VepKar :: Texts

Texts

Return to list | edit | delete | Create a new | history | Statistics | ? Help

Oli ennen ukko da akku

Oli ennen ukko da akku

Livvi
Nekkula
Oli ennen ukko da akku, heil oli kolme poigua. Muamo da tuatto heijän, poijien vahnettih i kuoltih. Tuattah poijile jätti mustella: vanhembale poijale kažin, keskimäžele poijale nozniččemet, nuarembale rogožuvihkožen.
Hyö eletähollah, kuni leibiä täwdyi, sini syödih. Sit heil leivät loppiattihes. Vanhembi velleh i sanow:
Nygöi meil pidäw ičel lähtiä leibiä suamah.
Enzimäžikse, – sanow, – lähten minä kažin kel.

Häi i lähtöw toššupiän. Astuw, astuw, päivy tulow loppuh gai puwttuw hiaružeh. Taričeh enzimäžeh taloih yäkse. Sit talois oti luandalas ylen äijy hiirdy. Mužikku i sanow:
Tule, – sanow, – luandalah, mene yäkse (a siä oli ylen äijy hiirdy), muijal ei ole sijua.

A sil poijal oli kaži huavos i voopče ižändät ei tiätty, mi on zviärilöi kaži. Menöw poigu luandalah, jaksaheze, oman tužurkan panow bokan alle, šuapkan pialuksih, kažin tyändäw välläle dai uinoi.

Huandeksel ižändät nostah aijoi, mužikku emändälleh i sanow:
Mene, – sanow, – kačo, naverno hiiret on syädy händäh siä.

Akku menöw, ga luandalas miäs viruw: yhtes bokas suwri tukku hiirdy tapettuw, toižes bokas toine, a kaži ištuw juwri poijan piän rinnal. Nostatti emändy poijan, kuččuw juamah čuajuw pertih (a akku ennepäi oli roskažinnuh mužikale: nengoine miehel on zviäri). Čuajuw juamah ruvetah, ga mužikku zavodii paginan, sanow miähele:
Mibo sinul neče on zviärilöi, – sanow, – myä velli tämä meile.

A poigu sanow:
Ohoh!
Tädägö? Tädä en myä, en ota ilman eloloi!

A mužikku händäh kaikelleh ugovarivaiččow: myä dai kai. A poigu sanow:
Äijängo sit andažit?

Mužikku sanow:
Min ottanet!

Poigu sanow:
Huavon kuldua andanet, ga annan.

Mužikku sanow:
Ola velli hot’ kaksi.


Čuajun juandan loppow poigu, pualentoštu huavua kuldua ottaw i lähtöw kodih velliällyä. Vellet sanotah:
Kuibo sait nengožen suwren tukun kuldua?

Häi heile sanow kai. Keskimäine velli duwmaiččow: "Vuataz minä nygöi opin lähtiä nozniččimian kel"! Toššupiän huandeksel nouzow aigažeh, virka ni midä ei toizile vellile i lähtöw. Menöw, astuw, astuw, tulow hiaružeh. Kaččow häi: akku koin očas kirvehel lammastu keriččöw. Häi i sanow:
T’owta, midäbo ruat?

T’owta sanow:
Lambahal villoi lyhendän.

A poigu sanow:
Davais minä opin lyhendiä.


Kuni t’owta lyhendi yhty lammastu, sini poigu lyhendi kymmene lammastu. T’owta sanow poijale:
Myä, velli, tämä bruja minule.

Sanow:
Myäžin, ga äijängo sit andažit?
poigu kyzyw.
Akku sanow:
Min otat.

Huavua kaksi kuldua otan, – poigu sanow.

Akku ottaw poijan vedäw aittah, puwrus päi kaksi huavua kuldua navaliw. Poigu net ottaw dai lähtöw. Tulow vellilöillyä. Vellet konešno ihastuttih: kui da kai sait nenne? Häi sanow heile. Čuaju juvvah, muate viertäh.

Kaikkii nuarin poigu muates duwmaiččow: "Vuatas minä opin lähtiä vihkozen kel huamei, engo midä sua". Huandeksel nowzow aigazeh i lähtöw. Kerale ottaw suwren postelinpiälyksen, kudamah menöw ruištu huawua seiččiä. Furaškan piäh panow i astuw. Astuw, astuwtulow järvyt vastah. Ištuh järven rannale, ottaw vihkožen kädehzavodiw nuaraštu plettiä, iče pajattaw: "Tämän järven rupitan, vedehiäžen riputan"! Vedehiäne sen i kuwli, sanow poijalleh:
Menes kačo, ken siä on riputtaju?


Rannale tulow vedehiäžen poigupeitoiči kaččowištuw miäs ylen zdorovoi. Häi punaldah, vedehiäžen poigu, menöw dai sanow tuatalleh:
Ylen zdorovoi miäs ištuw, tuan kel ei sua ni kel spruaviakseh, voittua!

Tuattah sanow:
Menes opi hänen kel kiistah juasta.


Poigaine tulow, vedehiäžen poigu, rannale i sanow:
Sinä se meidy riputat, ga voidgo meile jälles juasta?
Läkkä opimmo kiištah juasta!
A mies sanow:
En minä ni lähte, mene opi minun sizären kel juasta.


Ottaw vedäw vičikköžeh vedehiäžen poijan: siä oli jänöi. Jänöile poigu käit ku loškuawjänöi pöllästyw i lähtöw juaksemah ylen äijäl. A vedehiäžele sanow:
Mene juakse jälles sizärele!

Juaksi, juaksi vedehiäne jänöile jälles: tavata ei voinnuh, järilleh kiändyi i poijal sanow:
Minä, velli, en voinuh sizärdäs tavata, ga sinuw en ni rubia tabuamah.


I hyppiäw vedeh. Menöw sinne i tuatalleh sanow. Tuattah sanow:
Mene opi rawdastu keppii lykätä yläh: kudai ylembi voibi lykätä?

Vedehiäžen poigu kepin ottaw i tulow rannale (kepis oli puwdu viassua). Sanow miähele:
Davai lykkiämmö kepin: kudai ylembi lykkiämmö, – sanow, – lykännet sinä ylembi, voit meidy riputtua.


Miäs sanow:
Davai. – Sanow miäs vedehiäžen poijale. – Lykkiä enzimäžikse sinä.

Vedehiäžen poigu ottaw hurniwga ei ni nävy, muga yläh meni keppi. Sit ottaw kepin kädeh miäs i taivahah kaččow, sanow:
Anna tai pilvyt vältäheze, eiga lykännen, ga tartuw sinne keppi.

Vedehiäžen poigu sanow:
Älä, velli, lykkiä sofsem, eiga jiämmö kepittähdostali keppi on!


Poigu ei ni lykännyh. Vedehiäžen poigu sanow:
Nengai nenga on dielot: en andanuh lykätä keppii, eiga pilvih mennys.

Tuattah i sanow:
Ga nygöi zerku hevon kudai voitto loitombakse kandua?

Tulow vedehiäžen poigu zerku hevon kel randah i sanow miähele:
Davai, kudai kannammo zerku hevon loitombakse selläs?


Vedehiäžen poigu ottaw hevon selgäh i kandaw hevon sylele viijele. A poigu sanow:
Davai minä opin, – sanow, – sinä selläs kannoit, a minä kannan jalloin keskis da loitombi sinuw.

Poigu selgäh nowzow hevol, kaksin pualižin, i lähtöw ajamah. Ajaw, ajaw jo puolen virstua. Jo vedehiäžen poigu sanow:
Tua, velli, hebo iäre, ota mi tahto!


Miäs hevon tuaw järilleh. Vedehiäžen poigu hevon ottaw i vedäw tuatalleh i sanow:
Minä kannoin selläs hebua palažen vai, a häi kandoi jalloin keskis hebua puolen virstua, ei ni käzil pidänyh!

Tuattah sanow:
Mene sano sille miähele: annammo hattuh kuldua mi vai pidäw, vai älgäh riputakkah meidy.


Tulow vedehiäžen poigu randah i sanow miähele:
Ota mi tahto kuldua, vai älä meidy riputa!

Miäs sanow:
En äijiä ota, vai anna minule furašku täwzi.

Vedehiäžen poigu lähti tuamah kuldua. A miäs sil aigua muah kaivoi havvan, pani sinne postelin piälyksen i furaškah azui lowkon, sen pani postelin piälystän piäle, azetti.

Vedehiäžen poigu tuaw pualen huavua kuldua, furaškah kuadaw, a furašku ei tävvy! I muga kandoi seiččiä huavua kulduasit vaste furašku täwdyi. Miäs sanoi vedehiäžen poijale:
Läkkä nygöi viät minule kullat.


Vedehiäžel selgäh panow kuldian kel huavonpostelinpiälystän, iče lähtöw jälles astumah. Astutah, astutahtulow peldoine vastah. Dorogan rewnas on astivo. Vedehiäne kyzyw:
Mibo tämä on?

Miäs sanow:
Tämä on minun tuatan suga piän suvittaw.


Vedehiäne duwmaiččow: "Toko vai on tuattah täl! Vai ei piä kädeh puwttua". Astutah, astutah iälleh. Tulow pellol adru vastah. Vedehiäžen poigu kyzyw:
Mibo tämä on?

A miäs sanow:
Tämä on minun tuatan vilku lihan syädäw.


Vedehiäžen poigu varavui, jo ei tahto kodissah lähtiä kuldii vedämäh i duwmaiččow: "Jesli en lähtene, viä pahembi rodiaw". Tullah kodiželluavedehiäne varavužissah kullat lykkiäw pihale, a iče pagoh, a miäs kuččuw omii.

[Счастье от наследства]

Russian
Жили когда-то муж да жена, у них было три сына. Мать и отец их, сыновей, состарились и умерли. Отец оставил на поминок сыновьям: старшему сынукошку, среднему сынуножницы, младшемумочало.
Они живут-поживают, пока хлеба хватало, до тех пор ели. Потом у них хлеб кончился. Старший брат и говорит:
Теперь нам надо идти самим хлеб добывать.
Первым, – говорит, – пойду я с кошкой.

И уходит он на другой день. Идет, идет, день подходит к концу, и попадает он в деревню. Просится в первый дом на ночь. В том доме в подполье было очень много мышей. Мужик и говорит:
Заходи, – говорит, – иди в подполье ночевать (а там было очень много мышей), больше нигде нет места.

А у этого парня в мешке кот, и вообще хозяева не знали, что за зверь кошка. Парень спускается в подпол, раздевается, свою тужурку кладет под бок, шапку под голову, кошку выпускает на свободу и засыпает.

Утром хозяева встают рано, муж и говорит жене:
Поди, – говорит, – посмотри, наверно, его там съели мыши.

Жена спускается, а человек в подполе лежит: с одного боку большая куча убитых мышей, с другого боку другая, а кошка сидит в изголовье у парня. Разбудила хозяйка парня, зовет его чай пить в избу (а перед этим жена рассказала мужу, какой у парня зверь). Чай пить садятся, так мужик заводит разговор, говорит парню:
Что это за зверь у тебя, – говорит, – продай ты, братец, его нам.

А парень говорит:
Oгo!
Этого-то, этого не продам за все богатства света!

А мужик его по-всякому уговаривает; продай да и все. А парень говорит:
А много ли ты дашь?

Мужик говорит:
Сколько возьмешь!

Парень говорит:
Мешок золота если дашь, так продам.

Дам, – мужик говорит, – возьми, братец, хоть два.

Кончил чай пить парень, взял полтора мешка золота и отправился домой к братьям. Братья говорят:
Как ты достал такую кучу золота?

Он им рассказал все. Средний бpат думает: "Дай-ка я теперь пойду с ножницами"! На следующее утро встает рано и, никому ничего не сказав, уходит. Идет, идет, идет, приходит в деревушку. Смотрит: женщина перед домом овцу топором стрижет. Он (парень) говорит:
Tетушĸа, что ты делаешь?

Женщина отвечает:
У овцы шерсть подкорачиваю.

А парень говорит:
Дай-ка, я попробую стричь.


Пока женщина стригла одну овцу, тем временем парень остриг десять овец. Женщина говорит парню:
Продай, братец, мне эту вещь.

Говорит:
Продал бы, да сколько ты дашь?
спрашивает парень.
Женщина говорит:
Сколько возьмешь.

Мешка два золота возьму, – говорит парень.

Женщина ведет парня в амбар, насыпает из ларя два мешка волота. Парень берет это золото и уходит. Приходит к братьям. Братья, конечно, обрадовались: как да где достал все? Он рассказывает им. Чаю попили, легли спать.

Младший брат думает в постели: "Дай-ка я пойду завтра с мочалом, не добуду ли чего". Встает утром рано и уходит. С собой берет большую наволоку, в которой вмещается семь мешков ржи. Надевает фуражку и идет. Идет, идет, попадается на пути озеро. Садится на берегу озера, берет мочало в рукиначинает веревку вить, сам напевает: "Это озеро сморщу, водяного повешу"! Водяной и услышал это, говорит сыну:
Сходи-ка посмотри, что там за вешатель?


Выходит на берег сын водяного, смотрит украдкойсидит мужчина, здоровенный. Он, сын водяного, повернулся обратно, приходит и говорит отцу:
Здоровенный мужчина сидит, с этим никому не справиться, победит!

Отец говорит:
Иди-ка попробуй бежать с ним наперегонки.


Сын водяного выходит на берег и говорит:
Ты-то нас собираешься вешать, а можешь ли за мной угнаться?
Побежим-ка наперегонки!
А человек говорит:
Я и не побегу, побеги-ка ты с моей сестрой.


Ведет сына водяного в кусты, там был заяц: парень как хлопнет рукамизаяц напугался и побежал во всю прыть. А водяному говорит:
Беги, догоняй сестру!

Бежал, бежал водяной за зайцем, не смог догнать, вернулся обратно и говорит парню:
Я, братец, не смог твою сестру догнать, а тебя нечего и пытаться догнать.


Прыгнул в воду, приходит к себе и рассказывает отцу. Отец говорит:
Иди теперь попробуй бросать железный посох, кто выше забросит.

Сын водяного берет посох и выходит на берег (в посохе пуд веса). Говорит человеку:
Давай забросим посох, кто выше забросит, – говорит, – если забросишь ты выше, можешь нас повесить.


Мужчина говорит:
Давай, – говорит сыну водяного, – забрось сначала ты.

Водяной как забросит, так и не видно, как высоко залетел посох. Потом человек посох берет в руки и смотрит в небо, говорит:
Пусть вон то облачко проплывет, а не то как закину, так застрянет там посох.

Сын водяного говорит:
Уж не бросай, братец, совсем, не то останемся без посохаэто последний посох.


Парень и не закинул. Сын водяного [отцу дома] говорит:
Так и так дела, не дал закинуть посох, а то в облака улетел бы.

Отец и говорит:
А теперь который сможет подальше снести лошадь Сивку.

Выходит сын водяного с лошадью на берег и говорит мужчине:
Давай посмотрим, который дальше снесет лошадь на своей спине.


Берет сын водяного лошадь на спину и несет сажен пять. А парень говорит:
Дай-ка я попробую, – говорит, – ты на спине нес, а я между ногами дальше тебя пронесу.

Парень садится на лошадь верхом и едет. Едет, едет уже полверсты. Уже сын водяного говорит:
Принеси, братец, лошадь обратно, возьми что хочешь!


Мужчина приводит лошадь обратно. Сын водяного берет лошадь, отводит к отцу и говорит:
Я нес лошадь на спине чуточку, а он между ногами пронес лошадь полверсты и руками не поддерживал!

Отец говорит:
Иди скажи этому человеку: дадим ему в шапку золота хоть сколько, пусть только не вешает нас.


Приходит сын водяного на берег и говорит мужчине:
Возьми хоть сколько золота, только не вешай нас!

Мужчина говорит:
Много не возьму, дай мне только фуражку полную.

Сын водяного пошел за золотом. А мужчина тем временем вырыл в земле яму, положил туда наволоку и в фуражке сделал дырку, ее [фуражку] поставил над ямой, приладил.

Сын водяного тащит полмешка золота, сыплет в фуражку, а фуражка не наполняется. Идет, еще приносит мешок, а фуражка опять не наполняется, и так он перетаскал семь мешков золота, только тогда фуражка наполнилась. Мужчина сказал сыну водяного:
Пойдем, теперь отнесешь мое золото.


Водяному на спину взваливает мешок с золотом, наволоку, сам сзади идет. Идут, идут, подходят к полю, у дороги стоит борона. Водяной спрашивает:
Что это такое?

Мужчина говорит:
Это моего отца гребешок, волосы расчесывать.


Водяной думает: "Ну и отец у него! В руки не надо попадаться". Идут, идут дальше. На поле соха. Сын водяного спрашивает:
Что это такое?

А мужчина говорит:
Это вилка моего отца, мясо есть.


Сын водяного перепугался, уже не хочет идти относить до дому золото и думает: "Если не пойду, так еще хуже будет". Подходят к домику. Водяной с перепугу бросил золото во дворе, а сам бежать. А парень стал звать своих.