ВепКар :: Тексты

Тексты

Вернуться к списку | редактировать | удалить | Создать новый | История изменений | Статистика | ? Помощь

Bohat vel'l' i gol'l’ vel'l'

Bohat vel'l' i gol'l’ vel'l'

вепсский
Северновепсский
Bohat vel'l' oli kuudantegii, a gol'l’ vel'l' oli luudįdetegii.

Ühten kerdan gol'l’ läks’ mecha tomha luudįde oksid, mecas nägišt’ čoman lindun i duumeib:
- Kut pidab nece lind sada?


Ot’ kirvhen, taci lindhu i rikoi lindun.

Tob kodihe, vellele sanub:
- Miččen bude lindun rikoin.


Bohat vel'l' sanub:
- To tänna.


Hän toi.

Bohat sanub:
- milei.


Gol'l’ sanub:
- Ota.


Äjanįk maksab lind?

Gol'l' sanub:
- Kaks’ rubl'ad.


Ota dengad.

Bohat vel'l' ot’ lindun, känd’ oiktan suugan, kaccubom kirditet:
"Ken necen lindun söb, sel liinob suur’ vägi".


Ot’, känd’ huran suugan, siga om kirditet:
«Ken necen lindun söb, sel liinob d'oga ön pölusen ai viiž rubl'ad, kuudeine monet


Bohat vel'l' käskob ičeze akale:
- Žari nece lind i ala anda nikelle, krome vaise mili söda.


Necel aigal tuld'he gol'l’an vellen lapsed i necen lindun söd'he i lähttihe vereile.

Tuli emag tanhalpei, kaccubžarkijad iilä.

Mii nugutte tehta?

Ot', kukįil pän čapoi i tegi toižen žarkijan.

Tuli kodihe mužik [sanub]:
- Anda, ak, söda.


Ak hänele necen žarkijan andoi. Hän sei. Ver’ magatta i homesel nuuz’, väged ii ližanu i kuudašt’ monetad ii olnu pölusiš.

A gol'l’an lapsed nuustihe, hiil ližan’ väged i molembil oli üksin monetin kuudeižin pölusiš.

Neciš päliči gol'l' vel'l' bohattui.

Bohatale vellele tegihe zavidno.

Kucįi vellen fateraha:
- Kuule vei, vel'l', silei om pertiš ii čistį duh, nened lapsed oma silei čortad, hiid sina izvodi, bude däda ičelįiž eläbaks.


Tuli vel'l' kodihe, sanub akaleze:
- Kuule vei, ak, miil pertiš om pahad az'z'ad, lapsed miid riktaze, mii pidab nugune tehta?


Ak hänele sanub:
- Pidab mecha vöda i sinna dätta.


Ahttihe lapsile üksin höbįin i koirin i oružd'an.

- Lapsed, tänambei lähtem sen'he, lähtett höbįil, otkat oružd'ad i koirad.

Muga i teht'he.

Mänd'he mecha kümnen virstan taga i segoitet'he lapsid, dättihe sinna, a iče lähttihe kodihe.

Lapsid tabaz’ pimed ö.

Lapsed i sanutaze:
- Mida nugune tegem?


Pidab tehta lämįi.

- Tege sina, vel'l', lämįi, a mina san žarkijan.

Mäni väheižen aigad, kaccub: edes kondi kahten poiganke.

- Nugune mina ambun.

Kuulob, kohdi pagižeb:
- Ala ambu, mina andan sili poigid, sili prigodiše.


Nece laps’ ii ni ambnu, a ot't’ poigid kondjalpei i vei vellele:
- Ala pästa nikuna, vel'l'.


A se muga i tegi.

- Mina möst lähten, enįk keda sa žarkijaks.

Möst läks’. Vähän astub, tulob vastha däniš.

- Dänišan mina ambun.

Däniš sanub:
- Ala ambu, ota milei kaht dänišutt, sili prigodiše.


Muga i tegi hän. Toi vellele i sanub:
- Möst toin kaks’ zverid, min tegem, žarim vei dätam?


Toine vel'l' sanub:
- Ii pidä žar’da.


Ladihe pimed ö.

Verd'he magatta velled.

Magatihe ön, tuli homez, pidab mända edeleze.

Mänd'he mecad möto kaiken päivan.

Ehtbokas tuli dorog.

Mäba dorogad möto.

Tuli kaks’ tesarad.

Noremb vel'l' sanub:
- Mina lähten oiktale.


A vanhamb vel'l' sanub:
- Mina lähten hurale.


Necel sijal i dägįihe, toine toižele sanutihe, kut pidab uuz’ kerd lüuta toine tošt’.

Noremb vel'l' i sanub:
- Dätkam tänna üks’ stokan vedenke.
Kudamb miiš tulob nakhu i kacub, vezi om bude sportnuze, sida vel't iilä eläbad.

Anttihe kätt i iče lähttihe.

Noremb vel'l' tuli lidnha, küzub rouhal akal:
- Iik sa mili faterale tulda?


Akeine sanub:
- Voib.


Hän azotihe, küzub akeižel:
- Mikš oma lidnas mustad flagad ripputet?


Akeine sanub:
- Homen carin tütren vödaze drakonan mäthale gadale sömaks.


Nece gad om sönu lidnas kaikid niiččid.

Nece önik sanub:
- A sabįk mili mända sinna kacmaha?


Akeine sanub:
- Voib.


Tuli uuz’ homez.

Nece önik osedlaič höbon, ot’ koiran, kond'd'an i dänišan.

Tuli edel kaikid sille mäthale i varastab.

Päliči pordon tod'he carin tütren i dättihe mäthale, a iče kaik svita läks’ tagaze lidnha.

Tuli se aig, tegihe döl, šumiškat'he puud.

Kuulobtulob gad.

Hän ot’ i plitale ištįihe, kacubpliitha om kirditet:
«Ken necen plitan lendab, plitan al om sabl’ i posudin vägevad viinad, ken necen viinan d'ob, se voiškandob vladet’ necil sabl'al i necil sabl'al pobedib gadan


Hän muga i tegi.

Hänel tegihe suur’ vägi.

Tuli gad, gadal oli kaks'toškime päd, gad i sanub:
- Mina pakičin ühten, a siid om kaks’...


Läks’ hiilazei boi.

Silač čapįi kuuz’ päd i hänel värištįi sabl’.

Toižen kerdan mahni, čapįi nel'l' päd i sabl’ katten’.

Hän sanub koirale:
- Abutagat mili rikta gad.


Koir, kondi i däniš hiitihe družno, rasttihe däl'gmeižed kaks’ päd.

Nece silač i ihastįi.

- Nugune, hän sanub, – az'z’ om tehtud, pidab tehta lämįi.

Teht'he lämįin, čaptihe hilliile necen gadan, pand'he lämįihe, a žezlad (kelideke) bogatįr’ ot’ ičeleze.

I läks’ nece sijalpei i tuli butkha, kus oli carin tütär, se oli poleleze kolnu.

Bogatįr' händast nuust’:
«Ala varaida, gad om riktud


Se ii veri.

«Kacu naku om sili kaik dokazatelstvo, kacu «žezlad», om kaks'kime nel'l' štukad

Carin tütär händast terveht’, andįi hänele kuudeižen kolcaižen i nosovijan paikan, a zverile sidei šuukįžed lenteižed kaglad möto.

Nece niižne sanub:
- Nugune muga tegem...


Sanub bogatįr’:
Mina tahtįin magattaha


Koirale sanub:
- Karauli kuni mina magadan.


Koir karauli väheižen, kondjale sanub:
- Karauli, mina veren magattaha.


Kondi kacii väheižen i sanub dänišale:
- Kacu väheine, mina veren magattaha.


Däniš kacii väheižen, mugažo ver’ magattaha.

Nugune kaik magataze, a carin tütär ii magada.

Necel aigal sel'git’ car’ necile mäthale ičeze slugan:
- , riža völ, iik ole minun tütär eläb i to tänna mili sana.


Se muga i tegi.

Tuli hän mäthale, kacubcarin tütär om eläb. Hän hänel küzub:
- D'o oli gad?


Carin tütär sanub:
- Oli, gadan rikįi nece mez’, kudamb magadab kondijanke, koiranke i dänišanke.


Carin sluga sanub niiččele:
- Sanu, mise mina rikįin ičiiž batäliiž, a ed sanune, ka mina silei pän čapan.


Carin tütär andii soglasijan.

Carin sluga ot’ sablän kädehe i čapii pän necil bogatiril.

Sluga i carin tütär lähttihe lidnha carinnu.

Car’ küzub:
- Mida igas ii olnu, mina ičelįin en veri, mise nece minun silmihe d'aviše tütär.


Sluga sanub:
- Enambad nece gad ii koske nikeda, mina händast rikįin.


Car’ sanub:
- Neciš hüvudes mina andan sinun taga tütren mehele i polen ičiin mad


I teht'he svad'ban.

Necel aigal libįi däniš, nuustab kondijan i koiran:
- Miil om bedižandal om čapetud.


Kondi i koir verdutihe dänišan päle:
- sindei rikom neciš az'z'as.


Däniš sanub:
- Algįi rikkį, mina necen az'z'an ladin, pästkat mindei vaise mecha.


Koir sanub dänišale:
- i päliči časus tule tagaze.


Däniš läks’ i toi eläbad i kol'l'an vett, sanub:
- Pidab nugune voita ižandale kagl, i panda tagaze.


Muga i teht'he.

Vaise pand'he ii muga, a sel'ghapei rožin.

Siid voithe eläbal vedel, bogatįr’ i nuuz’.

Kaccubiilä muga.

Koir verdįi dänišan päle:
- Ed muga tehnu, mina sindei ratkeidan.


Däniš sanub:
- Voikam möst kol'l'an vedel.


Muga i tehthe.

Pän hiittihe irdale i pand'he uudheze, voit'he eläbal i kol'l'an vedel.

Bogatįr’ nuuz’, sanub:
- Mikš milii laskitei hätken magata?


Koir hänele sanub:
- Sikš mise kaik magazim.


Bogatįr’ sanub:
- Kus-žo om carin tütär?


Däniš sanub:
- Hän kodihe läks’.


Bogatir’ sanub:
- Lähkam i kodihe.


Ištįihe höbole i lähttihe kodihe.

Tuld'he möst necile faterale.

Tuld'he i küzutaze babeil:
- Babuška, mikš oma lidnas čomad flagad ripputet?


Se sanub:
- Carin tütär lähtob mehele.


Bogatįr’ küzub: «Kenen taga

Se sanub:
- Slugan taga, hän spas carin tütren, a neciš päliči car’ andab tütren mehele i polen mad ičeze.


Bogatįr’ küzub:
- Babuško, sabįk miile mända svad'baha?


Babei sanub:
- Kaikile voib.


Bogatįr’ i läks’.

Pani carin tütren kol'can kačasormele, sidįi träpican, mise ii nägiiš.

A car’ oli annu prikazan: svad'baha pästta vaise tervhid.

Konz hän tuli carskijaha dvorcha, dohtur küzub:
- Mikš om sor’m sidotud?


Bogatįr’ sanub:
- Däniš puri.


Kus om däniš?

Hän sanub:
- Kalidorale om dättud.


Dohtur slugale sanub:
- To tänna.


Sluga toi.

No dohtur sanub bogaįtrile:
- Pidab sor’m kacta.


Necel aigal koir, kondi i däniš mänd'he sinna kus old'he nevesta i ženih.

Nevesta lüubi kondid.

Hän ot’, dročib kädel kond'd'an kaglad möto i puutįi lenteine kädehe.

Nevesta sanub:
- Necen zverin mina nähnu olen sel mäthal, kus mindei tahtel’ gad söda.


Ženih ot’ pahan mel'he. A dohtur hiit’ träpican sormespei i sanub:
- Kuss sina otid necen kol'can?


Bohatįr’ sanub:
- Mili podari carin tütär ses az'z'as, mise mina rikįin gadan.


A dohtur doloži ičeleze carile.

Pidab hiitta sanad, kut om puutnu kol'c necile mehele.

Car’ kucįi necin bogatįrin ičeze komnataha i küzub:
- Kut silii puutii nece kol'c?


Hän möst sanub sen, min sanįi bogatįrile.

Car’ völ küzub:
- Om völ miččid dokazatel'stviid?


Bogatįr’ sanub:
- Om!
Dokazatel'stv om: kol'ceine, nosovi paikeine, kaks'kime nel'l' žezlad gadaspei, kudamen mina rikįin. I koir, kondi i däniš, hiile oma sidotud kaglale šuukįžed lenteižed, sidįi tiide tütär drakonan mäthal.


Necen kaiken faktan tedištet'he, car’ sanįi:
- Bude želaid otta händast mehele, ka sina liined minun vävu i andan polen mad.


Necen kaiken muga i teht'he.

Vät'he svad'ban. Däl'ges svad'bad kuįci car’ slugan, küzub slugal:
- Ken silii käsk mänitada carin.
Neces vigas päliči kahtes časus silei liinob hiittud .

Däl'gele necida svad'bad carin prikazan vįpolnithe: slugal čapetihe pän, a bogatįrin taga anttihe tütren.

I nece bogatįr’ däl'ghe kaiked pirovanjad läks’ mecha ohotimaze.

Ot't’ höbon, koiran, kond'd'an, dänišan i mecas hän ödui.

Tegi lämein kuzen alle i tahtlob ön magata.

Kuulob kuzespei paginan:
- Milii vilu om.


Carin vävu sanub: «Laskte alahaks i lämbitelde necil lämeil

Kuzespei sanub:
- Mina sinun zverid vareidan, sinun zverid mindei purdaze.


Ala vareida, ii koskkoi.

Kuzespei möst pagin om:
- Kuule, nor’ mez’, ota oks, kudamen mina tacin i paina hilläšti ičiiž zverid.



Carin vävu muga i tegi.

Iče, höbo, koir, kondi i däniš tegihe kiveks.

Tuli necile tesarale vanhamb vell, o'tt’ kädehe stokanan, kaccub, vezi om sportnuze i dumeib: «Minun vel't iilä eläbad. Pidab mända nugud' hänen dorogad möto».

Läks’ hän sida dorogad möto, kuna mäni noremb vel'l' i tuli lidnha.

Kaccub, om kirditet prikazad, podpis’ om pandud caril.

Prikazan oli kirditet caril: «Kadįi nor’ vävu, ken lüudab, sille andan hivän höbon i nel'l' tuhad zolotad

Nece vanhamb vel'l' lugi prikazan, mäni, lüuz’ ičeleze fateran i fateran ižandal küzub:
- Ken mugįtte om vävu?


Fateran ižand sanub:
- Oli tulnu mez’, en teda kuspei, höbol raccil, koiranke, kond'anke i dänišanke i tegi vot ningoman az'z'an: päst’ surmaspei carin tütren, siš päliči puutįi carin vävuks.


Vanhamb vel'l' ott’ päha: Pidab lüuta vel'l'.

Läks’ hän samha lihäd mecha.

Tuli necile sijale, kus om vel'l'.

Ladihe ö.

Tegi lamein, pani lindun kiitta.

Kuulob kuzespei paginan:
- Milii om vilu.


Alahanpei hänele om otvet:
- Laskte, lämbitelde.


En rohti, sinun koirid vareidan. Na, ota viceine i paina ičiiž koirid, ika mindei purdaze.

Alahanpei sanub:
- Ala vareida.


En rohti.

No ka ed rohti, ka mina sindei lasketan,- sanub vanhamb vel'l'.

A kut sina mindei lasketad?

Kebneidešti.

Ot't’ oružd'an kädehe, pani patronan oružd'aha.

- Völ sanun: laskte alahaks.

Hän ii lasknuze.

Hän ot't’ i ambįi ulähaks sihe meheze, a se mez’ nagranke sanub:
- Oli sinuniččid da kaik sinun al.


No, alembeine sanub: «Sanu, kus om minun vel''l, a ed sanune, ka mina sindei rikon

Kuzespei sanub:
- Sinun pul’k mindei ii riko.


Alembeine ot't’, tegi ristan pul’kha, ambįi ülembeižele i ülembeine langen’ hänennu.

A alembeine pol’g hänele kurkule.

No, necile volšebnikale mända oli ii kuna...

Nuust’ hänen vellen, höbon i zverid.

Nuustihe, velled kaburzihe, tervehtet'he i lähttihe carinnu.

Tuld'he carinnu. Carin vävu i sanub:
- Nece om minun vel'l', olem segoitut, miid batei kadot’ mecha.
Vot hän nugude lüuz’ mindei, a mina toin händast sinunnu».

Mii oli kirditet prikazas, sen car’ i maksįi.

Däl'gele necida tegi svatule balun. Necil balul vanhamb vel'l' kert’ ili gulei i mina, Kuzov, necil balul olin, pivad dein küläks, huulįd möto vod’, a suuhu ii puutnu. I humalzįin i car’ mindei potki irdale.

Богатый и бедный братья

русский
Богатый брат был золотарь, делал золотые вещи, а бедный брат делал голики.

Однажды пошел бедный брат в лес за ветками для голиков, в лесу увидел красивую птицу и думает:
-Как бы добыть эту птицу?


Схватил топор, швырнул в нее и убил птицу.


Приносит домой, говорит брату:
Какую птицу я убил!


Богатый брат говорит:
Давай сюда!


Он принес.

Богатый говорит:
Продай мне!


Бедный отвечает:
Бери.


А сколько стоит птица?

Бедный отвечает:
Два рубля.


Бери деньги.

Богатый взял птицу, приподнял правое крыло, видитнаписано:
\"Кто эту птицу съест, тот будет сильным\".


Взял он приподнял левое крыло, а там написано:
«Кто эту птицу съест, у того каждую ночь под подушкой будет пятирублевая золотая монета».


Богатый брат приказывает своей жене:
Зажарь эту птицу и никому не отдавай, кроме меня.


В это время пришли дети бедного брата, съели все и ушли.

Пришла хозяйка из хлева и видитжаркого нет.


Что теперь делать?


Взяла она и отрубила голову петуху, сделала другое жаркое.


Пришел мужик домой:
Дай, жена, есть.


Жена подала ему это жаркое. Он съел. Лег спать, утром встал, а силы не прибавилось и золотой монеты под подушкой не оказалось.

А дети бедняка встали, силы у них прибавилось и под подушкой у них было по одной золотой монете.

Так бедный брат разбогател.


Богатому брату стало завидно.


Позвал он брата к себе домой:
Слушай-ка, брат, у тебя в доме нечистый дух, дети твоичерти, ты уничтожь их, если хочешь остаться в живых.


Пришел брат домой и говорит своей жене:
Слушай-ка, жена, в нашем доме плохи дела, дети убьют нас,
как нам теперь быть?


Жена ему говорит:
Надо отвезти их в лес и оставить там.


Дали детям по лошади, по собаке и по ружью.

Дети, сегодня пойдем за грибами, вы поедете на лошадях, возьмите ружья и собак.

Так и сделали.

Ушли в лес за десять верст, сбили их с пути, оставили там, а сами пришли домой.



Детей настигла темная ночь.

Они и говорят:
Что нам теперь делать?


Надо огонь развести.


- Ты, брат, разведи костер, а я пойду добуду на жаркое.


Шел недолго, видит: впереди медведь с двумя медвежатами.

- Сейчас я выстрелю.


Слышит, медведь заговорил:
Не стреляй, я отдам тебе медвежат, они тебе пригодятся.


Он и не выстрелил, а взял медвежат у медведицы и привел к брату:
Не выпускай их никуда, брат.


Тот так и поступил.

Я опять пойду, не достану ли чего-нибудь на жаркое.

Отправился. Прошел немного, навстречу заяц.

- Зайца я застрелю.

Тот и говорит:
Не стреляй, возьми у меня двух зайчат, они тебе пригодятся.


Так и сделал он. Принес брату и говорит:
Опять я добыл двух зверят, что будем делать, зажарим или оставим?


Другой брат говорит:
Не надо жарить.


Наступила темная ночь.

Легли братья спать.


Проспали ночь, наступило утро, надо идти дальше.


Шли они по лесу целый день.


Под вечер увидели дорогу.


Идут они по дороге.


Впереди развилка.


Младший брат говорит:
Я пойду вправо.


А старший говорит:
Я пойду влево.


В этом месте они и разошлись и договорились, как потом найти друг друга.


Младший брат и говорит:
Давай оставим здесь стакан с водой.
Кто из нас придет сюда и увидит, что вода испортилась, значит, другого брата нет в живых.

Попрощались они и разошлись.

Младший брат пришел в город и спрашивает у старушки:
Нельзя ли мне остановиться на квартире?


Старушка говорит:
Можно.


Он спрашивает у старушки:
Почему в городе черные флаги вывешены?


А старушка говорит:
Завтра царскую дочь повезут на драконову гору на съедение змею.


Этот змей съел всех девушек в нашем городе.


Этот ночлежник говорит:
А можно ли мне пойти посмотреть?


Старушка отвечает:
Можно.


Наступило новое утро.

Этот ночлежник оседлал лошадь, взял с собой собаку, медведя и зайца.


Пришел он туда раньше всех и ждет.


Через некоторое время привели царскую дочь и оставили на горе, а вся свита вернулась обратно в город.


Вдруг поднялся ветер, зашумели деревья.


Слышитидет змей.

Усевшись на каменную плиту, он увидел, что на ней написано:
«Кто эту плиту подниметпод ней сабля и сосуд с крепким вином, а кто это вино выпьет, тот может овладеть этой саблей и победить змея».


Так он и сделал.


Он почувствовал большую силу.


Появился двенадцатиголовый змей и говорит:
Я просил одну, а тут двое...


Начался бой.

Силач отрубил шесть голов, и у него искривилась сабля.


Махнул он второй раз, отрубил четыре головыи сабля разломилась.


Он говорит собаке:
Помогите мне убить змея.


Собака, медведь и заяц дружно бросились и оторвали последние две головы.

Силач обрадовался.


Теперь, – говорит, – дело сделано, надо костер развести.

Развели костер, разрубили на кусочки змея, бросили в огонь, а жала и языки богатырь взял себе.

Ушел он с этого места, пришел в будку, где была царская дочь, от страха полуживая.


Богатырь поднял ее:
Не бойся, змей убит.


Та не верит.

Смотри, тут тебе доказательство, видишьдвадцать четыре штуки: жала и языки.


Царская дочь поцеловала его, дала ему золотое колечко и носовой платок, а зверям привязала на шеи шелковые ленточки.

Девушка говорит:
Теперь сделаем так...


А богатырь перебивает:
Я хочу спать.


Собаке говорит:
Карауль, пока я сплю.


Собака караулила недолго, медведю говорит:
Карауль, я лягу спать.


Медведь немного посторожил и говорит зайцу:
Присмотри немного, я спать лягу.


Покараулил заяц немного и тоже спать лег.

Теперь все спят, а царская дочь не спит.

Тем временем царь послал на гору своего слугу:
Иди, проведай, жива ли моя дочь, и сообщи мне.


Тот так и сделал.

Пришел он на гору, видитцарская дочь жива.
Он и спрашивает у неё:
Змей уже был?


Царская дочь отвечает:
Был змей, и его убил этот человек, который спит с собакой, медведем и зайцем.


Царский слуга говорит девушке:
Скажи своему отцу, что я убил, а не скажешь, то я отрублю тебе голову.


Царская дочь согласилась.

Слуга взял саблю и отрубил голову богатырю.


Слуга и царская дочь отправились в город к царю.


Царь удивляется:
Этого никогда не бывало, я себе не верю, моя ли дочь явилась живой ко мне?


Слуга говорит:
Больше змей никого не тронет, я его убил.


Царь говорит:
За это доброе дело я отдам свою дочь за тебя замуж и с нею полцарства.


И сыграли они свадьбу.

Тем временем проснулся заяц, будит медведя и собаку:
У нас беда, голова у хозяина отрублена.


Медведь и собака рассердились на зайца:
Мы убьем тебя за это.


Заяц говорит:
Не убивайте, я все улажу, отпустите только меня в лес.


Собака говорит зайцу:
Иди и через час возвращайся.


Заяц сбегал и принес живой и мертвой воды и говорит:
Теперь нужно помазать хозяину шею и поставить голову обратно.


Сказаносделано.

Только голову они поставили не так, а лицом к спине.


Потом помазали они живой водой и богатырь встал.


Видятголова не так.


Собака рассердилась на зайца:
Не так ты сделал, я тебя разорву!


Заяц говорит:
Давайте помажем опять мертвой водой.


Так и сделали.

Сняли голову и снова поставили, помазали мертвой и живой водой.


Богатырь встал, говорит:
Почему вы дали мне так долго спать?


Собака ему говорит:
Потому что мы все спали.


Богатырь говорит:
Где же царская дочь?


Заяц отвечает:
Одна домой ушла.


Богатырь говорит:
Пойдемте и мы домой.


Сели они на лошадь и поехали домой.

Пришли они опять на ту же квартиру.


Пришли и спрашивают у старушки:
Бабушка, почему в городе красные флаги развешаны?


Та говорит:
Царская дочь замуж выходит.


Богатырь спрашивает: – За кого?

Та говорит:
За слугу, он спас царскую дочь, а за это царь отдал свою дочь замуж и полцарства своего.



Богатырь спрашивает:
Бабушка, а можно нам пойти на свадьбу?


Старуха говорит:
Всем можно.


Богатырь и пошел.

Надел кольцо царской дочери себе на палец, перевязал тряпочкой, чтобы не видно было.


А царем был дан приказ: на свадьбу пускать только здоровых.


Когда он пришел в царский дворец, доктор спрашивает:
Почему палец перевязан?


Богатырь говорит:
Заяц укусил.


Где заяц?

Он говорит:
В коридоре оставлен.


Доктор говорит слуге:
Принеси сюда.


Слуга принес.

Доктор говорит богатырю:
Нужно палец посмотреть.


Тем временем собака, медведь и заяц шмыгнули туда, где были жених и невеста.

Невеста любила медведей.


Она ласкает рукой медведя, по шее гладит, и попалась ленточка под руку.


Невеста говорит:
Этого зверя я уже видела раньше на той горе, где меня змей хотел съесть.


Жених обозлился. А доктор снял у богатыря тряпку с пальца и говорит:
Где ты взял это кольцо?


Тот отвечает:
Мне подарила царская дочь за то, что я убил змея.


А доктор доложил об этом самому царю.

Надо узнать, как кольцо попало к этому человеку.


Царь позвал богатыря в свою комнату и спрашивает:
Как к тебе попало это кольцо?


Он опять повторил то же, что сказал доктору.

Царь спрашивает:
Есть еще доказательства?


Богатырь говорит:
Есть!
Есть доказательства: колечко, носовой платок, двадцать четыре жала [с языками] от змея, которого я убил. Собаке, медведю и зайцу завязаны на шее шелковые ленточки, а повязала их ваша дочь на драконовой горе.

Узнав об этих всех фактах, царь говорит:
Если пожелаешь взять ее себе в жены, то будешь моим зятем, и дам тебе полцарства.


Так все и было.

Сыграли свадьбу.
После свадьбы позвал царь слугу и спрашивает у слуги:
Кто тебе велел обманывать царя?
За это тебе через два часа снесут голову.


После свадьбы выполнили приказ царя: слуге отрубили голову, а царскую дочь выдали за богатыря.

И этот богатырь после пиршества пошел в лес охотиться.

Взял лошадь, собаку, медведя, зайца и в лесу заночевал.


Развел костер под елкой и хотел переночевать.


Слышит с елки голос:
Мне холодно.


Ты, – говорит царский зять, – спускайся и погрейся у костра.

С елки говорят:
Я боюсь твоих зверей, твои звери меня укусят.


Не бойся, они не тронут.

С елки опять говорят:
Слушай, молодой человек, возьми прут, который я тебе брошу и ударь тихонько по своим зверям.


Царский зять так и сделал.

Сам он, лошадь, собака, медведь и заяц превратились в камни.


Пришел на развилку старший брат, взял в руки стакан, смотрит, а вода помутнела, думает он: «Нет в живых моего брата. Нужно мне пойти теперь по его следам».


Пошел он по той дороге, куда ушел его младший брат и пришел в город.


Видит, написаны приказы, под ними царская подпись.


В приказе написано: «Потерялся царский зять, кто найдет, тому дам хорошую лошадь и четыре тысячи золотом».


Этот старший брат прочел приказ, пошел, нашел себе квартиру и спрашивает у хозяина квартиры:
Кто такой этот царский зять?


Хозяин квартиры говорит:
Не знаю, откуда-то явился человек верхом на лошади, с собакой, медведем и зайцем, и вот что он сделал: он избавил от смерти царскую дочь и так стал царским зятем.



Старший брат решил: «Надо найти брата».

Пошел он в лес за дичью.

Пришел на то место, где его брат.


Настала ночь.


Развел он костер, чтобы сварить дичь.


Слышит с елки голос:
Мне холодно.


Снизу ответ:
Спустись, погрейся.


Не смею, твоих собак боюсь. На тебе прутик, ударь по своим собакам, не то они меня укусят.

Снизу говорят:
Не бойся.


Не смею.

Ну, если боишься, то я тебя спущу, – говорит старший брат.

А как ты меня спустишь?

Очень просто.

Взял он ружье в руки, вложил патрон в ружье.

Еще раз говорю: спускайся.

Тот не спускается.

Он взял и выстрелил вверх в того человека, а тот человек хохочет:
Было много таких, как ты, но все они сгинули.


Ну, нижний говорит: - Скажи, где мой брат, а не скажешь, то я тебя убью.


С елки говорят:
Твоя пуля меня не убьет.


Он поставил крест на пуле, выстрелил в верхнего, тот упал возле него.


А нижний наступил упавшему на горло.


Ну, этому волшебнику некуда было идти...


Расколдовал он брата, лошадь и зверей.


Все встали, братья обнялись, поцеловались и пошли к царю.


Пришли они к царю. Царский зять и говорит:
Это мой брат, нас отец потерял в лесу, мы заблудились.
Вот теперь брат нашел меня, а я привел его к тебе».

Все, что было записано в приказе, царь уплатил.

После этого устроили свату бал.
На этом балу гулял старший брат, и я, Кузов, на этом балу тоже был, пива пил досыта, по губам текло, в рот не попало. Охмелел я, и царь выдворил меня пинком.