Tervu da pihku
карельский: ливвиковское наречие
Сямозерский
— Ongo dyged ruad lesničestvas?
— Da ei d’o muga jugei ei ole.
— Sanele omas ruados.
— D’o konzu midäbo minul. D’o kolme, kolmekymmen kolme vuottu ruattu ole. Ezmäi se oli, i istutimmo, i harvendimmo meččiä i. A nygöi on d’äi meile kontrol’noit funkciet, kui kaččuo, kui ruatah arendatorat da. Tolkule oli kai dielot heile mennäh, da konzu pidäy eri ristikanzoile meččiä siid nid meččiä tože sidä.
— Sanele ole hyvä tämä pihkas.
— No, pihkas, händy keviädes varustetah, puuloi. Liigu tämä yläh koja heil puhtastettih. Sit jälles luajittih mugalaizet moizet rungeh i sit pandih voronku raudaine. I sinne kaiken kezän kerättih pihkoi, kudamil nu. Konzu kudai puu mi, midä andoi, erähil pidäy päčči päiväs kerätä. A erähil pidäy kerätä nedälis. Sit puččiloih kerättih, sit ne vie viedih lakokrasočnii zavod. Tervu on jo konzu keitetty, a pihku kudai puhtastu on kerätty.
Смола и живица
русский
— Трудная работа в лесничестве?
— Да не трудная.
— Расскажи о своей работе.
— Да у меня когда чего. Уже, три, тридцать три года отработано. Поначалу и лес садили, прореживали лес. А сейчас остались только контролирующие функции: смотреть, как арендаторы работают. Толком все дела им отошли, да когда лес кому из людей нужен.
— Расскажи, пожалуйста, о живице.
— Ну, о живице, её весной заготавливали, с деревьев. Лишнюю кору с дерева счищали. А после этого делали такие остова и туда клали железную воронку. И туда всё лето собирали живицу, такими, ну. Какое смотря дерево, чего как даёт, с какого-то за день можно собрать. А с некоторых за неделю собираешь. Затем в бочки собирали, потом их ещё отвозили на лакокрасочный завод. Смолой называли, когда сварена, а живица, которая чистая собрана.