ВепКар :: Тексты

Тексты

Вернуться к списку | редактировать | удалить | Создать новый | История изменений | Статистика | ? Помощь

Pyhähin’ ed arghin’ šyämin’

Pyhähin’ ed arghin’ šyämin’

карельский: собственно карельское наречие
Дёржанский
Pyhät oldih, Šuwr’ pyh šeičmen n’ed’l’iä. Kel’l’ on šiäl’ vähzel’d’ bohtemban’ n’in l’yäw šiämnešt void, šiäl’ kubiškzen al’ kakš al’ kolm. A kumbzet bednoimbzet i vähäm pelvašt kyl’vtäh, heil’ eij ow void on kud koož vain. Šid on Roštum pyh šes’ n’ed’el’. Šiid Pedrum päiv, Pedrum pyh, koož šes’ n’ed’el’, vet’ hin on, eij ol čislois Svjatoi, koož pjat’ n’ed’el’ on koož tri n’ed’el’ i kaik meil’ ei annet [...]. Šid Uspl’en’ dve kakš n’ed’l’ii. Suamoi ruis’l’eikand, pelvašt d’er’it, ruado jygiä. Sviažoist kartoškašt pohl’opk, kačhat lagi n’ägyw, pohl’opkašš lagi n’ägyw. A bel’ii täd ei voi, r’iähk. N’äis’s’ oo n’ed’l’äl’öis’ koptah koptah rahkuw, rahk muiguw d kargnow d furn’itah hänen tanhuper’ih. A šywvä ei voinunnun, naščot šyämis’t nu čudnoit oldih narod, howkzet.

Pyhäššä mid’ä šilloin šyöd’ih?

Pyhäšš? A pyhäšš mid? Rokku n’iminken, ny šiäl’ kun kel’l’ on void, bl’oskzen laškitah, i kakšiin. Šid kartoškat, enämmän kiisl’ii kaik ruadoimm kartoškašt. Oldih joghižel huumret, huumrešša huuhtah, huuhtah kartoškan, hin ruaduččow muan’ l’ibii, nuu voijaltah i void hin ei prin’maj, nu buttob void, losn’iw. I ka täd i ongtetah. Piroskuu paissettih.

Vuašua luajittih?

I vuašu ruatah. Vuašu puiz’en, šiäl’ kolmrenghin’ om puin’. Täd ka täd vuašu kapussanken, täd Šuwrešš pyhäšš.

Arrešša jo paremmiin šyöd’ih?

Nu aarešš jo täšš on i l’ihuw, i l’ihu on aareš, i void täšš. I kel’l’ lehm’ on kun kandaw, i maidu on i kaikkia on. Täšš aareš jo paremban’ on. Da aareš vil’ oldih s’er’edan i piätinčän ei šyäd, viäl’ pahemb on, n’el’l’ämpiina voiččow. Šilloin jo s’er’doi d piät’inčiä emmä ruvennun t’iädmäh, jo rubeimm argi šyämäh. A n’ygyn jo i vows’i pyhi n’imid em t’iji, šyämm kaikki šub. Na.

Peldoh, meččäh l’ähet’t’ä, n’in mid’ä toko keralla šywvä ottija?

Ottah kerall šywv, hiartah rahkuw, muigid maidu kogonzen ved’orkan, šilloin eij ollun vet rawdz’i r’engl’öi a ved’orkat puuhzet. Kogonzen r’engin, ka täd i šiäl’ i, tämän i obdaijah. I fs’orovno vet’ ruis’t l’eikando hos’ ei ed’hin, vähän kävym kod’ih a šiäl’, ka täd muigid maidu. A kun jo ka pyhän’ on, n’in šiäl’ ruškid bot’vijoi d ogurčuu šin’n’ panet, kukšinoih, i meččäh tädeš.

I lapšilla tože ei annettu argehis’t’a?

Lapšill ei annet arghis’t! Miwn šižär, miwšta hänel’l’ ol’ tr’i god, kolm vuwvutt ol’. A Šuwren n’el’l’ämpiin paistah arghis’t’a že l’eibiä, i l’eiväm pil’l’ pannah strašnoill n’ed’l’il’l’ Šuwren n’el’l’ämpiin kolbaškzen piäl’ičč. Aha, vrod’o pominan’je šiäl’ Jumluw, a hin tämän kolbaškzen i vei, šižär, šöi. N’in hänen duidih, duidih, ka kuin varattih, argi ei annet. A hin ol’ mid l’inöw čudnoi, ottaw kr’inkan, ka tänn ka peittäw, kačahtaw, pikku pikkurzell i to eij anneta argi, a jes’l’i kaččow ei n’äh, makn’iw šormell kr’inkah ed šuwh, ka. Nu ka täšt kolbaškzešt hänen duidih. Ka miwl juaht miäl’eh šanuw. Ol’ muan’ narod.

Пунжина Александра Васильевна

Постная и скоромная пища

русский
Посты были, Великий постсемь недель. Кто был чуть-чуть позажиточнее, так выжмут масла из льносемени, кувшин там или дватри. А кто победнее и льна высевали мало, у них масла не было, иногда лишь. Затем рождественский пост, [тот] шесть недель. Потом Петров день, петровский пост, ведь он бывает иногда и шесть недель [после Троицы], (ведь Пасха не по числам), когда пять недель [пост], когдатри, и нам никогда не давали [скоромного]. А затем Успение, [тут] пост две недели. Самая страда, лён теребим, работа [эта] тяжёлая. Похлёбка из свежей картошки, взглянешь, так дно (‘потолок’) видно, в [жиденькой] похлёбке дно видать. А подбелить это [сметаной] нельзягрех. В эти [постные] недели копят-копят творог, а как творог прокиснет, станет горчить, его и выкинут на задворки. А есть [его] нельзя было; насчёт еды народ чудной, глупый был.

А тогда, в пост, что ели?

В пост, что [ели] в пост? Постный (‘ни с чем’) суп: ну, у кого там имеется масло, капнут капельку-другую. Потом картошка; делали всё больше еду (‘кисель’) из [толченого] картофеля. У каждой хозяйки была ступа, картофель в ступе толкут-толкут, он становится такой вязкий, ну, намаслят, а он и масла не принимает, вроде с маслом, блестит. Вот это и удят ложкой. Пекли [с толчёным картофелем] и пироги.

Квас делали?

И квас ставили. Есть там трёхведёрная кадка, кадку кваса и поставят. Вот этот квас с капустой и едят в Великий пост.

В мясоед уже получше питались?

Ну в мясоед тут уже и мясо, в мясоед и мясо, а также масло. А у кого корова как отелитсяи молоко, и всего полно. В мясоед тут уже получше. Да, ещё хуже того, в среду и пятницу в мясоед [скоромного] не ели, в четвергуже можно. Тогда уж мы не стали соблюдать среду да пятницу, начали есть скоромное. А теперь уж и совсем не соблюдаем постоведим всё. Да.

В лес, в поле пошли [работать], что тогда обычно брали с собой поесть?

Возьмут с собой естьтворогу разотрут, приготовят целое ведро кислого молока (тогда ведь не было железных вёдер, ведёрки были деревянные). Целое ведро [возьмут], вот этим там и обедают. Ведь не так уж далеко [от дома] и жали рожь, но всё-таки домой мало ходили, а [обедали] там. А вот если уже пост, тогда красную свеклу да огурцы положишь туда, в кувшины, так и в лес.

И детям тоже не давали скоромного?

Не давали детям скоромного! Моя сестра, по-моему, ей было года три, три годика было, а в Великий четверг вот пекут скоромный хлеб и на хлеб сверху на страстной неделе в Великий четверг кладут маленький хлебец [с крестом]. Ага (это вроде поминание Бога), а она, сестра, этот хлебец унесла и съела. Так её били-биливот как боялись, не давали скоромного. А она была какая-то чудная: возьмёт кринку [с молоком], спрячет вот сюда [за шкафчик], оглянется (ведь и малюсеньким не давали скоромного), и если видит, что не смотрят, макнёт пальцем в кринку да в рот. Ну вот за этот хлебец её побили. Вот и вспомнился мне случай. Такой был народ.