VepKar :: Texts

Texts

Return to list | edit | delete | Create a new | history | Statistics | ? Help

Sarnaine Olönuškan näht

Sarnaine Olönuškan näht

Veps
Central Eastern Veps
Elotihe uk da ak.

Akaine se kol’, döočkäine gäi.

A mužikalo tariž naida.

A side oli deruunas se ičeze döočkäštme vüuki leskiak.

Nece mužik nai hänou.

Olönuška oli mužikan tütär, a hänou Mašenka [akan tütär].

A läks’ nece mužikäine Šalha podvodaha, kaiken ajelihezoiš podvodaha, ninga elotihe ka.

A nece mačoha sädod döočkäižen rušit’, ühten räcnäižen gät’ pälo, tufläižed gäugha pani.

Hänt püudho vei, kegon pähä ištut’ (rugišt’ oli kezou rahndud).

Nu, ištut’ kegon pähä.

Pakaine se pačkäidab:
«Döočkäine, läm vai vilu


– «A läm, läm, da ii keza, hüvä, hüvä, da ii rodni mam

A pakaine andoi hänlo valencaižed gäugha döočkäželo.

Toižuu homesuu möst pačkäidab pakaine pahoin:
«Döočkäine, läm vai vilu


– «A läm, läm, läm, da ii keza, hüvä, hüvä, da ii rodni mam, a mačoha».

Hän andoi pöužen hänlo pakaine.

Möst kuumandou homesuu vüu vilumb, a döočkäine ii külmänd, kegon päs, da hiinou ka, pöiš ka...

Möst pakaine paigäiž:

- Döočkäine, läm vai vilu?


– «Läm, läm, läm, da ii keza, hüvä, hüvä, da ii rodni mam, a mačoha».

A pakaine sidoi hänlo lämän paikan pähä.

Nu i döočkäine nece hiinau katauzihe vähäižuu da ištupki.

A nece mačoha tuli ecmähä, kacta, külmehtui , ka tähäsai kegonpäspäi katihez maha.

Tuli, kacauz’, nikus iile langenut.

«Nu, langen’, da kenni hänt sei».

Kegon päs ii nägu, hiinan au ištub ka.

Ot’ da läkski tagaze.

A süu aigau tat se tuli kodihe podvodame.

- Kus olid?

A olin naku kegon kacuin.

A kus döočkäine?

A en teda kuna i uidnu om.

Uk:
«Nuko hänon gälgideme mända minei ajada».


Mäni da aji, ka döočkäine ištub kegon päs, valencaižed udod, pöu uz’, paikäine puhovi päs.

Mužikäine nece ičeze tütruden ot’, korgäu toi kodihe.

Tuli kodihe, necon akan hondon neche kegon pähä vei, rušit’ da sidoi hänon hüväs’ti, da ak külmehtuiki sihe kegolo pälo.

Сказка об Аленушке

Russian
Жили старик со старухой.

Старушка умерла, осталась девочка.


А мужику надо жениться.


А тут же в деревне жила вдова с дочерью.


Мужик и женился на ней.


Дочь мужика звали Аленушкой, а дочь вдовыМашенькой.


Поехал мужик в извоз в Шалу, он все ездил на заработки, тем они и жили.



А мачеха затеяла девочку извести, раздела ее, одну сорочку оставила и туфельки.



Отвезла девочку в поле, усадила на стог (рожь была сжата).


Ну, усадила на стог.

Мороз-то трещит:
Девочка, тепло или холодно?


А тепло-тепло, да не лето, хороша-хороша, да не родная мать.

Мороз дал девочке валеночки.

На следующее утро опять Мороз сильно трещит:
Девочка, тепло или холодно?


А тепло-тепло, да не лето, хороша-хороша, да не родная мать, а мачеха.

Мороз дал ей шубку.

На третье утро еще холоднее, а девочка не мерзнет: сидит на стогу в сене да шуба на ней.

Опять Мороз треснул:

Девочка, тепло или холодно?


Тепло-тепло, да не лето, хороша-хороша, да не родная мать, а мачеха.

И Мороз одел ей тёплый платок на голову.

Ну, девочка прикрылась немного сеном и сидит.


А мачеха пришла искать, посмотреть, как та, верно, уже замерзла и скатилась со стога.

Пришла, посмотреланигде нет.

«Ну, упала она, да кто-нибудь ее съел».


На стогу ее и не видно: под сеном сидит.


И ушла мачеха обратно.


А тем временем отец приехал домой с подводой.

Где была?

А ходила посмотреть стог.

А где девочка?

А не знаю, куда она ушла.

Старик:
А пойти-ка мне по ее следам.


Поехал, а там девочка сидит на стогуваленочки новые, шуба новая, платок пуховый на голове.

Мужик взял свою дочь, в санях привез домой.


Приехал домой, потом отвез эту плохую жену, раздел и усадил на стог, привязал крепко, так старуха на стогу и замерзла.