ВепКар :: Тексты

Тексты

Вернуться к списку | редактировать | удалить | Создать новый | История изменений | Статистика | ? Помощь

Oli ennein mužikka papilla kazakkana

Oli ennein mužikka papilla kazakkana

карельский: собственно карельское наречие
Тунгудский
Oli ennein mužikka papilla kazakkana. Rubei durakkua val’aimah. Pappi käsköy jo pois, ga kazakka ei lähe. Missä lammissa ved’ehini paino rahvašta, pappi työndäy kazakan šinne. Mäni hiän šinne, lambih rubei verkkuo laškomah. Rubezi ved’ehini painamah venehen pohjasta. A kazakka noššaldi ved’ehizen tukist’a veneheh. Verkot laški, da vei ved’ehizen papin taloh, pani kiugual’l’a: "Toin t’eilä ämmön". Vareudu. Vei hänen aittah da algo vielä šyöttyä ved’ehistä. Pappi šanou akalla: "Työnnämmä meččäh olomatoinda hevost’a eččimäh".
Da käveli, käveli mečäššä, dai dogadi kondien. Ei muuda kuin kondiella päičet piäh da kodih. Tuli kodih, šido tanhuoh da andau šillä l’eibyä. Pappi kyžyy:
Miksi šie l’eibyä murotat?

Ga onnakko kun heboni mečäštä tuuvah, ga l’eibyä annetah. Pappi kun mäni tanhual’l’a, kaččoukondie. Mölyn kera pagoh lähti juokšomah. Muate venyttäyvyttih. Pappi šanou:
Työnnämmä meččäh muamuo eččimäh.

Kazakka eväštä kes’s’elih, juoksi meččäh. Dogadi meččähizen akan. Šai šen harjakšist’a da vuali šen kodih. Tuli kodih, kiugual’l’a kökähytti issuttua.
Täššä, – šanou, – teilä muamo.
Pappi duumaiččou hän’dä hävittyä da lähettäy muijen kylän pappiloilda käymäh ottamattomie velgoja: erähällä kolmešadua, toizella kuužišadua, kolmannella yhekšänšadua da juohattau papit.
A kazakka kondien pisti val’l’ahih, meččähizen akan pani jamššikakši, a ved’ehizen akan issutti rinnallah. Läksi ajua hurauttamah. Ajau, mäni papin luo.
Anna velat, – šanou da sel’vittäy.
Ga ei ole velgoja, euga midä.
Männäh toize papin luo, šegi ei tunnušša. Männäh kolmannen luo. Keräyvyttih kolme pappie da alettih kazakkua kleskaija. A kazakka komanduičči oman voiskan:
Kondie kuadamah, ved’ehini vedämäh.

Ne hypättih pappien piällä.
Ga elä, hyvä veikko, anamma rahua hoš kuin äijän!
Dai kučču poiga pois elukkah da šai tuhat viizišadua rubl’ua rahua da läksi papin luo. Tuli papin luo d’engojen kera. Kondien vei tanhuoh, a meččähizen akan da ved’ehizen kökšäzi kiugual’l’a. Šyötti elukkah. A pappi ei ruohi enembi perttih tulla. Muattih . Pappi akalla pagajau:
Lähemmä huomenna pagoh, ei täštä eris piäže.

A kazakka i kuulou. Pappi varušti šuuren kes’s’elin d’engua, toizen eväštä, pani n’e sinčon čuppuh. A ruvetah hyö kaikki muate. "Ana uinuou, ni šiidä lähemmä", – duumaiččou pappi. Kazakka mäni, šuuremmašta kes’s’elis’tä d’engat puissaldi, iče kes’s’elih. Pappi yöllä šanou:
Nyt lähemmä.

Da šuadih kes’s’elit šel’gäh. Matattih, matattih, päivä valguou. Pappi šanou:
Lebäyvymmä, ei enämbyä tavota.

A kazakka kes’s’elis’tä hil’l’akkaizeh karjuu:
Vuottakkua!

Ga kehno, jo tulou, juokše, akka!
Lähtietäh juokšomah. Juoštih joven rannalla šuate. Šiih i jiädih, ei voidu ielläh männä. Kazakka hyppäzi kes’s’elis’tä:
Täššägo i oletta?

Šyödih šiinä, ruvettih muate. Kazakka buitto maguau. Pappi šanou:
Ruvekkah hiän jogipuoleh.
Mie kun šiula šanon "pehni!", šie työnnä jogeh.
Ruvettih muate jogirannalla. Tuli kazakka, šiidä akka da pappi. Pappi akkon’eh oli vaibun dai uinottih. Kazakka nouzi toizeh puoleh muate. Nyykkyäy pappie: "pehni", pappi akkah jogeh syyvällyttäy. Nouzou pappi.
Ga miksi omaš akkaš ved’eh työnzit? Ongo šiula žuali akkua?
Ga buitto ei ole!
Kazakka pamahutti pappie tagapuolehkun on igävä, ni mäne.

[Поп и работник]

русский
Был когда-то мужик у попа в работниках. Начал дурака валять. Поп уже велит ему уйти, но работник не уходит. В которой ламбе водяной людей топитпоп туда и посылает работника. Пошел он туда, начал сети спускать. Стал водяной лодку ко дну тянуть. А работник водяного за волосы в лодку поднял. Спустил сети и привел водяного в поповский дом, посадил на печь: "вам бабушку привел". Поп испугался. Работник увел водяного в амбар и стал его там кормить. Поп говорит жене:
Пошлем в лес искать несуществующую лошадь.

Ходил, ходил по лесу да и увидел медведя. Взял да надел медведю уздечкутолько и всего. Пришел домой, привязал медведя во дворе и дает ему хлеба. Поп спрашивает:
Для чего ты хлеб крошишь?

Когда лошадь из лесу приводят, так ей ведь хлеб дают.
Поп как пошел во двор, смотритмедведь. С криком убежал.
Легли спать. Поп говорит:
Пошлем в лес [якобы пропавшую] мать искать.

Работник набрал харчей в кошель, побежал в лес. Увидел жену лешего. Схватил ее за гриву и приволок домой. Пришел домой, на печь толкнул [ее].
Вот вам, – говорит, – мать.
Поп хочет его погубить и посылает к попам других деревень требовать несуществующие долги. У одного триста, у другого шестьсот, у третьего девятьсотпоп называет тех попов.
Работник медведя запряг, жену лешего посадил ямщиком, водяного усадил рядом с собой, поехал. Едет, пришел к попу.
Отдай долг, – говорит.
Поп объясняет:
Нет ведь никакого долга.

Приезжает к другому попу, а тот тоже не признается. Приезжает к третьему. Собрались три попа и начали работника хлестать. А работник свое войско двинул: медведю приказал валить, водяномутаскать. Бросились они на попов.
Избавь, братец, дадим денег сколько угодно!
Да и позвал парень своих зверей обратно, получил тысячу восемьсот рублей денег и поехал к попу. Приехал с деньгами к попу. Медведя поставил во дворе, а водяного с женой лешего толкнул на печь. Накормил своих зверей. А поп больше не смеет в избу зайти. Переспали они ночь. Поп говорит жене:
Придется нам завтра бежать, иначе от него не избавиться.
А работник все слышит. Поп приготовил большой кошель денег, другойеды, поставил в углу в сенях. Легли они все спать. "Когда уснет, тогда и уйдем", – думает поп. Работник пошел, из большого кошеля деньги высыпал, сам в кошель. Поп ночью встает: "Теперь пошли", и навалили кошели на спину. Шли, шли, начало светать. Поп говорит:
Поотдохнем, теперь уж не догонит.

А работник из кошеля тихонько кричит: "Подождите"!
Вот черт, уже догоняет. Беги, жена!
Побежали. Добежали до берега реки. Тут остановились, не могли больше бежать. Работник выскочил из кошеля:
Так вы тут?

Поели тут. Легли спать. Работник будто уснул. Поп встает, [говорит жене]:
Пусть он будет с краю.
Я как тебе скажу "пихни", ты столкни его в воду.
Легли спать. С краю, у берега, работник, потом попадья и поп. Поп с попадьей устали и заснули. Работник встал и перешел на другую сторону, толкнул попа в бок: "пихни", – поп жену и столкнул с берега в реку. Работник встает.
Зачем же ты жену в воду бросил? Жалко ли тебе жену?
Будто не жалко!
Работник попа пинком в зад: коли жалко, то иди следом.