ВепКар :: Тексты

Тексты

Вернуться к списку | редактировать | удалить | Создать новый | История изменений | Статистика | ? Помощь

Mokki

Mokki

карельский: ливвиковское наречие
Сямозерский
Eläw pogostal kewhy leskiakkaine. Hänel on poigu, nimi on Mokki. Vot hänel on ylen kewhy eländy i lähtöw papile kazakakse tariččemaheze.
Buat’uška, ota minuw kazakakse, ewle leibie syvvä.
Buat’uška sanow:
Voibi ottua, poigu, vuvvekse otan, sada rubl’ua palkua, otan!


Rubiew Mokki kazakakse vuvvekse. Ruadaw česno vuvven.
Buat’uška, anna nygöi čottu!
Vot, Mokki-poigu, – sanow, – voinnet varrastua minul koiran, siid annan kaksisadua, a ku et voinne varrastuavuvven palkua et sua.

Tulow kodih itkun ker muamah luo:
Muamo, nygöi on yksi lehmy eluo, dai sen minä išken, ilmai ruavoin minä papis, palkua en suahäi minul palkua maksa ei.

Muamo op’at’ itkuo:
Yksi lehmy on dai sen nygöi tapat!


Ottaw veičen, menöw tahnuale, tappaw lehmän. Ottaw nahkan lehmäl umbinaizen, kui oraval. Vuottaw yön aijan. Ottaw nahkan, astuw papin dvorale. Kui häin eli papilluo vuvven, koiru, konešno, tunzi händy, hawkunu ei. Häin otti nahkan, avai i dätti sinne lihua. Koiru n’ulahti sinne sydämeh. Häin otti koiran sidoi i tuli kodih.

Nowzow pappi huondeksel, astuw Mokilluo:
Varrastiidgo, Mokki, koiran?

Varrastin, velli, buat’uška!
Anna koiru iäre i tule illal čotale!
Tulow illa, Mokki lähtöw papile čotale.
Vot, Mokki, toine zaduačču sinulles. Minä istumos ikkunpieleh, muatuška istuhes toizeh, d’engat roitah stolal. Voinnet varrastua d’engat, značit, annan kolme sadua, a ku et voinne varrastua, siid vuvven palkua et sua.

Tulow . Mokki duwmaiččow, kui papil ottua d’engat. Menöw kalmozemah i kaivaw pokoiniekan verekseh pannun muas i sellittäw omih sobih i tuow, panow ikkunpieleh. Muatuška ku kačahtah gai sanow:
Buat’uška, kačo, Mokki tuas on!

Buat’uška kui kačahtaw:
Muatuška, mene tuo orožu!

Muatuška tuow orožan. Pappi ottaw i ambuw pokoiniekan.
Nygöi, – sanow, – piäzimmö siid, d’engua ei pie maksua. Nygöi läkkä lykkiemmö d’ogeh!

I lähtietäh lykkiemäh d’ogeh. Otetah kuni pokoiniekkua suatetah, Mokki škatulkaizen ker ottaw i kodih menöw. Tullah pappi i papad’d’u d’ogeh lykkiemäs, ga škatulkua d’engoin kere stolal ewle.
Avoi, – sanow, – pahoin myö ruavoimmo tämän kerran!
Hyö itkemäh: "Vot pahoin myö ruavoimmo! Kuni myö ukseh ymbäri menimmö, Mokki ikkunas päi d’engat otti. Nygöi d’engat i kai lykkäimmö d’ogeh"! Ei pappi tirpa, yöl astuw Mokin muamolluo. Kolottiw:
Koizgo on poigu?

Kois on!

Pappi ihastuw. Tulow Mokki.
Otiidgo d’engat?
Otiin, buat’uška.
Anna d’engat därilleh, tule huomei čotale.
Mokki ku oli česnoi ruadai, häin andaw kai d’engat papile. Astuw ihastuksis papilluo: "Andaw nygöi pappi čotan". Pappi sanow:
Mokki, voinnet gu varrastua minuw iččiedäni, siid annan viizisadua, a ku et voinne, vuvven palku sudre menöw!


Mokki päivän duwmaiččow, kui pappi varrastua. Tulow . Menöw kirikköh kellod’algoih i rubiew zvonimah. Hypättih rahvas, juostah kiriköllyö, duwmaijah on požuaru i kyzytäh:
Ken zvoniw?

Zvoniw - Heityi d’umal taivahas päi. Teijen pogostal on ylen božestvennoi pappi, taivahah händy pidäw. Mengie viegie papile viešti, anna ottaw muatuškas prošken’n’an i tuow kai d’engat, d’umal ottaw hänen taivahah.

Lähtöw kirikköstuarostu papilluo. Mokki d’uoksow papin kodih dälles, pidäw tiijustua, midä hyö paistah. Menöw kirikköstuarostu i sanow.
Buat’uška, heityi d’umal taivahas, tuli ainuo ottamah i käsköw, – sanow, – ota muatuškas prošken’n’u i tuo kai d’engat.
Muatuška itkuo:
Kuibo nygöi minä elän, ku otat kai d’engat kerale?

Buat’uška sanow:
Nellisadua senčois pualičal padazes, niidy d’umal toinah ei tiije!


Mokki senčois kuwndelow. Vai ku pappi i kirikköstuarostu lähtietäh kirikköh, Mokki ennen heidy i juoksow kirikköh. Pappi nowzi pordahie myöte kellod’algoih molitvan kere:
Oho hospodi, viego minä pädin teille!
Kui vernoil pravval sluwžiin mual, muga sluwžin i taivahas!
Nowzow ylähäkse i d’umalale d’algoih:
Hospodi, nygöi minä sinun! Vie uaduh, libo ruajuh!


Mokki sanow:
Toidgo, buat’uška, kai d’engat?

Kai toin, ei diäny d’edinoidu kopeikkua.
Kielastat, buat’uška, d’umalas peittie et sua! N’ellisadua padaizes senčois pual’čale däi, mene tuo iäres ned!
О hospodi, d’umalas ei sua peittiä, a rahvahas suaw!

Tulow pappi muatuškalluo.
Anna kai d’engat, eiga ni taivahah ei ota.
Dätä hot’, buat’uška, viizikymmen rubl’ua zuaharniččah, mene tiijä konz d’umal piästäw därilleh!
A Mokki kai kuwli senčois päi.
Lähtöw pappi d’umalalluo, a Mokki sie vuottaw händy. Pappi sanow:
Hospodi, nygöi kai d’engat toin!

Buat’uška, nygöi kielastad, viizikymmen rubl’ua zuaharniččah däi. No niijen täh, anna däi muatuškal, a myö sinun kere lennämmö taivahah.

Avuaw nahkan, käsköw papin sinne. Menöw pappi nahkah. Häin ylen hyvin kriepii.
Nygöi, buat’uška, lendämäh lähtemmö.
Ottaw pordahie myöte ku tujahuttaw alas, pappi vai mukkie kiändäw. Pappi sanow:
En tiijä kunne viijäh: uaduh vai ruajuh, no dielo d’umalan!


Tulow Mokki dai toizis pordahis dyrähyttäw alas, dai kolmandis työndäw. Pappi vai "hospodii" lugow. Tulow alahakse i ottaw olgupiäle i kandaw papin kon’ušnah i heittäw vazaizelluo. Pappi sie mökkölöitti i nuorat vällendi, i nahkas sie n’ulahtih piä iäres. Vazaine otti dai suwdu hänel: "O hospodi, kačo, an’helit tervehtitäh! i silittäw, – tiä an’helid on karvaizet"!

Nowzi polvilleh da rubei kaččomahga on lehmy: "O, hospodi, kačo i meijen mul’oihut on tiä! D’umalan dieloine. Häin nostaw kai tänne"!
Nowzow sie, tulow tahnule: "Ga täs on minun ri̮iškaine"! Tulow senčoiloih, astuw pertih: "O, hospodi, ga minun komnattu on tiä"!

Muatuška hyppiäw gorničas.
Kus, urai, olet taivahas? Omashäi kois olemmo! Mokki sinuo talutti.
Siid vai ku pappi sanoi:
En andanu Mokile sadua rubl’ua palkuaannoin kai d’engat, da vie murendi bokis luwd!
Anna nygöi Mokki eläw d’umalan ker!

Мокки

русский
Живет на селе бедная вдовушка. У нее сын, зовут его Мокки. Живут они очень бедно, и сын идет проситься в работники к попу.
Батюшка, возьми меня в работники, есть нечего.
Батюшка говорит:
Можно взять, сынок. Возьму на год, сто рублей плата, возьму.


Нанялся Мокки на год. Работает честно год.
Батюшка, рассчитай теперь!
Вот, Мокки, – говорит поп, – если сумеешь украсть мою собаку, тогда дам двести, а если не сумеешьгодичного заработка не получишь.

Приходит Мокки с плачем домой к матери:
Мать, всего-то у нас добра одна корова, и ту я зарежу, иначе заработка от попа не получуон мне заработка не выплатит.

Мать тоже заплакала:
Одна корова, и ту зарежешь!


Берет Мокки нож, идет во двор, режет корову. Шкуру снимает чулком, как у белки сдирает. Дожидается ночи. Берет шкуру, идет на поповский двор. Он как жил год у попа, так собака, конечно, узнала его, не залаяла. Он взял шкуру, раскрыл и оставил внутри немного мяса. Собака юркнула в шкуру. Он взял завязал шкуру и принес домой.

Встает поп утром, идет к Мокки:
Мокки, украл собаку?

Украл, брат, батюшка.
Верни собаку и приходи вечером расчет брать.
Наступил вечер, идет Мокки за расчетом к попу.
Вот, Мокки, другая задача тебе. Я сяду к окну, матушка сядет к другому, деньги будут на столе. Если сможешь украсть деньги, значит, дам триста рублей, а если не сможешь, то годового заработка не получишь.

Приходит ночь. Мокки думает, как бы украсть у попа деньги. Идет на кладбище и раскапывает недавно похороненного покойника и напяливает на него свою одежду и ставит к окну попова дома. Матушка как посмотрит в окноговорит:
Батюшка, смотри, Мокки тут!

Батюшка взглянул:
Матушка, иди принеси ружье!

Матушка приносит ружье. Поп взял и выстрелил в покойника.
Теперь, – говорит, – от него избавились, денег не надо платить. Теперь пойдем бросим в peĸy!

И понесли покойника в реку. Пока покойника тащили в реку, Мокки шкатулку с деньгами унес и пришел домой. Вернулись поп и попадья с речкишкатулки с деньгами на столе нет.
А-вой, – говорят, – плохо мы сделали в этот раз!
И они давай плакать: "Вот как мы сплоховали. Пока мы в дверь выходили, Мокки через окно деньги взял. Теперь пропали наши деньги"! Не терпится попу, ночью пошел к матери Мокки. Стучится:
Дома ли сын?

Дома.

Поп обрадовался. Приходит Мокки.
Взял деньги?
Взял, батюшка.
Отдай деньги обратно, приходи завтра за расчетом.
Так как Мокки был честный работник, то и вернул все деньги попу. Идет обрадованный к попу: "Отдаст теперь поп заработок". Поп говорит:
Мокки, если сможешь меня самого украсть, тогда дам пятьсот рублей, а если нетгодичный твой заработок пропадет!


Мокки думает, как украсть попа. Настала ночь. Пошел Мокки в церковь на колокольню и стал звонить. Сбежался народ, думают пожар, и спрашивают:
Кто звонит?

Звонитбог с неба спустился! В нашем погосте очень благочестивый поп, на небо требуют его. Идите, известите попа, пусть прощается с матушкой и принесет все деньги, бог возьмет его на небо.

Пошел церковный староста к попу. Мокки бежит следом к дому попа: надо узнать, о чем они говорят. Пришел церковный староста и говорит.
Батюшка, бог спустился с неба, пришел за тобой и велит тебе проститься с матушкой и принести все деньги.
Матушка плачет:
Как же я буду теперь жить, как деньги все возьмешь с собой?

Батюшка говорит:
Есть в сенях, в горшке на полке, четыреста рублей, про те деньги бог не знает!


Мокки в сенях подслушивает. Как только староста и поп пошли в церковь, Мокки раньше их прибежал туда. Поп поднимается по лестнице на колокольню с молитвой:
О, господи, видать, я тебе понадобился.
Как верой и правдой служил на земле, так же буду служить и на небе!
Поднялся наверх и богу в ноги:
Господи! Теперь я твой, неси в рай или в ад!


Все ли деньги принес, батюшка?
Все принес, не осталось ни одной копейки.
Лжешь, батюшка, от бога ничего не утаишь! Четыреста рублей в горшке на полке в сенях осталось, поди и принеси те!
О, господи, от бога не утаишь, это только от людей можно!

Приходит поп к матушке.
Дай все деньги, а то на небо не возьмет.
Оставь, батюшка, хоть пятьдесят рублей в сахарнице, поди знай, когда бог обратно отпустит!
А Мокки все подслушивает в сенях.
Идет поп к богу, а Мокки уже ждет его. Поп говорит:
Господи, теперь все деньги принес!

Лжешь, батюшка, пятьдесят рублей в сахарнице осталось. Ну, да из-за этих денег, пусть останутся матушке. А мы с тобой полетим на небо.

Раскрывает коровью шкуру, велит попу туда залезть. Залезает поп в шкуру. Мокки крепко-накрепко завязывает.
Теперь, батюшка, полетим.
Взял да с лестницы вниз как спустит поп только кувыркается, говорит:
Не знаю, куда несут, в ад или в рай, но это дело бога.


Мокки его с другой лестницы и с третьей бросает, поп только господа поминает. Спускается [Мокки] и взваливает на плечи и несет попа в конюшню и бросает к теленку. Поп там бился и веревки ослабил и голову высунул из шкуры. Теленок и лизнул его:
О, господи, смотри-ка, ангелы поздравляют!
И гладит теленка, – Ангелы-то здесь волосатые.

Встал на колени, огляделся, видиткорова:
О, господи, и комолая наша здесь!
Божье дело, он всех поднял на небо.
Встает на ноги, приходит во двор: "Смотри-ка, здесь моя рыжуха". Приходит в сени, входит в избу: "О, господи, и моя изба здесь"!

Матушка выскакивает из горницы.
На каком ты, шальной, на небеу себя ведь дома! Мокки тебя провел.
Потом поп сказал:
Не дал я Мокки ста рублей заработанных денегпришлось отдать все деньги, да еще все кости в боках он мне переломал!
Пусть теперь Мокки живет себе с богом!