Nina Zaiceva
Makodaižes
вепсский
Младописьменный вепсский
Ahthas päčižes löb lämoinhänd,
Terv kut kündal’, mi kaičihe päs,
Kulub makodas garmonjan vänd,
Sinun muhus se pajatab täs.
Sinus šuhaidab penshiden žom
Moskvanno, lumenvauged kus pöud,
Sinun henges se šuhaiduz om,
Mustad tuskad siš änes om jo.
Oled edahan sä minuspäi,
Vauktad lunt meiden keskhe tal’v toi,
Jüged sadas om sinuhusai,
Nelläs haškus surm olda jo voib.
Vända, garmonj, i voikkaha sä,
Ozad segoinut to minunnoks,
Vilus mapertiš tegese läm’,
Sinun armastuz tul’ tänna öks.
Vilus mapertiš tegese läm’,
Sinun armastuz tul’ tänna öks.
Сурков Алексей
В землянке
русский
Бьется в тесной печурке огонь,
На поленьях смола, как слеза.
И поет мне в землянке гармонь
Про улыбку твою и глаза.
Про тебя мне шептали кусты
В белоснежных полях под Москвой.
Я хочу, чтобы слышала ты,
Как тоскует мой голос живой.
Ты сейчас далеко, далеко,
Между нами снега и снега.
До тебя мне дойти не легко,
А до смерти — четыре шага.
Пой, гармоника, вьюге назло,
Заплутавшее счастье зови.
Мне в холодной землянке тепло
От моей негасимой любви.
Мне в холодной землянке тепло
От моей негасимой любви.