"Kis-kas, kažoini"
карельский: ливвиковское наречие
Коткозерский
Kis-kas, kažoini,
Riw-raw, reboini,
Kuzbo jo sinä käveliit?
– Muan - taivahan keskes.
– Midäbo sie sait d’o?
– Sain sada poigua.
– Mit nimet poijil?
– Ühtel on Üt’t’i,
Toižel on Tot’t’i,
Kolmas – Kanoin Borissu,
Nel’l’äs on n’eidoi Leilä,
Viijes – Vikki-koiraine,
Kuvves – Kut’t’i-kud’žuine,
Seiččemes – Semoi poigu,
Kaheksas – Kaidupardu,
Üheksäs – Ullin-kieloi,
Kümmenes – kül’än van’hin.
«Кис-кис, кошечка»
русский
Кис-кис, кошечка,
Рив-рив, лисонька,
Где же ты ходила?
– Между небом и землёй.
– Что же ты добыла?
– Сто лисят я родила.
– Как зовут твоих лисят?
– Один – Ютти,
Второй – Тотти,
Третий – Курицын Борис,
Четвёртый – девушка Лейла,
Пятый – Викки-собачка,
Шестой – Кутти-щенок,
Седьмой – сын Семён,
Восьмой – Узкобородый,
Девятый – Ульяна-врунишка,
Десятый – Староста деревни.