ВепКар :: Тексты

Тексты

Вернуться к списку | редактировать | удалить | Создать новый | История изменений | Статистика | ? Помощь

Sie elettih ennen ukko da akku

Sie elettih ennen ukko da akku

карельский: ливвиковское наречие
Тулмозерский
Sie elettih ennen ukko da akku. Akalleh oli kuldupeigalo dai tyttärelleh oli kuldupeigalo. Eletäh ollah sie, maamah huonostuu. Dai sie mužikku sanoo:
Vot, – sanoo, – sinä, akku, nygöi kuolet, – sanoo, – a vot kuz minä saan, – sanoo, – kuldazen peigalon akan? – sanoo.


No saat kus-tah, – sanoo.
No vai, – akku, saane en, – sanoo, – sit tyttäres nain!
No heitä, urai, – sanoo, – a ken tyttäres naibo, – sanoo, – eihäi ni ken, – sanoo, – tyttärez naija.

No dai sie akkah kuoloo, maah pannah dai mužikku lähtöö eččimäh. Menöö linnal, sie kävelöö, kävelöö, kävelöö sie maailmaz, ni kuz ei näi kuldastu peigaloo. Tuloo kodih, tyttärelleh sanoo:
Ni kuz eule, – sanoo, – kuldastu peigaloo, – sanoo, – minä nain sinus.


Tyttäreh se itköö, itköö:
Heitä, tata, – sanoo, – ken nygöi omis tyttäris naibo da kai?
sanoo. Mikse nygöi sinä, – sanoo, – nečidä minuz nait, – sanoo, – kaihäi rištittyöt nagramah ruvetah.

Ei ni midä! Dai sit taattah vägeh ottaa kai tytärdy.
No olgah, – tytär sanoo, – työnnä, – sanoo, – minuu, – sanoo, – kalmoil peel maman luo, – sanoo, – käymäh, ennen, – sanoo, – miehel menendee.

Dai menöö sie itköö, itköö, itköö kalmoil peel sie, itköö dai uinuobi sie. Uinuo dai unis sie maamaadah nägöö. Dai maamah sanoo:
Tiijän, – sanoo, – tytär-rukku, midä sinä gor’uičet da itket, – sanoo.
Olgah, ničevo, – sanoo, – mene, taattaadas käske linnah i käske, – sanoo, – hänel ostoo, – sanoo, – kolme pooroo: ostakkah taivahan karvallizen, – sanoo, – plaat’an peel, kuudaman karvallizen, – sanoo, – kosinkazen i teehtien karvazet, – sanoo, – tuflit jalgah. Sid, – sanoo, – saao, minä menen sinul miehel.

No. Dai menöö, tuloo kodih:
Vot, – sanoo, – tata, minä tulen, – sanoo, – sinul miehel, voinnet, – sanoo, – sinä vie minul vi̮polnỉe nengoman zadaanien, – sanoo: taivahan karvallizen, – sanoo, – plaat’an voinned ostoo, kuudaman karvallizen kosinkan i teehtien karvazet, – sanoo, – tuflit jalgah.


No hyvä. Dai toottah lähtöö linnal, dai ne kai soobo. Tuloo:
No, nygöi, – sanoo, – ni miz et peeze, – sanoo, – nygöi, – sanoo, – tuloo sinul, – sanoo, – minul miehel tulla.


Dai opat’ tyttäreh itköö, itkõö.
Olgah, tata, – sanoo, – työnä vie maman luo, – sanoo, – kerdu käymäh.

Dai menöö, sie opat’ itköö, itköö kalmoil peel sie maamah loo. Maamah sanoo:
Tiijän, – sanoo, – nygöi sinul jongoi ne toi, – sanoo, – miehel pidee mennä.
Nygöi, – sanoo, – tytär-rukku, varusta kai nene sinä uzlah. Sit, – sanoo, – varusta keräne, zirkalo, da harju, ota keral. I sinul tuloo paita, i ne, – sanoo, – kai, kolme paloo, kudaman, – sanoo, – pooran osti, – sanoo, – dai ne keral varusta. No hyvä. A iče, – sanoo, – pagie. Sid, – sanoo, – ičei tytär-rukku, proščai, enämbie, – sanoo, – etgo mamaa, – sanoo, – uniz näi, etgo kalmoil tule.

Dai häi tuloo kodih sie, kalmoil päi sie, tuloo kodih, taatalleh sie sanoo:
No nygöi, – sanoo, – ennen miehel menendee, – sanoo, – kylyn lämmitän da sid, – sanoo, – lähtemmö kylyh käymmö da sid, – sanoo, – minä menen sinul miehel.


No hyvä. Dai sie lämmittee kylyn, a häi ne kai jongoi vešid uzlah varustoo sie. Dai lähtietäh, taattah sie kylyh lähti:
Mene, sinä ennempäi zavodi, – sanoo, – sid minä, – sanoo, – tulen jälles.


Dai taattah lähtöö kylyh. Lähtoö sie kylyh. Vuottaa, vuottaa tytärdy, ga ei tytär tule. Tuloo kodih, gaei tytärdy:
O, čort, – sanoo, – nygöi sinä pageit!
sanoo.

Häi tytärdy peräh ajamah. Menöö, juoksoo peräs sie. (Dai tyttäreh kaččoo sie. A hän sie hevol menööbö). Tyttäreh kaččoo: taattah on lähil jo. Dai häi sie ottoo, lykkee keräzen. Rodie jogi, min verdoo langoo keräzel, sen levevyz jogi rodie. Dai häi, taattah, sie kuni hevol sie poikki joves peezöö, ga tytär se palan pagoh menöö.

Kaččoo, ga jo on taattah lähil. Häi lykkee harjan. (Kačo, mittumane on se turbei harju, moine rodieh turbei kases). Siel opat’, kuni hevon kel peezöö, se kirvehen kel da kai sie čihkoo. Opat’ sie häi palan loitos peezöö. Viimizekse häi lykkee sie, ku taattah nägöö lähil, ga häi viimizekse lykkeebö zirkalon. Sid se rodih zirkalohine mägi: sit kačo, potkovat hevol ei tartuta, häi enämbi ei peessyh.

A taattah sie andoi hänel tiijon peräh. (Sid ielleh sie rubie nägymäh. Häi tiedovoičči, työndi sen tiijolleh, tyttären).

Dai häi sie tytär tuloo kyläh. Sie on riihen peräs nene rikkukevot. Häi sinne peittyy rikkukegoloih. A keyhän akan poigu sie vedee rikkoo. Häi tuloo kodih dai sanoo:
Vod mama, – sanoo, – en tiijä ken, – sanoo, – kevos, – sanoo, – hengittee.


Nu, poigu, – sanoo, – olgah, mene sinä, – sanoo, – hänel blahostovi, – sanoo, – olloo maamakse pädiimaamakse blahostovi, olloo, – sanoo, – taatakse pädiitaatakse blahostovi; olloo sizareksesizarekse, olloo, – sanoo, – mučoiksedai mučoikse blahostovi.

Dai häi tuloo sie dai virren lugoo:
Rištikanzu, – sanoo, – kembo olet sie, – sanoo.
Minä, – sanoo, – sinun blahostovin, – sanoo: ollet, – sanoo, – tataksetatakse blahostovin, ollet, – sanoo, – mamaksemamakse blahostovin, ollet sizareksesizarekse blahostovin, ollet, – sanoo, – mučoiksemučoikse blahostovin.

Dai häi sie tuloobo, rikkukevoz, on häi hyväne, čomane. A peigalo on hänel ainoz rivus kriepitty sie, häi peigaloo ei avoi pie, sidä kuldupeigaloo. Dai häi sanoo:
Terveh!

No dai häi vastoo, tyttö se:
Terveh!


Dai hänel sen matkittoo sie, sanoo: "Terveh"! (Sen kačo hänel andoi matkituksen taattah, tiedovoicči hänen).
No hänel se on tytöl paha paista, huigei. Hän tiijusti sen što nygöi tämä taatta minun loodi moizekse. Dai tuloo sie pertih, poigu se viettee sen pertih, tuloo sie dai sanoo:
Terveh, t’outoi!
– "Terveh, t’outoi"! dai sie matkittoo se sanantyrä peräh hänel. (Moine on sana). No olgah.

Eletäh, ollah, sie rodie caarin baalut. Dai häi sanoo, akku, sanoo:
An’a, – sanoo, – läkkä, – sanoo, – caarin baaluh.

En jo lähte, t’outoi. – "En jo läh, t’outoil". No.

Dai hyö lähtietäh poijan kel caarin baaluh. Mennäh, ga häi sie taas päčil jeebi, nuori da kai, ga häi ottoo dai šuorildoo. Panoo sen taivahan karvallizen ploot’an peel, sid kuudaman karvallizen kosinkan peeh, teehtien karvazet tuflit. Sid rodie häi hyväne, hyväne, čomane!

Dai ku menöö caarin baaluh sie häi. (A sie ennen, kačo, eihäi elektriičesvat palettu, hod’ on hyvä baalu, ga eihäi ole moine tuli valgei). Häi ku menööhäi sie, kuldupeigalon ku vieldee nenga sie, zaalah, ga rodieego valgei, ga täilöigi tapa seinil! Moine rodie valgei sie!

Dai caarin brihat sie silmät hooristetah dai kai sie rahvas: ket nengomazet? Kudamas carstavas? Kudamas gosudarstvas nengomat on nygöi? Dai häi eeres. Sie vähäzen tanssi dai eere lähtöö. Dai tuloo uuvessah, jaksavuldaa dai päčil nouzoo.

Tullah hyö kodih, sit poigu da emändy se ga:
Vai, An’a, – sanoo, – lähtenyh et, oligo tämpäi krasavica dai, oi-voi-voi, – sanoo, – ken nengomane oli?

Olgah jo minun täh, t’outoi. "Olgah jo minun täh, t’outoi"! (Häi sie matkittoo hänel).

Dai toizen illan caari keree baalut, dai toizen illan An’a sinne kävyy baaluh taaste. Sie jongoi vuotetah. A kolmandennu illan menöw. Kolmandennu illan händy vardoittih. Dai nähtihhäi menöö keyhän akan sen pertih. Dai tuloo, keyhy akku, pertih:
Näi, – sanoo, – An’a, sinä oled olluh da vie peitit, meil pravdaa et sanonnuh da! – Häi sanoo sie.


Vot, t’outoi, – sanoo, – sinä minul hyvyön gu loodizit, sid, – sanoo, – minä sinul vastah vie loodizin hyvyön. – "T’outoi sinä minul hyvee gu loodizit, sid minä sinul vastah vie loodizin hyvyön"! Kai sie matkittoo peräh hänel.

No. Dai sie huondeksel t’outah keittee sie suuren kattilan tervoo. Dai sanoo:
An’a, nouzes, – sanoo, – tänne!

Dai häi menöö sie tervukattilalloo.
Sano, – sanoo, – kolme kerdoo: "Minä menen kattilah"!

Dai häi sie koỉme kerdoo sanoo, An’a:
Minä menen kattilah.
– "Minä menen kattilah". Minä menen kattilah. – "Minä menen kattilah". Minä menen kattilah. – "Minä menen kattilah"!

Sano nygöi, – sanoo, – kolme kerdoo: "Minä paloin kattilah"!
Dai häi sie sanoo:
Minä paloin kattilah.
– "Minä paloin kattilah"! Minä paloin kattilah. – "Minä paloin kattilah". Minä paloin kattilah.
Kolmattu kerdoo eibo ni sanonnuh: häi paloi kattilah. Sid sie muga peezi häi.

Dai caari sie ajaabo sulahazikse kolmen poijan kel. Mengäh kolmel poijal, libo ičelleh caaril mengäh, vai tulgah heil nengomane sie. Dai häi sie tuloo sulahazikse, a keyhy poigu , briha ei ni miksenäh ole. No, pikkarazes kodizes eletäh da kai: "Ga ei häi tai minul nenga hyvä tule".

Häi sie pačazlavval i istuu. Dai gu An’a se šuoriehäi, ga rodiebo se perti valgei! Pertine valgei, valgeikai, joga kohtane sie loškottoo! Dai häi ottoo da pačazlavval menöö, istuvuu sen keyhän akan poijan rinnal. No sanoo:
Kuz minä elin, – sanoo, — sih minä jeen!


Sih se An’a jäi. Sid eletäh, da sid živitäh da viel tämpäi. Da sit vie minä olin heijän svood’bas, piivoo join da parral valuttih.

[Златопалая]

русский
Жили там когда-то муж да жена. У жены был золотой большой палец и у дочери тоже золотой большой палец. Живут-поживают, а мать занемогла. Мужик и говорит:
Вот, говорит, – ты, жена, теперь умрешь, – говорит, – а вот где я, – говорит, – найду жену, – говорит, – с золотым большим пальцем?


Ну, найдешь где-либо.
Ладно, говорит, – жена, если не найду, – говорит, – тогда на дочери женюсь.
Ну, не сходи с ума, – говорит, – кто на дочери женится, – говорит, – никто ведь, – говорит, – на дочери не женится.

Ну и жена умирает, похоронили, и мужик идет искать. Идет в город, там ходит, ходит, ходит по свету, нигде, не встречает с золотым пальцем. Приходит домой, дочери говорит:
Нигде нет, – говорит, – с золотым пальцем, – говорит, – я женюсь на тебе.


Дочь плачет, плачет:
Брось ты, отец, – говорит, – кто же на своей дочери женится?
говорит. Зачем теперь ты, – говорит, – на мне женишься, – говорит, – ведь все крещеные будут смеяться.

Отец ни в какую! Прямо силой хочет взять дочь.
Ну ладно, – дочь говорит, – отпусти, – говорит, – меня на мамину могилу сходить, прежде чем, – говорит, – замуж выйду.

И идет, там плачет, плачет, плачет, на могиле, плачет и засыпает тут. Засыпает и во сне видит свою мать. Мать и говорит:
Знаю, – говорит, – доченька, отчего ты горюешь да плачешь, – говорит.
Ладно, ничего, – говорит, – иди, отправь отца в город и вели, – говорит, – ему купить три вещи: пусть купит, – говорит, – платье небесного цвета, косынку под цвет месяца и туфли под цвет звезд. Только тогда, – говорит, – скажи: я выйду за тебя замуж.

Ну и идет, приходит домой:
Вот, – говорит, – отец, я выйду за тебя, – говорит, – замуж, если сможешь, – говорит, – ты мне выполнить такое задание: небесного цвета, – говорит, – платье если сможешь купить, под цвет месяца косынку и под цвет звезд, – говорят, – туфли на ноги.


Ну хорошо. И отец уходит в город, и все это достает. Приходит:
Ну, теперь, – говорит, – никак не отвертишься, – говорит. Теперь, – говорит, – придется тебе за меня замуж пойти.


Опять дочь плачет, плачет.
Ладно, – говорит, – отец, отпусти меня еще к матери, – говорит, – разок сходить.

И идет, там опять плачет, плачет на могиле у матери. Мать говорит:
Знаю, – говорит, – теперь тебе уже принес все это, замуж надо выйти.
Теперь, – говорит, – доченька, завяжи все это в узел, потом возьми, – говорит, – приготовь клубочек, зеркало и щетку с собой. Тебе, – говорит, – придется убежать, и эти три вещи, которые купил, – говорит, – и это с собой приготовь. А сама, – говорит, – убеги. Вот, доченька, прощай; больше, – говорит, – мать ни во сне не увидишь, ни на могилу не придешь.

И она приходит домой, оттуда, с могилы. Приходит домой, отцу и говорит:
Ну, теперь, – говорит, до замужества баню истопим и потом, – говорит, – пойдем в баню сходим, а потом, – говорит, – я выйду за тебя замуж.


Ну хорошо. И истопила баню, а она все эти вещи уже приготовила в узел. Отец идет в баню:
Иди ты вперед, начни мыться, – говорит, – потом я, – говорит, – приду позже.


Отец и уходит в баню. Идет в баню. Ждет, ждет дочку, не идет дочь. Приходит домой, а дочери нету.
О черт, – говорит, – теперь ты убежала! говорит.

Он в погоню за дочерью. Идет, бежит там за ней. (А дочь видит. А он на коне едет). Дочь видитотец уже близко. Она и взяла бросила клубочек. Образовалась река, сколько ниток в клубочке, такой ширины и река. И пока отец на коне переправился через реку, так дочь убежала далеко.

Смотритопять отец близко. Выбросила щетку. Гляди, какая густая эта щетка, такой же густой вырос кустарник. Опять пока с лошадью пробирается, с топором да все там возится. Опять дочь и убегает. Напоследок она бросает, как видит отца близко, напоследок бросает зеркало. Стала зеркальная гора, вишь, подковы коня скользят, так он больше и не мог гнаться.

А отец послал ей вслед порчу (дальше потом это будет видно). Он заколдовал дочь.

И она, дочь, приходит в деревню. За гумном там были скирды с соломой. Она и спряталась в скирду. А сын бедной женщины вывозит солому. Он приходит домой и говорит:
Вот, мама, – говорит, – не знаю, кто, – говорит, – в скирде дышит.


Ну ладно, сын, – говорит, – иди ты, – говорит, – его благослови: если в матери годится, благослови матерью, если, – говорит, – в отцы годится, отцом благослови, если в сестры, сестрой, если, – говорит, – в женыи женой благослови.

Он и приходит туда и говорит:
Крещеный, – говорит, – кто ты есть?
Я, – говорит, – тебя благословлю: если ты в отцы годишься, отцом благословлю, если, – говорит, – в материматерью благословлю, если в сестрысестрой благословляю, если, – говорит, – в женыженой благословляю.

И она оттуда выходит, из скирды, такая хорошая, красивая. А палец у нее всегда завязан тряпицей, она палец не открывает, этот золотой палец.
Он и говорит:
Здравствуй!

Ну и девушка эта отвечает:
Здравствуй!


А ее изнутри кто-то передразнивает: "Здравствуй"! (Эту дразнилку, вишь, ей дал отец, заколдовал ее).
Ну, этой девушке трудно говорить, стыдно, она теперь узнала, что это отец ее сделал такой. И заходит в избу, парень приводит ее в избу, приходит и говорит:
Здравствуй, тетушка!
"Здравствуй, тетушка"! и эта дразнилка повторяет за ней. Ну ладно.

Живут-поживают, царь собирает бал. И эта хозяйка говорит:
Аня, – говорит, – пойдем, – говорит, – на царский бал.

Не пойду уж, тетушка. "Не пойду уж, тетушка"!

И они уходят с сыном на царский бал, уходят так. Она там на печке остается. Ну, молодая да все, так она взяла и оделась. Надевает платье небесного цвета, потом косынку под цвет месяца, туфли под цвет звезд. Она стала такая хорошая, хорошая, красивая!

Как приходит на царский бал. (А там раньше ведь электричество не горело, хоть бал и хороший да все, но ведь свет не такой яркий). Она как входит, как палец развязала, так в зале стало так светло, хоть вшей ищи, так стало светло!

Царские сыновья уставились на нее и все там люди: кто такая, с какого царства, с какого государства такая? И она немножко потанцевала и ушла прочь. Приходит, снова переодевается и на печку садится.

Приходят они домой, сын и эта хозяйка, так:
Ой, Аня, – говорит, – не пошла ты, такая сегодня была там красавица, так ай-яй-яй, – говорит, – и кто такая была?

Да ладно, пусть уж, тетушка. "Ладно, пусть уж, тетушка", – все там передразнивает ее.

И на второй вечер царь собирает бал, и на второй вечер Аня опять идет туда, а там уже ждут. А на третий вечер как идет, на третий вечер ее уже караулили. И видят, что она идет в дом бедной женщины, в избу заходит. И заходит эта бедная женщина в избу:
Вишь, Аня, – говорит, – это ты и была, да еще скрывала от нас правду, не сказала.


Вот, тетушка, – говорит, – ты мне как добро бы сделала, так, – говорит, – я тебе в ответ тоже бы сделала добро. "Тетушка, ты мне как добро бы сделала, так я тебе в ответ тоже бы сделала добро". Все это передразнивает ее вслед.

Ну, утром тетушка и кипятит большой котел смолы. И говорит:
Стань-ка, Аня, – говорит, – сюда!

И она становится у котла со смолой.
Скажи, – говорит, – три раза: "Я прыгну в котел"!

И она, Аня, три раза говорит:
Я прыгну в котел.
"Я прыгну в котел". Я прыгну в котел. "Я прыгну в котел. Я прыгну в котел. "Я прыгну в котел".

Скажи теперь, – говорит, – три раза: "Я сгорела в котле".
И она говорит:
Я сгорела в котле.
"Я сгорела в котле". Я сгорела в котле. "Я сгорела в котле". Я сгорела в котле.
Третий раз уже и не повторило, сгорело в котле. Так и освободилась она.

И едет царь свататься, с тремя сыновьями. Пусть выйдет за одного из трех сыновей либо за самого царя выйдет, только бы к ним в дом пришла. И вот едут они свататься, а бедняцкий сын, тот парень, как ни в чем не бывало. В маленьком домике живут да все такое, думает: "Не пойдет ведь за меня она, такая раз хорошая".

Он сидит на голбце. Аня как оделась, так изба стала светлая-светлая, такая изба светлая, светлая так! Все там блестит. Она и идет на голбец, садится рядом с сыном бедной женщины. Ну и говорит:
Где я жила, – говорит, – там я и останусь!


Тут эта Аня и осталась. И живут они теперь, и я там была на ихней свадьбе, пиво пила, да по бороде текло.