ВепКар :: Тексты

Тексты

Вернуться к списку | редактировать | удалить | Создать новый | История изменений | Статистика | ? Помощь

Pedri-cairi

Pedri-cairi

карельский: людиковское наречие
Южнолюдиковский (святозерский)
Saldatte lähtöw meččäh ohotale i yöstyw. I Pedri-cairi ohotimmaz oli, i Pedri-cairil on hebo. Yhtyw saldattah:
Terveh, – sanow, – služivuoi.

Terveh, terveh, – sanow.
Midäbo sinä tägäl?
Minä, – sanow, – yöstyin.
A sinä midä? sanow.
Kai minä yöstyin.
Ka, – sanow, – yöstyit, ka edgo voi nosta puuh?
Saldatte sanow:
En voi minä nosta, minä olen ylen äijäl väzyny, edgo sinä voi nosta kui?


Pedri-cairi rubei nowzemah puuh, a saldatte kaččow: hänel on kl’ankušši sadulin torokas.
Saldatte sanow:
Nygyöi, surme-kalme, pidäw oppida, midä on?

Ot’t’, ka viinad, hyväd. Häi ryyppäiži hyvän ves’s’elän. Heittiheže Pedri-cairi puws, saldatte kyzyw:
Viego midä nägyw?

Vot nägyw, – sanow, – kodi ylen ogromadnuoi mečäs.

Otetah hyö napravlenii. Mändäh, puwtutah gluhuois mečäs kaksid’-atuažahižeh kodih. Mändäh pertih, on yksinäh staruuha.
Anda, – sanow, – babuške, meile syödä.
Ei, – sanow, – ole meil, dit’onok, ni midä syödä.
Kui, – sanow, – ei ole ni midä syödä nengomas taluois, – sanow.
Fattiw päččilawdan, avaidaw päčin, ga gus’s’e padas.
Kačo, – sanow, – sanod, vanhe ristitty, ei ole midä syödä, a on gusse tukkunaine padas. Leibäd, – sanow, – tuo, babuške.
Oi ei ole, – sanow, – želannuoi, leibäd.

Saldatte avaidaw čulančikan, ka leibäd on virši. Ottaw leibän tukkunažen, kandaw stolale, rubetah syömäh. Syödäh mi pidäw. Saldatte sanow:
Syö, dovarišše, vačče täyz nygyöite.
(Häi ei tiedä vie, što cairi on).
Nygöi anda, – sanow, – buabo, meile osoblivuoi, spokuoi meile otdi̮haita.
Vot, – sanow, – mängäd ylähäkse čardakkah, vierkätte magata.

Mändih hyö čardakkah. Cairi uinoži, a saldatte ei voi magata. Häi otti cairil sabl’an ičelleh kädeh i duwmaičow: "Täs emme hyväs kohtas magada". Rodiihes ehte, hämärdyškänzi. Rodiiheze alahakse pagin. Buabuške kyzywgi poigil:
Viego, poigat, midä suaitte tänäpäi?

Emmo, muamo, suanu ni midä tänäpäi.
A vot minä suain, kaks mieste on ylähän čardakas.

Hypnii nuorin poige:
Oh, – sanow, – lähten minä, terväh heid rešin.

Vaiku čokonii piän, saldatte sabl’al vedälzi: piä pakui, kui kapustekerä. Toine sanow:
Midä häi šigä vie tolkuinnow?

Hypnii i toine vel’l’eh. Ehtiw piän čokaita, saldatte sabl’al i vedäldäwi piä pakui, kui kapustekerä. Kolmas tägä sanow:
Mändih i vai tolkuitah šigä, ei ruata.


Hypnii sinneka piä pakui, kui kapustekerä iäres. Kuwndelow, ka enämbi ei kuwlu ni kedä, tuli spokoino. Tulow huondes, i nostattaw:
Nu, tovarišše, nowze iäres, pora meile lähtedä iäres.

Nowzelzi Pedri-cairi.
Vot, tovarišše, – sanow, – minä uinonnužin, ka i sinä uinonnužid igäksetägä, kačo, kolme piäd on.

Lähtetäh alahakse, saldatte sanow:
Kus teiden kazne on, ozuta.

Ei ole, želannuoi, meil, – sanow, – ni miitutte kaznad!
Kui, sanow, – ei ole teil? Ed ozutanne, ka piän leikkadan!
Vot, – sanow, – želannuoi, läkkä ozutan.
Mäni, viei ambarih. Ambaris on sundug rawduoil lyödy pečatnuoit syl’te.
Nu, avaida, babuške, sundug.

Avaidaw sundugan, sundug täwz kuldad da hobd’ad. Pedri-cairi i sanow saldatale:
Vot, saldatik, ota sinä min voined kandada, a minule ei pidä, minul on omad kuldad.

Saldatte panow kai kormanit täwdet.
Vot, – sanow, – staruuha, ozuta meile nygyöi dorog, kunne pidäw puwttuda.

Staruuha otti, vedätti heid tropinkale, saldatte punaldiheze, vedäldi cairil suabl’an nožnas i vedäldäw staruuhal piän.
Ei ni sinud pidä, pahad, muale diättädä.
Tuldah hyö hyväh dorogah, ottaw cairi bumagad i peron i kir’uttaw kuldaižil bukvil bumagan i andaw saldatale i sanow:
Tule nengomal aigal, nengomah kohtah minulluo.


I sanow:
Tämän bumagan kera mene kunne tahto kabakkah, trahtierih, jamščikuoilluo, ni kus ei pidä den’gad maksada.

Prostiiheze, lähti cairi. Häi mäni trahtierih, zakažii kaikenn’ytytte viinad, zakuskad. Ozutti bumaganni midä ei pidäny. Häi mänöw stancaih, ottaw troikan hebod, kelloluois ajaw. Ozuttaw bumagan, ei oteta den’guod.

Häi toižeh trahtierih mänöw, trebuičow kaikennyttymäd viinad, kaikennyttymäd zakuskad i mi vai oli rahvaste, kaikkid d’uotti. Bumagan ozutti, ni midä ei otettu. Mänöw toižeh stancaih. Kuuž hebod zakažiw, kuudel hebol ajaw, bumagan ozuttaw, ni midä ei oteta. Häi mänöw linnah, stolicah, trebuičow kaiken kallehimbat viinad i zakuskad i d’uottaw kaikkid, mi vai on trahtieris rahvaste.

D’uohtui mieleh: "Minud kučuttih nengomah kohtah, nengoman päivän, pidäw mändä sinne nygyöi". Häi ku mäni sinne, kunne kučuttihka dvorcah carskuoih. A cairi da carica vuotetah hänte, häi käden nosti, čestin luadii:
Izven’ait’e, imperatorskoje veličestvo, ja pjanuoi.

Ničego, soldatik, – sanow.

Fatittih yks kädes, toine toižes iččeh zualah carskuoih. Ištutettih keskeh, carica čurah, cairi toižeh.
Midä, – sanow, – saldatik, pidäw sinule nygy?
Minule, – sanow, – ei pidä ni midä, vai ku uvoli minut krepostnuois pravas!

Otti cairi, kuldaižil bukvil kir’utti uvoln’enijan, što uvolittih sinut krepostnuois pravas. Saldatte piäzi krepostniekannu i hänen kai korenii piäzi.

Царь Петр

русский
Солдат пошел в лес на охоту и заблудился. И царь Петр тоже охотился, и у царя Петра есть лошадь. Встречается с солдатом:
Здравствуй, – говорит, – служивый.

Здравствуй, здравствуй, – говорит.
Зачем ты здесь?
Я, – говорит, – заблудился.
А ты зачем? говорит.
И я заблудился.
Раз заблудился, – говорит, – то не можешь ли ты подняться на дерево?
Солдат говорит:
Не могу я подняться, я очень устал, а ты не можешь как-нибудь подняться?


Царь Петр стал лезть на дерево, а солдат смотриту него фляжка к седлу приторочена.
Солдат говорит:
Теперь пусть хоть смерть и могила, но надо попробовать, что там есть.

Взял, а там вино хорошее. Он выпил на доброе здоровье. Спустился царь Петр с дерева, солдат спрашивает:
Видно ли что-нибудь?

Видно, – говорит, – дом громадный в лесу.

Берут они направление. Идут, попадают в глухом лесу к двухэтажному дому. Заходят в избу, там одна старуха.
Дай, – говорит, – бабушка, нам поесть.
Нет у нас, – говорит, – дитенок, ничего поесть.
Как, – говорит, – нет ничего поесть в таком-то доме.
Хватает заслонку, открывает печьгусь в горшке.
Смотри, – говорит, – старая крещеная, говоришь, что нечего есть, а в горшке целый гусь. Хлеба, – говорит, – принеси, бабушка.
Нету, – говорит, – желанный, хлеба.

Солдат открывает чуланчик, а там хлеба целая корзина. Берет каравай, приносит на стол, начинают есть. Едят сколько надо. Солдат говорит:
Ешь, товарищ, теперь досыта.
(Он еще не знает, что это цapь).
Теперь отведи, – говорит, – бабушка, нам особые покои для отдыха.
Вот, – говорит, – идите наверх на чердак, ложитесь спать.

Пошли они на чердак. Царь заснул, а солдат не может спать. Он взял саблю царя в руку и думает: "Не в хорошем месте мы спим". Настал вечер, начало смеркаться. Послышался внизу разговор. Бабушка и спрашивает у сыновей:
Достали ли, сыны, сегодня что-нибудь?

Нет, мать, ничего сегодня не достали.
А я вот поймала, двое мужчин наверху на чердаке.

Вскочил младший сын:
Ох, – говорит, – пойду я, живо их решу.

Но как только сунул голову, солдат саблей ударил: упала голова, как кочан капусты. Другой говорит:
Что он там еще толкует с ними?

Вскочил второй брат. Успел голову просунуть, солдат саблей как махнетголова упала, как кочан капусты. Третий там говорит:
Ушли и все там толкуют, дела не делают.


Вскочил тудаголова упала, как кочан капусты. Прислушивается [солдат], а больше ничего не слышно, стало спокойно. Приходит утро, и будит [солдат царя]:
Ну, товарищ, вставай, пора нам уходить.

Встал царь Петр.
Вот, товарищ, – говорит, – если бы я уснул, то и ты уснул бы на всю жизньсмотри, здесь три головы.

Спускаются вниз, солдат говорит:
Где у вас казна, покажи!

Нет, желанные, у нас, – говорит, – никакой казны.
Как так, – говорит, – нет у вас? Не покажешьголову отрублю.
Вот, – говорит, – желанный, пойдем покажу.
Пошла, привела в амбар. В амбаре стоит окованный сундук в печатную сажень.
Ну, открывай, бабушка, сундук.

Открывает сундук, сундук полон золота и серебра. Царь Петр и говорит солдату:
Вот, солдатик, возьми ты, сколько сможешь нести, а мне не надо, у меня есть свое золото.

Солдат наложил полные карманы.
Вот, – говорит, – старуха, покажи нам теперь дорогу, как нам выйти.

Старуха привела их на тропинку, солдат повернулся, выхватил у царя саблю из ножен и снес старухе голову.
Незачем и тебя, змею, на земле оставлять!
Выходят они на хорошую дорогу, берет царь бумагу и перо и пишет золотыми буквами, и дает солдату, и говорит:
Приходи в такое-то время, в такое-то место ко мне.


И говорит:
С этой бумагой можешь идти в какой угодно кабак, трактир, к ямщикамнигде не надо денег платить.

Попрощался, поехал царь. Он [солдат] пошел в трактир, заказывает всякие вина, закуски. Показал бумагуничего не надо было платить. Он идет на станцию, берет тройку лошадей, с бубенцами едет. Показывает бумагуне берут денег.

Он в другой трактир идет, требует всяких вин, всяких закусок, и что было людей, всех напоил. Бумагу показалничего не взяли. Идет на другую станцию, шесть лошадей заказывает, на шести лошадях едет, бумагу показываетничего не берут. Он идет в город, в столицу, требует самых дорогих вин и закусок и поит всех людей, какие только есть в трактире.

Вспомнил: "Меня звали в такое-то место, в такой-то день, надо теперь туда пойти". Он как пошел туда, куда его звали, – так это дворец царский! А царь и царица ждут его, он руку поднял, отдал честь:
Извините, императорское величество, я пьяный.

Ничего, солдатик, – говорит.

Подхватилиодин под одну руку, другая под другую рукуи повели в царский зал. Посадили между собой, царица с одной стороны, царьс другой.
Что тебе, – говорит, – солдатик, теперь надо?
Мне, – говорит, – ничего, не надо, только уволь меня от крепостного права.

Взял царь золотыми буквами написал освобождение, что "ты свободен от крепостного права". Солдат освободился от крепостного права, и весь его род освободился.