"L’ähtiịn min L’äköil’äh"
        
        
        карельский: ливвиковское наречие
                
Коткозерский
                
      
             – L’ähtiin minä L’äköil’äh, 
 Püöräl’diimöh Prokoilah, 
 Prokoin koirat vastah. 
 "Hoi, sinä, Prokoi, 
 Kielä nennii koirii!" 
 Prokoi-rašku propadii, 
 Prokoin-akku napadii. 
 Sen minä sel’gäh. 
 Kannoin-kannoin kaksi virstua 
 Sen l’ükkäin kaskekseh. 
 (Meil nenga paištih, lugiettih).  
      
            
 
                       
            
            
            
        «Отправилась я в Лякёйлю»
    
        русский
    
      
        – Отправилась я в Лякёйлю, 
 Завернула в Проккойлу,
 Собаки Прокопия навстречу. 
 – Ой ты, Прокопий,
 Уйми этих собак! 
 Прокопий, негодный, пропал, 
 А Прокопиха на меня напала. 
 Я её к себе на спину. 
 Тащил-тащил две вёрсты,
 Да в березняке её и бросил. 
 (У нас так говорили, причитывали).