VepKar :: Texts

Texts

Return to list | edit | delete | Create a new | history | Statistics | ? Help

Oli yhekšän poigoo ukolla da akalla

Oli yhekšän poigoo ukolla da akalla

Karelian Proper
Padany
Oli yhekšän poigoo ukolla da akalla, pojat lähettih koista i šanottih moomollah:
Ku šoonet tyttären, ni pane kuoželi veräjän peellä, ku šoonet pojan, ni pahe puraš veräjän peellä.

A Syöttäri bleedi kuundeli ikkunan alla. Akka šai tyttären i pani kuoželin veräjän peellä, a Syöttärin bleedi pani purahan veräjän peellä, a kuoželin otti. Pojat tullah, itetäh, itetäh, i lähettih pois.
Tyttöni ni kažvo, mäni leskiakan luoh i šano:
Oligo miula veikkuo?

Leškiakka šanou:
Oli yhekšän veikkuo.

Tyttöni šanou:
Blahoslovikko miuda, miä lähen veikkoloin luoh.

Händä blahoslovittih, i hiän läksi matkah rikkikoiražen kera. Matkai, matkai, matkai, tuli Syöttärin akka vaštah i kyzy:
Kunna mänet?

Šanou:
Läksin veikkoloin luoh.

Ota miuda.
En ota.
Et ottanelähen, ottanetlähen, – šano i läksi tyttöžen kera matkah.
Matattih, matattih, matattih, tuli lambi vaštah. Syöttärin akka šanou:
Nukka, tyttön, därveh.

En rubia.
Rikkikoirani šanou:
Hyvän emän tytär, hyvän izän tytär, elä rubia därveh, varaštau siulda voottiat.

Syöttärin akka ottau da poolikalla koirasta isköy, koiraželda d’alga i katkieu. No tyttöni därviä kylvömäh ei rubennun. Lähettih ielläh matkah. Matattih, matattih, matattih, tuli lambini vaštah. Syöttärin akka šanou:
Nukka, tyttöni, därveh.

En rubia.
Rikkikoirani šanou:
Hyvän emän tytär, hyvän izän tytär, elä rubia därveh, varaštau siulda voottiat.

Syöttärin akka ku koirasta poolikalla kolahuttau, dai d’alga i katkiau. No tyttöni därviä kylvömäh ei rubennun. Lähettih ielläh matkah. A rikkikoirani klikkiy kahella d’allalla. Matattih, matattih, matattih, tuli lambini vaštah. Syöttärin akka i šanou:
Nukka siä därviä kylvömäh.

En rubia.
Rikkikoirani šanou:
Hyvän emän tytär, hyvän izän tytär, elä rubia därviä kylvömäh, varaštau siulda voottiat.

Syöttärin akka kun ottau da koirasta poolikkažella i kolahuttau, koiraželda d’algani i katkiau. Lähettih matkah, a koirani klikkiy d’o yhellä d’allalla. Matattih, matattih, matattih, tuli lambini vaštah. Syöttärin akka šanou:
Nukka siä, tyttön, därviä kylvömäh.

En rubia.
Koirani i šanou:
Hyvän emän tytär, hyvän izän tytär, elä rubia därviä kylvömäh,varaštau siulda šobat.

Syöttärin akka koirasta poolikalla i kolahuttau, koiraželda dälgimäni d’algani katkei. Lähettih ielläh matkah. Koirani van vieröy mooda myöteh. Matattih, matattih, matattih, tuli lambini vaštah.
Syöttärin akka i šanou:
Nukka siä, tyttön, kylvömäh, ku on ägiä.

En rubia.
Koirani šanou:
Hyvän emän tytär, hyvän izän tytär, elä rubia därviä kylvömäh, varaštau siulda voottiat.

Syöttärin akka silmän koiraželda i kaivau. Lähettih ielläh matkah. Matattih, matattih, matattihtuli lambini vaštah. Syöttärin akka i šanou:
Ka nukka siä, tyttön, täššä myö kylvemmä därven.

En rubia.
Koirani šanou:
Hyvän emän tytär, hyvän izän tytär, elä rubia därveh, varaštau siulda voottiat.

Syöttärin akka koiraželda toižen silmän i kaivo da lopun šuohoh šotki. Lähettih matkah ielläh kahen, koirani däi. Tyttö itköy, itköy, itköy. Matattih, matattih, matattih, tuli lambi vaštah. Syöttärin akka šanou:
Nukka, tyttön, därviä kylvömäh.

En rubia.
Rubennetpeežet eloh, et rubennetapan.
Prišlos’ rubeta därviä kylvömäh. D’akšattihižeh. Syöttärin akka šanou:
Kudamani loitomma mänemmä, kudamani loitomma mänemmä?

Moonitti tytön da lykkäi vedeh loitoš, a iče d’uoksi da hänen hyvät šulkužet šobat peellä pani da läksi matkah, a tyttöžellä dätti rogozažet omahah šobat. Tyttöni tuli dälgeh itušša, vooteida kyzyy, a Syöttärin akka šanou:
Vuota, mänemmä veikkoloin talon luoh, dai anan.

Tyttöžellä pidäy matata rogozažissa vootteišša. Matattih, matattih, mändih veikkoloin pordahien luoh, veikot tuldih vaštah. Ku kačotah, on kudamani hyvissä šulkuzišša vootteišša, se i temmattih perttih, a toini däi rogozažissa sihi. Syöttärin akalda kyzytäh:
Kembä, čikko, tuo on rogozavootteišša?

En tiijä ken ollou, dorogalla miun kera tuli.
Syöttärin akka tuli čikoksi, a čikko Syöttärin akaksi. Työnnettih tytöištä paimenih. Hiän mäni, nouzi korgiella kivellä da van pajattau, a veikko kuundelou (pajattau linduloilla, ku linnut rubettih peeličči lendämäh):
Lugluni, lagluhi,
viegee viesti tootollani,
viegee viesti moomollani:
olen pal’l’o paimenissa,
kirjon, karjon kačonnissa,
yhekšissä veijoissa,
kahekšoissa min’n’oissa,
kivirieška syödävänä,
šavikurnikka purdavana.

Syöttarin akka on miin sijašša,
miä olen Syöttärin akan sijašša.

Rikkikoiraželda d’allat katko,
šuohoh šotki,
silmät kaivo,
šobat varašti.

Veikko rubei duumaimah: "Eigöhän tämä ole miän čikko, a se, kudamani on nyt meijen čikkona, ole Syöttärin akka?". I šano toizilla veikoilla. Veikoi ei uššottoo. Tyttöni työnnettih toišša peenä tooš paimenih. Nyt kuundelou toini veikko. Tyttöni kivellä ištuu da pajattau, ku linnut rubettih peeličči lendämäh:
Lugluni, lagluni,
viegee viesti tootollani,
viegee viesti moomollani:
Olen pal’l’o paimenissa,
kirjon, karjon kačonnissa,
yhekšissä veijoissa,
kahekšoissa min’n’oissa,
kivirieška syödävänä,
šavikurnikka purdavana.

Syöttärin akka on miun sijašša,
miä olen Syöttärin akan sijašša.

Rikkikoiraželda d’allat katko,
šuohoh šotki,
silmät kaivo,
šobat varašti.

Veikko tooš viestin vei toizilla veikkoloilla, nyt lähetäh toišša peenä kai yhekšän veikkuo kuundelomah, midä paimen pajattau. Ku linnut peeličči rubettih lendämäh, hiän ni rubei pajattamah, a veikot kai kuunnellah:
Lugluni, lagluni,
viegee viesti tootollani,
viegee vlesti moomollani:
olen pal’l’o paimenissa,
kirjon, karjon kačonnissa,
yhekšissä veijoissa,
kahekšoissa min’n’oissa,
kivirieška syödävänä,
šavikurnikka purdavana,
Syöttärin akka on miun sijašša,
Miä olen Syöttärin akan sijašša.

Rikkikoiraželda d’allat katko,
šuohoh šotki,
silmät kaivo,
šobat varašti.

Veikot paissah keskenäh:
Tämä on meilä oma čikko, a se eule meijen čikko.

Tuldih paimentytön luoh, kyzyttih:
Midäbä, tyttözeni, pajatat, ken siä olet?

Tyttöni šanou:
Miä olen teijen čikko.

Šano kaiken, kuin hiän läksi koišta, kuin tuli tän, kaiken šano. Veikot tuldih kodih, a sillä Syöttärin akalla ei šanottu ni midä. Lämmitettih kyly, kiehašutettih tervabučči, bučilla peellä pandih ruškia šarga, tuldih Syöttärin akkoo kylyh pyrittämäh:
Hoi, čikko, läkkä kylyh, myö kylyn lämmitimmä.

En lähe; ei himota.
Ka läkkä siä, čikko, matašta tulduo kylyh.
Läksi. Viehätetäh käzipuoliškoloista, šanotah:
Čikko, aššu tuoda šargoo myöten.

Hiän ku aštu, dai tervabuččih čolkahtih, sin ni korveni. Alletah nastojaščoida čikkoo gostittaa da ugostia. Sihi i starina loppu. Alletah elee da piruija.

[Девять братьев и сестра]

Russian
Было у мужа и жены девять сыновей. Сыновья, уходя из дому, сказали матери:
Если родишь дочь, то положи прялку на ворота дома, а если родишь сына, то положи пешню на ворота.

А Сюоттяри, курва, подслушивала под окном. Жена родила дочь и положила прялку на ворота, а Сюоттяри, курва, положила на ворота пешню, а прялку сняла. Сыновья приходятплачут, плачут и ушли прочь.
Девочка подросла, пошла ко вдове и спросила:
Были ли у меня братья?

Вдова говорит:
Было девять братьев.

Девочка говорит [родителям]:
Благословите меня, я пойду к братьям.

Ее благословили, и она отправилась в путь с маленькой собачкой. Шла, шла, шлавстретилась ей Сюоттяри и спросила:
Куда идешь?

Говорит:
Пошла к братьям.

Возьми меня с собой.
Не возьму.
Возьмешьпойду, не возьмешьпойду, – сказала и пошла с девочкой.
Шли, шли, шлипришли к ламбе. Баба Сюоттяри говорит:
Давай-ка, девочка, купаться.

Не буду.
Собачка говорит:
Доброй матери дочь, доброго отца дочь, не ходи купаться, украдет у тебя одежду.

Баба Сюоттяри ударила собачку палкой, у собачки нога и сломалась. Ну, девочка не стала купаться. Пошли дальше. Шли, шли, шлипришли к ламбе. Баба Сюоттяри говорит:
Давай-ка, девочка, купаться.

Не буду.
Собачка говорит:
Доброй матери дочь, доброго отца дочь, не ходи купаться, украдет у тебя одежду.

Баба Сюоттяри как стукнет собачку палкойтак у собачки нога и сломалась. Ну, девочка купаться не стала. Отправились дальше. А собачка на двух ногах попрыгивает. Шли, шли, шлипришли к ламбе. Баба Сюоттяри и говорит:
Давай-ка купаться.

Не буду.
Собачка говорит:
Доброй матери дочь, доброго отца дочьне ходи купаться, одежду у тебя украдет.

Баба Сюоттяри как стукнет собачку палкой, так у собачки нога и сломалась. Пошли дальше, а собачка на одной ноге подпрыгивает. Шли, шли, шлипришли к ламбе. Баба Сюоттяри говорит:
Давай-ка, доченька, купаться.

Не буду.
Собачка говорит:
Доброй матери дочь, доброго отца дочь, не ходи купаться, украдет у тебя одежду.

Баба Сюоттяри стукнула собачку палкой, у собачки последняя нога сломалась. Пустились дальше в путь. Собачка по земле катится. Шли, шли, шлипришли к ламбе. Баба Сюоттяри и говорит:
Давай-ка, доченька, купатьсяочень уж жарко.

Не буду.
Собачка говорит:
Доброй матери дочь, доброго отца дочь, не ходи купаться, украдет у тебя одежду.

Баба Сюоттяри глаз у собачки и выколола. Пошли дальше. Шли, шли, шлипришли к ламбе. Баба Сюоттяри говорит:
Давай-ка, доченька, выкупаемся здесь.

Не буду.
Сабачка говорит:
Доброй матери дочь, доброго отца дочь, не ходи, купаться, украдет у тебя одежду.

Бабa Сюоттяри второй глаз у собачки выколола и собачку в болото закопала. Пошли дальше вдвоем, собачка осталась. Девочка плачет, плачет, плачет. Шли, шла, шлипришли к ламбе. Баба Сюоттяри говорит:
Давай-ка, доченька, купаться.

Не буду.
Если будешьостанешься жива, не будешьубью.
Пришлось купаться. Разделись. Баба Сюоттяри говорит:
Которая дальше забредет, которая дальше забредет?

Сманила девушку и оставила далеко от берега, сама побежала, надела шелковую одежду девушки и пошли дальше, а девочке оставила свою одежду из рогожи. Девочка с плачем идет следом, просит отдать одежду, а баба Сюоттяри говорит:
Подожди, придем к дому братьев, тогда отдам.

Пришлось девочке идти в одежде из рогожи. Шли, шли, шлиподошли к крыльцу дома братьев, братья вышли встречать. Посмотрелиту, которая была в хорошей шелковой одежде, увели в избу, а другая в рогоже осталась тут. У бабы Сюоттяри спрашивают:
Сестра, это кто в рогожной одежде?

Не знаю, кто она, по дороге увязалась.
Баба Сюоттяри стала за сестру, а сестра за бабу Сюоттяри. Отправили девочку коров пасти. Она пошла, встала на большой камень и поет (а брат слушает); поет птицам, когда птицы над ней пролетали:
Луглушки-лаглушки,
отнесите весть отцу,
отнесите весть матери:
я, бедняжка, в пастушках
стадо пеструх стерегу
у девяти братьев,
у восьми невесток.
Преснушку из камня дали с собой,
рыбник из глины дали грызть.

Баба Сюоттяри на моем месте,
я на месте бабы Сюоттяри.

У собачки ноги переломала,
глаза выколола,
в болото затоптала,
одежду украла.

Брат задумался: "Не эта ли и есть наша сестра, а та, которая сейчас за сестру, баба Сюоттяри?". И сказал об этом другим братьям. Братья не поверили. Послали девочку на второй день коров пасти. Теперь подслушивает другой брат. Девочка сидит на камне и запела, когда птицы над ней пролетали:
Луглушки-лаглушки,
отнесите весть отцу,
отнесите весть матери:
я, бедняжка, в пастушках,
стадо пеструх стерегу
у девяти братьев,
у восьми невесток.
Преснушку из камня дали есть,
рыбник из глины дали грызть.

Баба Сюоттяри на моем месте,
я на месте бабы Сюоттяри.

У собачки ноги переломала,
глаза выколола,
в болото затоптала,
одежду украла.

Брат рассказал об этом другим братьям, и на третий день все девять братьев идут слушать, о чем пастушка поет. Когда птицы стали пролетать над ней, она снова и запела, а братья все слушают:
Луглушки-лаглушки,
отнесите весть отцу,
отнесите весть матери:
я, бедняжка, в пастушках,
стадо пеструх стерегу
у девяти братьев,
у восьми невесток.
Преснушку из камня дали есть,
рыбник из глины дали грызть.

Баба Сюоттяри на моем месте,
я на месте бабы Сюоттяри.
У собаки ноги переломала,
глаза выколола,
в болото затоптала,
одежду украла.

Братья говорят между собой:
Вот эта и есть нам родная сестра, а та нам не сестра.

Подошли к пастушке, спросили:
О чем ты, девочка, поешь? Кто ты такая?

Девочка говорит:
Я ваша сестра.

Рассказала все: как из дому вышла, ĸаĸ сюда шла, – все рассказала. Братья пришли домой, а той бабе Сюоттяри ничего не сказали. Истопили баню, прокипятили смолу в бочке, сверху на бочку бросили красное сукно. Пришли бабу Сюоттяри в баню звать:
Хой, сестра, пойдем в банюмы баню истопили.

Не пойду, не хочется.
Да иди же, сестра, с дороги в баню.
Пошла. Ведут ее под руки, говорят:
Ступай, сестра, по этому сукну.

Она как пошлав бочку со смолой, бухнулась, там и сварилась. Стали настоящую сестру угощать и потчевать. Начинают жить и пировать. Тут и сказка кончилась.