ven’ymäh...

Nowz’i, viel’ä pahemmin n’äl’l’äšty.

Tuaš l’äks’i Jyrgi-šyöt’t’iäl’l’yöh.

Šanow: ”Mid’ä olgah ana viel’ä šywvä!”.

– ”Mäne, šanow, Pawlovskoilla; l’äht’öw portnoi rawdazenke aršinanke.

Šie, šanow, hän’d’äh i šyö”.

Hyppäi, tavottaw.

Aštuw portnoi: ”Ka, šanow, mid’ä, portnoi!“. – ”A mid’ä?”. – ”Mie, šanow, šilma šyön!”. – ”A ken, šanow, šie olet?”.

– ”Mie, šanow, t’iijän kaikkie rozmieroida, kaikkie škurua n’äin.

Dai, šanow, mittuan enžis’t’äh, šiin’d’ä i šyöt, bud’i kun olet hukka”.

Ka i rubei mittual’emah: turvan mittai, šel’l’än mittai.

Hukka, šanow, olet.

Ka vain hän’d’ä ew hukan.

Ka hän’n’äštä mittuanda i gotovo!”. – ”Ladno!”

Vert’i, vert’i hän’n’äštä.

Aršinalla rubeimittuamah”: kyl’gie vaš, turbua vašjogo kunne!

Že äijäl’d’i sorviečow...

Hän’n’än sorvi da i uid’i.

Män’i meččäh hukka že (a portnoi l’äks’i aštumah kod’ih).

Sober’i šiel’ä hukkie, tovar’issoida, kondien l’öwvet’t’ih poput’i, da i l’äht’iet’t’ih tavottelemah.

Tavotellah, tavotellah portnoida.

Že, čais’, t’ied’äw: hukat puwh ei nowššapuwh i nowz’i.

Ka tuldih t’äh, sovietaijah, kuin tavottua hän’d’ä.

Kondie šanow: ”Mie že tavottaz’in, no milma, šanow, ei košken, mie en rubie koškomah.

Ka, šanow, mie t’eil’ä n’iin šanon: mie laškiečen alah, a t’yö, toizet, šanow, kaikin miwn piäl’l’ä (t’eid’ä on äijä).

A šie, šanow, hän’el’l’yöh mänet da i šyöt”.

Ka i l’äht’iet’t’ih, ven’yt’t’iečet’t’ih.

L’äks’i nowžomah hukka, a portnoi tabakkua n’uwhaičči.

Otti tabakerkašta da i šanow: ”En’n’en šurmua n’uhn’ie, da igotovo!”.

Ka kun založi äijän šin’n’e, šiel’d’ä kun čihn’iw: ”Čih!”.

A hukka i duwmaičči: ”Šyön!”.

Da kun kočahtaw, da i uijittih.

T’äššä ših portnoit i jiäd’ih el’ämäh, eiga heid’ä ei ol’iis’. Vs’o!

Однажды проголодался один волк

русский
Однажды проголодался один волк.

Не знает, где взять корм [поесть].

Что ему делать?

Пошел он к кормильцу [святому] Георгию просить у него милости [пожертвования].

Тот говорит: «Иди, говорит, ходят на лугу старая кобыла с маленьким жеребенком.

Кобылу ту, говорит, ты съешь, а жеребеночка оставь, пусть вырастет, крестьянину на нем хорошо работать будет».

И он и пошел воротить [махать].

Пришел: ходят, верно, кобыла с жеребенком.

Волк и говорит: «Кобыла, а кобыла, я, говорит, тебя съем».

– «Ты, говорит, съешь, а есть ли у тебя паспорт [разрешение]?». – «Есть!». – «А от кого?». – «От святого Георгия».

– «А у меня, говорит, от святого Миколы, вот, говорит, взгляни только, я хвост подниму!».

Кобыла подняла хвост.

Волк разинул рот и смотрит.

Кобыла как лягнет обеими ногамиволк и полетел.

И убежали кобыла с жеребенком.

Волк опять голодный.

Прошла неделя.

Снова пошел к святому Георгию: «Чем же, говорит, мне (хоть) питаться [дальше]?».

– «Иди, говорит, на гору.

Ходит, говорит, большой баран.

Ты его, говорит, и съешь».

Побежал [волк].

Правильно, есть баран.

Говорит: «Баран, а баран, я, говорит, тебя съем!».

– «Съешь, так, говорит, воля твоя, ты, говорит, волк, я только баран.

И вот, говорит, что я тебе скажу хорошего: чем тебе мою шерсть стряхивать [рвать] зубами да грызть кости мои, ломать, лучше я тебя, говорит, попрошу идти под гору.

Стань, открой рот, а я, говорит, как под гору побегупрямо в рот, целиком там и буду...».

Вот и пошел (волк туда пошел), а баран отсюда и полетел.

Летел, летел (бежал), да не в рот, а как по лбу стукнетволк и полетел.

Да ушел и баран.

Волк опять остался лежать...

Встал, еще хуже [пуще] проголодался.

Опять пошел к святому Георгию.

Говорит: «Что-нибудь дай еще поесть».

– «Иди, говорит, в Павловское; пойдет портной с железным аршином.

Ты, говорит, его и съешь».

Побежал, догоняет.

Идет портной: «Вот, говорит, что, портной!». – «А что?». – «Я, говорит, тебя съем!». – «А кто, говорит, ты [такой]?

Я, говорит, знаю размеры всех, всякую шкуру видел.

Дай, говорит, сначала измерю, потом и съешь, если ты волк».

Вот и стал измерять: морду измерил, спину измерил.

«Волк, говорит, ты.

Только вот хвост не волчий.

Вот с хвоста измерюда и готово!». – «Ладно».

Крутил, вертел за хвост.

Аршином стал «мерить» [хлестать] по боку [бокам], по морде, по всем местам.

Тот сильно вырывается...

Хвост оторвал да и ушел.

Пошел в лес волк тот (а портной зашагал домой).

Собрал там волков, товарищей, медведя взяли с собой (‘нашли по пути’) да и пошли догонять.

Гонятся, гонятся за портным.

Тот чай знает: волки на дерево не залезутна дерево и залез.

Вот [звери] пришли на это место, советуются, как его поймать.

Медведь говорит: «Я-то поймал бы, но меня, говорит, [он] не трогал, я не буду [его] трогать.

Вот, говорит, я вам так скажу: я лягу вниз, а вы, остальные, говорит, все на меня (вас много).

А ты, говорит, к нему, мужику, подойдешь да и съешь».

Вот и пошли, легли.

Стал на дерево влезать волк, а портной [тем временем] табак нюхал.

Взял из табакерки и говорит: «Перед смертью нюхнуть, да и готово!».

Да как много [табаку] заложил [в нос], как чихнет: «ап-чхи!».

А волк и подумал [волку послышалось]: «съем [проглочу]!».

Да как прыгнет, да и ушли [звери].

Вот и остались портные жить, а то их и не было бы. Все.