ВепКар :: Тексты

Тексты

Вернуться к списку | редактировать | удалить | Создать новый | История изменений | Статистика | ? Помощь

Caarin baalu

Caarin baalu

карельский: ливвиковское наречие
Видлицкий
Caarih rodiaa baalu. Kaikkii kučutah baaluh. Dai mužikku lähtöö baaluh. Kiiselii ottaa astian. Kiiselii vedää astian, saa kuldaa kapan. Lähtöö kodih tulemah hyväs mieles. Mužikku tuloo vastah, ajaa hevol selläs.
Kus tulet, däädö?

Olin caarin baalus, kiiselii vein astian, kuldaa sain kapan. Nygöi hot’ menen kodih ga ostan midä tah.
Anna kullat, ota minun hebo. Davai vaihtammo.
Mužikku andaa kullat i ottaa hevon:
Ehki omat maahuot raan omal hevol.


On hyväs mieles, nouzoo hevol selgäh. Ajaa palaizen, ga tuloo akku vastah lehmän ker, lehmää kytkyöz viettää. Kyzyy:
Kus tulet, däädö?


Olin caarin baalus, vein kiiselii astian, sain kuldaa kapan, sen nygöi vaihtoin hebozeh: ehki d’o omal hevol maahuot raan.
Vaihta lehmäh.
Davai. Ehki omaa maidostu syön akan ker.

Astuu palaizen, tuloo akku počin ker vastah.
Kus olit, däädö?

Olin caarin baalus, vein kiiselii astian, sain kuldaa kapan, kullat vaihtoin hebozeh, hebozen vaihtoin lehmäh. Nygöi ehki omaa maidostu syön akan ker.
Vaihta minun ker poččih?
Davai. Ehki omaa lihastu syön kodih mendyy, išken ga.

Astuu, astuu palaizen, tuloo akku vastah lambahan ker.
Kus olit, däädö?

Olin caarin baalus. Vein kiiselii astian, sain kuldaa kapan. Kullat hebozeh vaihtoin, hevon lehmäh, lehmän poččih. Nygöi menen kodih, iškenehki lihastu syön akan ker.
Vaihta lambahah.
Davai. Ehki omaa villastu roih. Voibi ehki alastu da sukkaa azua.

Astuu, astuu palaizen, tuloo akku kanan ker vastah.
Kus olit, däädöi?

Olin caarin baalus, vein kiiselii astian, sain kuldaa kapan. Kullat vaihtoin hebozeh, hebozenlehmäh, lehmänpoččih, počinlambahah. Nygöi ehki omaa villastu roih. Voibi azua alastu dai sukkaa.
Vaihta minun ker kanah.
Davai. Ehki kanaine däičästy munii. Däiččää voibi ehki syvvädai roih myvvägi. Omaa däičästy ehki vai syömmö akan ker.

Astuu, astuu, tuloo akkunieglu ryndähäs.
Kus, däädöi, tulet?

Olin caarin baalus. Vein kiiselii astian, sain kuldaa kapan. Kullat vaihtoin hebozeh, hevonlehmäh, lehmänpoččih, počinlambahah, lambahankanaizeh. Nygöi ehki kodih mendyy akan ker vai omaa däičästy syön.
Vaihta minun ker, däädöi, nieglah.
Davai vaihtammo, kuldu tytär, davai. Ehki akan ker kodih mendyy ribuzii voimmo kohendella.

Astuu, astuu, rubiaa aijas pääliči harpaamah, ga i nieglan käzis sordaa heinih. Eččii, eččii, ga ei ni voi löydää. Taputti sid taputti, unohti i midä vei caarile. Taputtaa, taputtaaroih ligaa. Hänel i d’uohtuu mieleh: "Kiiseliihäi minä vein". Tuloo kodih tyhdilleh itkun ker. Kiiselii d’uvvan menetti, a saanut ei ni midä.

Царский бал

русский
У царя устроили бал. Всех зовут на бал. И мужик отправляется на бал. Берет с собой киселя горшок. Несет кисель, получает [за это] мерку золота. Идет домой довольный. Встречается ему мужик, едет верхом на лошади.
Откуда идешь, дядя?

Был на царском балу, отнес киселя горшок, получил золота мерку. Теперь как приду домой, куплю хоть чего-нибудь.
Дай мне золото, возьми мою лошадь, давай поменяемся.
Мужик отдает золото и берет лошадь:
Обработаю хоть свои поля на своей лошади.


Довольный садится на лошадь. Проехали немного, и встречается женщина с коровой, за веревку тянет корову. Спрашивает:
Откуда идешь, дядя?


Был на царском балу, отнес киселя горшок, получил золота мерку, сменял его теперь на лошадь: хоть на своей лошади обработаю поля.
Променяй на корову.
Давай. Хоть свое молоко буду есть с женой.

Прошел немного, встречается женщина со свиньей.
Где был, дядя?

Был на царском балу, отнес киселя горшок, получил золота мерку, золото променял на лошадь, лошадь променял на корову. Теперь буду свое молоко есть с женой.
Поменяемся со мной на свинью.
Давай. Буду хоть свое мясо есть, когда приду домой и заколю [свинью].

Прошел еще немного, встречается женщина с овцой.
Где был, дядя?

Был на царском балу. Отнес киселя горшок, получил золота мерку. Золото променял на лошадь, лошадьна корову, коровуна свинью. Теперь иду домой, заколю [свинью] – своего хоть мяса поем с женой.
Променяй на овцу.
Давай. Будет хоть своя шерсть. Можно наделать рукавиц и чулок.

Прошел еще немного, встречается женщина с курицей.
Где был, дядя?

Был на царском балу, отнес киселя горшок, получил золота мерку. Золото променял на лошадь, лошадьна корову, коровуна свинью, свиньюна овцу. Теперь хоть своя шерсть будет. Можно наделать рукавиц и чулок.
Поменяемся со мной на курицу.
Давай. Курица яичек нанесет. Можно яйца есть, и для продажи будет. Хоть своих яичек поедим с женой.

Идет, идет, встречается женщинаиголка приколота к груди.
Откуда, дядя, идешь?

Был на царском балу. Отнес горшок киселя, получил мерку золота. Золото променял на лошадь, лошадьна корову, коровуна свинью, свиньюна овцу, овцуна курицу. Теперь хоть, придя домой, с женой своих яичек наедимся.
Поменяйся со мной, дядя, на иголку.
Давай, поменяемся, золотая дочь, давай. Придя домой, сможем с женой хоть свои лохмотья чинить.

Идет, идет, начинает через изгородь перелезать и роняет иголку в траву. Ищет, ищет, но никак не может найти. Шлепал, шлепал рукой, даже забыл, что царю относил. Шлепает, шлепаетпоявилась грязь. Тут он и вспомнил: "Я же киселя отнес [царю]". Приходит домой ни с чем, плачет. Киселя горшок потерял, а взамен ничего не получил.