ВепКар :: Тексты

Тексты

Вернуться к списку | редактировать | удалить | Создать новый | История изменений | Статистика | ? Помощь

Rugat

Rugat

карельский: людиковское наречие
Южнолюдиковский (святозерский)
Nu kedä oli Rugan Pešal?

Rugan Pešal oli kaks vel’l’este: D’ekku da Peša.

Nu da siid oli ükse se Mari Hutun D’akun akke, sizär.

Muid ni kedä ni oln ei, kolmei.

A t’otkad ned ol’d’ih Ošaižed da kai ka hüö sigä Leningradaz elettih, muid ei olnu ni kedä siit.

Nu a siit hüö d’agettiheze.

D’ekku nai, Mihailaz nai, nu a Peša nai Barduoiniemes, D’er’emevis, oi, ei D’er’emevis, entiä kui sanottih Barduoiniemez nai, nu.

Da siid d’agettiheze D’ekku sroii oman kodin osobi, Peša d’iäi vahnale pomestale sih elämäh.

Nu a siid omad lapsed rodittiheze.

D’ekku vai Реšаl rodiiheze poige Vas’a, da siit tütär Oguoi, toine An’n’ oli, kolmaiž Oksen’n’ oli.

Enämbi ni kedä n’ oln ei siit heil kai nene.

Nu a siit, kačo, poige vie ei nainu.

Kous se d’ev’atnacatom goduu oli, lähti lidnah, lidnaspiäi tuli, häi pageni Suomeh da sinnäi d’ouduigi Suomeh.

Nu a vahnembe tütär mäni miehele Kuz’minah, toine tütär mäni D’akule Kondruoin Oks’en’n’e.

Nu vie n’ügügii on hengis Oks’en’n’e, lidnaz eläu, a Oguoi kuoli.

Anni tožo kuoli, mäni Popovan Vas’ale da kuol’t’t’ih.

Heiden sei kai prikoleni lopiiheze.

A D’ekku se d’aguoiheze ka sigä kačo eläu.

Osobi eli, nu, tožo hänell oli vid’ ei olnu naduoid ni kedä ielnu se üks häi oli Mariine.

Ka oli nainu Mihailas D’ekku, poigad oli viiš, tütärtte ni olnu ei.

Siit ku tuskevuu poigidem piäle: ”Oi, kehnon arestantat t’üö, vot on nene arestantat.

Viego minä neniz arestantuois piäznen”.

- Ka vot on kai brihačut, toin toišt suurembat mugomat.

Ainos kirgui čakkadaunu, viiš poigad on.

Ka vahnim poig oli Miša, siid oli St’opa, siid olii Mit’ka, siid oli Titka, siid oli Šurka.

Siid vie eräz entiä viiš poigad vai kuus entiä midä, kai brihačut.

Ülen bohattali ei elanü, keuhe.

Siit toko lähtedäh häi, brihaččuraškat furaškat sil’mil’e vedetäh sit štanid lühüdät.

Siid vai kačot sigä, duumait: ”Oi, kehnon t’üö!”.

Vie kui sanou: ”Oi, kehnon, t’üö, arapkat, kävelette mugomat!”.

Kačo, Miša, voinile lähti, nai, sinnä kuoli.

Siid häi vie otti Lahtes, nečil’ Iivanal, Iivanan tütär oli, Fekku.

Siid Miša se armiih kuoli, sit Fekku se d’iäi muga sih.

A siit St’opka tožo voinile.

Da Mit’ka tožo nai, ven’alaižen otti.

Da Titka tožo kuoli.

Šurka on vie nügügi hengis, Šurka eläu tožo siid en’t’iä, Kamenistuoil vai kuz eläu.

Da vie oli Ondrii, lidnaz eläu Ondrii, Urickuoil eläu.

Omat perehet, omat poigat, omad lapset.

A D’ekku iče vähäižen eli, kuoli.

Akke tožo kuoli lidnah.

Dai iče D’ekku ülen oli skuuppe mužikke, viinad d’uonu ei.

A mänid Da ni eig äijäd gostit priglašainu.

Ku pruaznikke tulou küläh s’o enzimäižeks d’armankke soberih.

Eihäi n’ügü, kačo, kluubih, a siiten külas pruaznikuuoitah ka kai külä kerävüu da gos’t’ad dai kai d’armankkah.

D’o ištutah ukko da akke, Mihailouna dai D’ekku se štobi ni kedä gost’ad ei tuliiž dai uksi nečile pandah veräile pualikke, štobi ni kedä tuliiž ei, d’uuri loppu ehtäižessuai ištutah, nečis d’armankas.

Mugomad oli skuupat.

Nu a siit ku d’älgele kačo se Okulin’čii se kuoli da kai da proidii hänes paroličče da kai, otettih tännä elämäh häntte poigad lidnah.

D’iäi elod äi, kehnol oli bohatte.

Kuldad oli pannu gorničan seinäh päčillöh, oli gorničas seine, kanservevakaižes.

Se täuz oli.

Entiä se kulde, vakke kelle puutui da hobd’at.

Moine oli skuuppe ka lähte sinn iäre!

A siit kuni häi käveli mečäs kač azui pöššid da kai, a Okulin’čii se sanou St’opin Nan’ale: ”Hoi, Nan’uoini, andan minä sinule, sanou, villaižen otrezan, sanou, napam’at’ andan.

Minul, sanou, ielo tütärtte da kai ka tule.

Da ku d’esli, sanou, D’ekku kunna lähtenöu D’eša, nengomas kohtas, sanou, eččigätte, sanou, bankaz oldah hobd’ad da kuldat.

Gorničan on, seinällöh savel pandu, sanou, seinäz on päččid vaste truballоh bankke”.

Nu a siit kačo Okulin’čii se kuoli.

Siit häi üksin ku d’iäi, ka ken kävüu tiedustammah vot entiä.

Ser’g’ovän Nataša kävüi ainos tiedustammah sinnä.

Nu mänöu ka ištuu poigalloh hüö elettih, Urickuoin, Lunačarskuoil sigä oli.

Sil Mit’kal kodi oma, sigä hüö elettih.

Nu mänöu häi, maal’en’kuoi edes, sanou, ištuu stolampiäsl sanou, s’el’otkat hände, händäine s’el’otkad da kaks kartofeit.

Mänet, sano: ”Num midä, D’eša-diädö? Kačo, nüg, on sinul atkal da kai ka ku Okulin’či kuoli?”.

A ei ni ole ni atkal, Nataša. Vot n’ügü minä elän, sanou.

Pideli d’o minul ammui neng el’ädä, sanou, ka vot müöhä fatiimokseh.

Kavai sanou minä kui elän nügü.

Ištoi minunker d'uomme sanou nečiz vähäine.

- "En D'eša-diädo min en d'uo".

- "Ah, pideli sanou d'ammui minule nenga elädä ka müöhä fatiimokseh.

Natašuoini, nügü, sanou, naverno minä kuolen, sanou”.

Ištuu da d’uov maal’en’kuoi edes, neveskego andau.

N’eveskäd andetah, nu, kävütäh omat, tiedustammah, net saneltah.

Vai sanou: ”N’ura, etovo mn’e nado”.

Kartofeit sinnä, torelkale, sanou, ištuu, sigä sanou komnataižes.

Nu muga, kačo, heiden i pereh lopiiheze.

Iče kuoli dai, entiä kunna kuldad mändih.

Семейство Руган

русский
Ну, кто был в семье у Пеши Руган?

У Пеши Руган было два брата: Декку да Пеша.

Была еще сестра, Мари, жена Дякку Хутун.


Больше никого и не было, втроем [и были].


Тетка была Оша, но она в Ленинграде жила.


А потом они разделились.

Декку женился у Михайловых, а Пеша женился в Бородиннаволоке у Еремеевых, ой, не у Еремеевых, не знаю, как называли их, в Бородиннаволоке женился, ну.


Когда они разделились, то Декку построил свой дом отдельно, а Пеша остался жить тут, на старом месте.


А потом свои дети появились у них.


Декку... то есть у Пеши появились сын Вася и три дочери: Огуой, вторая была Анни, третью звали Оксинья.

Больше никого не было.


В то время сын еще не женился...


В девятнадцатом году он ушел в город, из города вернулся и убежал в Финляндию, там и остался в Финляндии.


А старшая дочь вышла замуж за Кузьмина, другая дочь Оксинья вышла за Дякку Кондруойн.


Оксинья и теперь жива, в городе живет, а Огуой умерла.


Анни тоже умерла, вышла за Васю Попова и умерла.


Тут и вся их семья.


Декку после раздела отдельно жил.

У него ведь не было никого из золовок, никого не было, одна была [сестра] Мари.


Декку женат был в семье Михайловых, сыновей было пять, а дочерей не было.


Как рассердится на сыновей, (так и кричит) на них: «Арестанты вы чертовы, вот арестанты, вот так арестанты.


Еще ли избавлюсь я от этих арестантов».


Все мальчики были друг друга выше.


Всегда так кричал, бранилпять сыновей имел.


Старшего звали Миша, затем был Степа, потом Митька, дальше был Титка, самый младший Шурка.


Потом был еще...
пять сыновей или шесть, не знаю сколько, все были мальчики.

Бедновато, бедно жил.


Мальчики пойдут, бывало, надвинут фуражки на глаза, штаны короткие.


Смотришь на них, думаешь: «Ох, черти, вы!».


А отец говорил: «Ой, арапы вы чертовы, ходите такие


Миша женился, на войну ушел, там и умер.


Он взял жену в деревне Лахта, женился на дочери Ивана-Фекку.


Миша на войне погиб, Фекку так тут и осталася.


А Степка тоже на войне погиб.

Митька женился, русскую жену взял.


Титка тоже умер.


Шурка и сейчас жив, Шурка живет, кажется, на улице Каменистой, что ли.


Еще был у них Ондрий, он на улице Урицкого живет.


[У каждого] свои семьи, свои сыновья, свои дети.


А Декку сам немножко жил и умер.


Жена тоже умерла в городе.


Сам Декку был очень скупой мужик, вина не пил.


А придешь...
Не приглашал он гостей.

Когда наступит праздник в деревне, первым делом ярмарка соберется.


Теперь, видишь ли, в клубах собираются, а тогда в деревнях праздновали, так вся деревня собирается на ярмарку да в гости.


Так вот, Михайловна и Декку, муж и жена, просиживают на ярмарке целый день, до самого вечера, чтобы никого из гостей не пришло, положат на дверь палку.


Такие были скупые.


Когда Окулину [жену Декку] разбило параличом, сыновья взяли ее в город.

Добра осталось много, богатая была чертовка.


Золото замуровала глиной в стену горницы, у печки, в консервной баночке.


Банка была полна [денег].


Не знаю, кому досталась эта банка с золотом да серебром.


[Декку] такой был скупой, не поверишь!


Пока он ходил в лес и заготовлял верши, Окулина сказала Нане Степин: «Ой, Наня, дорогая моя, дам я тебе шерстяной отрез на память.


У меня нет дочери да все, приходи.


Если с Декку что случится, то в таком-то месте ищите золото: в банке хранится серебро да золото.


Эта банка в горнице глиной замурована в стену, возле печки, около трубы».


Ну, а потом Окулина умерла.


Он остался один, его ходили навещать.


Наташа Сергевян ходила всегда проведывать его.


Они жили на улице Урицкого или Луначарского.

У Митьки был свой дом, там они жили.


Ну, зайдет она к ним, [Декку] сидит за столом, чекушка водки перед ним, хвост селедки, хвостик селедки да две картофелины.


Зайдет, спросит: «Ну, что, дядя Деша?
Видно грустно теперь тебе после смерти Окулинчи

«А не грустно, Наташа.
Вот теперь-то я и живу.

Нужно было мне уже давно так жить, да вот поздно спохватился.


Погляди-ка, как я живу теперь.


Садись, выпьем со мной немножко».


– «Нет, дядя Деша, я не пью».


– «Ах, нужно было давно мне так жить, да поздно спохватился.


Наташенька, теперь, наверно, я умру».


Маленькая водки перед собой, сидит один да выпивает.


Видимо, невестки дают, ну, ходят свои навещать, те рассказывают.


Только скажет: «Нюра, этого мне надо».


Картошка на тарелке, сидит там в комнатке.


Ну, так тут и вся их семья.


Сам умер, поди знай, куда золото делось.