ВепКар :: Тексты

Тексты

Вернуться к списку | редактировать | удалить | Создать новый | История изменений | Статистика | ? Помощь

Оli ennen ukko da akka

Оli ennen ukko da akka

карельский: собственно карельское наречие
Ругозерский
Оli ennen ukko da akka. Oli heilä yksi tytär. Maamolla ,oli peigalo sinine dai tyttärelläh. Tytärdä kučuttih Mašaksi. Siidä maamo kuolou. Maamo i sanou kuollessa ukolla:
Mie kuin kuolen, ni ota akka, štobi̮ olis akalla sinine peigalo.

Kuoli akka, ukko läksi eččimäh toista akkoa. Ečči, ečči sielä viikon aigoa, ei ni mistä voi löydyä semmoista, štobi̮ olis sinine peigalo. Tuli kodih, sanou tyttärelläh:
Nyt pidäy tulla siula miehellä.

A tytär hanellä vastazi:
Kuin ostanet orahankarvalla šulkun, niin lähen miehellä.

Taatto läksi, laukkah käy, toizeh käy, kolmannesta i löydi. Tuli kodih i tyttärellä i andau:
Tässä on, Maša, šulku.

Tytär sanou:
Ei vielä.
Kuin ostanet zor’ankarvalla šulkun, ni siidä tulen.
Taatto touže laukasta taas ečči, toizesta ečči, kolmandesta i löydi. Tuli kodih i sanou tyttärelläh:
Tässä šulku, d’ogo tulet?

Tyttö sanou:
En tule.
Kuin ostanet vielä kolmannentähenkarvalla, silloin vasta tulen.
Taatto taas läksi, laukasta ečči, toizesta ečči, kolmannesta i löydi. Tuli kodih i sanou:
Tässä šulku, d’ogo tulet?

Tyttö sanou:
En vielä tule.
Löyvä raudane lipas, missä mie voizin seizuo, ištuo, viruo, da siämestä lukkuuduis.
Siidä löydi taatto kolmannesta laukasta lippahan. Löydi, toi.
No d’ogo tulet?
Nyt tulen, vain lähemmä, taatto, venčah.
Tyttö ottau keralla lippahan dai šulkut. Lähetäh, tytär istuuduu soudamah. Taatto istuuduu peräh. Souvetah, souvetah. Tytär i sanou:
Taatto, miula ullos tahottau.

Taatto sanou:
Dai miula tahottau.

Tytär i sanou taatolla:
Mäne sie iellä käy.

Taatto kuin läksi meččäh ullos, a tyttö sillä aigoa lippahah da lippahan lukkuh. Tuli taatto, ka ei ole tyttyö. Kirguu:
Ka Maša, ka Maša!

Mašoa ei ole ni missä, iändä ei anna Maša. Hyppiäy taatto maada myöt’en, ei ni mistä kuulu Mašoa. Otti venehen lykkäi vezillä, vähäzen matkai, a hänellä on paha mielestä, što tytär kado. Pahassa mielessä sanou:
Kuin tytär mäni, ni mäne i sie, – i lykkäi lippahan vedeh.

Läksi därelläh pahalla mielin taatto soudamah kodih. A lipas läksi vettä myöt’en kublamah. Kublau, kublau, kublau vettä myöt’en. A Ivan-careivičan kazačihat kannetah vettä kylyh, dai nänäh že lipas vejessä paistau, kuin tähti loittona. Gi sanotah Ivan-careivičalla:
Mi niä paistau, kuin tähti, tuuvalla vejellä?

Hiän kaččoupaistau. Sanou:
Pidäy händä tuuva, mi hiän on.

Lähettih, venehellä souvetah kazačihat, dai Ivan-careivič on venehessä. Mändih sinnega lipas! Nossettih veneheh da tuodih kodih. Kuot’t’elou avata, ka ei ni millä voi avata. Siidä eisti žen lippahan oman krovatin viereh.
A Ivan-careivičalla ei ni kedä, kuin kaksi kazačihoa. Ilda on. Lähetäh hyö bes’s’odah, a laaitah sija da syömine, ildane pannah stolalla. Kai lähettih bes’s’odah. Maša sillä aigoa nouzou. Panou orahankarvalla šulkun piällä, mänöy, stolassa syöy vähäzen i mänoy vähäzen kävelöy latetta myöt’en. Kuin hiän söi, niin däi dälgi lauččah i lattieh, orahankarvalla dälgi diäy. I mänöy vähäzen Ivan-careivičan krovatilla magoau. Ennen heijän tulendua taas mänöy lippahah. Tulou Ivan-careivič kazačihojen kera bes’s’odasta. Kazačihat i sanotah:
Ken ollou ollun, kuin on dälgi diänyn stolah dai lattieh, dai on siun krovatilla muannun, dai on syönnyn.

A ei voija arvata, ken on ollun. Kačottih da maata vierdih, ei ni kedä niähty. Toine päivä mänöy, taas ilda tulou, taas hyö samoin sidä luajitah, syömine varussetah i lähetäh bes’s’odah. Taas kuin lähettih, ka hiän ni nouzou lippahasta. Suorieu, panou zor’ankarvalla šulkun. Syöy stolassa, dälgi diäy, kävelöy pertiä myöt’e, dälgi diäy, mänoy magoau krovatilla, dälgi diäy. Dai taasen ennen hiän tulendaa lippahah mänöy. Tullah taas bes’s’odasta dai matalla paissah:
Taasko ollou kedä ollun meilä vain eigo ole ollun?

Tuldih, ka taas on lattiella kävellyn dai krovatilla maannun. Ivan-careivič sanou:
No olgahaže.

A iče i duumaiččou: "Ken že on kävelijä?". Tulou päivä, ka mänöy leskiakkazen luoksi i sanou leskiakalla:
Etgö sie midä tiijä, mi hiän meilä on pertissä: kuin lähemmä illoilla, tulemma, ni kenen oldaneh jälet pertissä?

Leskiakkane hänellä i sanou:
Siula on lippahassa tyttö, varussa vain taaš tänäpiänä illalla sijat dai stolat, kazačihat työnnä bes’s’odah, iče viere hil’l’akkaizeh lippahasta vaste.
Anna hänellä valda: kuin syöykačo, kuin kävelöy latetta myöt’enkačo, а kuin vieröy siun sijalla maata, ka sinne sie mäne, – i juohattau, sanou, – sano: "Terveh, anna šuuda". I sano: "Sie miun akka, mie siun ukko". Sie siidä otat hänen miehellä.
Ivan-careivič tulou kodih. Ilda tuli, kazačihat bes’s’odah työndäy, stola pannah, sija laaitah, a Ivan-careivič sanou:
Mängiä työ kahen, a mie tänäpiänä en lähe, – kazačihoilla sanou hil’l’akaizeh.

Kazačihat lähettih, a hiän mäni istuudu krovatin taakse. Istu, ka Maša nouzou lippahasta. Nouzou, ka suoriu, panou tähenkarvalla šulkun. Mänöy istuuduu syömäh stolan luoksi. Ivan-careivič kaččou: latetta myöten kävelöy že Maša. Tulou, vieröy hänen krovatilla maata. Ivan-careivič nouzou hil’l’akaizeh, mänöy hil’l’akaizeh i andau šuuda, sanou:
Sie olet miun akka, mie siun ukko.

No hyö i yhytäh. Tullah kazačihat bes’s’odasta, ka Ivan-careivičalla d’o akka.
Ruvetah hyö elämäh, kaikki elos lieni toizenmoine, sadut ruvettih pihalla kazvamah. Saau Maša enzi vuodena poijan.
Lähtöy suovattana Maša kazačihan kera vettä kandamah kylyh. Tulou Syöttärin akka vastah. Dai sanou:
Muutu mussalla merellä mussaksi sorzaksı.

Kolme kerdoa hänellä sanou, hiän ei paikalda liikaha. I carevna muuttu sorzaksi dai läksi lendämäh. A Syöttärin akka läksi vettä kandamah. Päivät lendelöy merillä, a yöksi tulou kylyn salmolla čieppih. Syöttärin akka mäni kodih, lapsi, že poiga, ei mäne ni rinnalla, dai sadut ruvettih langiemah, dai iče Ivan-careivič ei ole vesselä. Kazačihat kuin kävellah siinä rannalla, niin kuullah, kuin sorza kyzyy kazačihoilda:
Lipajaugo lehyt, porraugo poigane, a ongo i herrani murehessa?

Kazačiha hänellä i vastuau:
Eigä lipaja lehyt, eigä porroa poigane, eigä i herrani ole murehessa.

A Ivan-careivič taas mänöy leskiakkazen luoksi, sanou:
Kuin miula taas elämä muuttu?

A leskiakka sanou:
Siula on Syötär-akka akkana, a siun oma akka merellä sorzana.

Ivan-careivič sanou:
A kuinbo mie voizin saaha?

Leskiakka d’uohattau, sanou:
Že sorza tulou yöksi kylyn salmoh čieppih.
Tahkuo vain miekka ylen näbieksi, štobi̮ iskizit kerran, dai poikki mänis čieppi, i siidä hiän muuttuu siula akakši.
Ivan-careivič tulou kodih i rupezi hivomah saabl’oa. Illalla i mänöy vardeimah. Tuli sorza. Hiän iski kerran čieppie, že mäni poikki, dai sorza muuttu jälelläh akaksi. I astu akka ukkoh keralla kodih. Lapsi ihastu maamah, sadut ruvettih uuvestah cvettimäh. A Syöttärin akka on siinä talossa toizessa pertissä, valmeheksi triebuiččou syömistä, kannetah hänellä. Ivan-careivič käsköy kazačihoilla kylyn lämmittiä. Kaivattau ylen suuren hauvan žen kylyn edeh. Panou tervoa sillä hauvalla siämeh valmeheksi. Levittäy ruskien sarran. Dai työndäy žen Syötär-akan enziksi kylyh. Niin kuin počitaiččiis händä. Astuu se Syötär-akka kylyh. Ukko astuu hil’l’akaizeh dälgeh. Astu, astu žen hauvan kohtah, ukko žen sarran vejäldi, da Syötär-akka haudah pystypäin. Da spičkan lykkäi, dai sihi i Syötär-akka palo.
Ivan-careivič piäzi hyvän akan ker elämäh. Sadut cvettimäh, poiga voimah. Kaikki läksi elos hyvin matkoamah. Siinä i loppu.

[Фонарь]

русский
Были раньше старик и старуха. Была у них одна дочь. У матери большой палец [на руке] был синий и у дочери также. Дочь звали Машей. Потом мать умирает. Мать, умирая, и говорит отцу:
Когда я умру, то возьми жену, чтобы у нее большой палец был синий.

Старуха умерла, старик пошел искать другую жену. Искал, искал долгое время, но нигде не может найти такую, чтобы большой палец был синий. Пришел домой, говорит дочери:
Теперь ты должна выйти за меня замуж.

А дочь ему ответила:
Если купишь платье из шелка цвета зеленей, тогда выйду.

Отец пошел; заходит в лавку, заходит в другую, в третьей и нашел. Пришел домой и дочери подает:
Вот, Маша, платье.

Дочь говорит:
Не выйду еще.
Если купишь платье из шелка цвета зари,, тогда выйду [за тебя].
Отец опять поискал в одной лавке, поискал в другой, в третьей и нашел. Пришел домой и говорит дочери:
Вот платье, выйдешь ли уже?

Девушка говорит:
Не выйду.
Если купишь еще третье платьецвета звезды, только тогда выйду.
Отец опять пошел, поискал в одной лавке, поискал в другой, в третьей и нашел. Пришел домой я говорит:
Вот платье, выйдешь ли уже?

Девушка говорит:
Не выйду еще: найди железный сундук, где я могла бы стоять, сидеть, лежать, и чтобы изнутри он запирался.

Потом нашел отец в третьей лавке сундук. Нашел, принес.
Ну, выйдешь ли уже?
Теперь выйду. Пойдем, отец, венчаться.
Девушка берет с собой сундук и шелковые платья. Отправляются, дочь садится грести. Отец садится на корму править. Гребут, гребут. Дочь и говорит:
Отец, мне по нужде хочется.

Отец говорит:
И мне хочется.

Дочь и говорит отцу:
Иди ты вперед сходи.

Отец когда пошел в лес по нужде, дочь тем временем в сундук, а сундук заперла. Пришел отецнет дочери. Кричит:
Маша! Маша!

Маши нет нигде, а Маша голоса не подает. Побежал отец по берегу, нигде не слышно Маши. Взял лодку, толкнул на воду, немнего проехал, а ему горько, что дочь пропала. С горечью говорит:
Раз дочь пропала, пропадай и ты, – и бросил сундук в воду.

Стал отец опечаленный грести обратно домой. А сундук по воде поплыл. Плывет, плывет по воде. А работницы Ивана-царевича носят воду в баню да и видят этот сундук на водекак звезда сияет издали. И говорят Ивану-царевичу:
Что это сияет, как звезда, там на воде?

Он посмотрелсияет. Говорит:
Надо это привезти, что это такое?

Поехали на лодке, гребут работницы, и Иван-царевич тоже в лодке. Подъехали тудатак это сундук! Подняли его в лодку и доставили домой. Пытается [Иван-царевич] открыть, но никак не может открыть. Тогда придвинул этот сундуж к своей ĸpoвaти.
А у Ивана-царевича нет никого, кроме двух работниц. Был вечер. Собираются они на беседу и приготавливают постель и еду, ужин ставят на стол. Все ушли на беседу. Маша тем временем встает. Надевает платье из шелка цвета зеленей, идет к столу, ест немного, ходит по полу. Когда она ела, то остался след на сĸaмьe и на столе, цвета зеленей след остался. И идет, на кровати царевича немного лежит. Перед их приходом опять прячется в сундук.
Приходит Иван-царевич с работницами с беседы. Pаботницы и говорят:
Здесь кто-то был, потому что следы остались на столе и на полу, и на твоей кровати спал и ел [кто-то].

И не могли догадаться, кто был. Посмотрели и спать легли, никого не увидели. Второй день проходит, опять вечер настает, опять они [работницы] постель стелют, еду готовят и уходят на беседу. Опять, когда [те] ушли, она встает из сундука. Одевает на себя платье из шелка цвета зари. Ест за столомслед остается, ходит по избеслед остается, идет ложится на кроватьслед остается. И опять перед их приходом возвращается в сундук. Идут опять с беседы и дорогой говорят:
Был ли опять кто-нибудь у нас или не был?

Пришлиопять кто-то ходил по полу и на кровати лежал. Иван-царевич говорит:
Нy, пускай.

А сам думает: "Кто же это ходит?". Проходит день, и идет [Иван-царевич] к старушке-вдове и говорит вдове:
Не знаешь ли ты, кто у нас в избе: когда вечерами уходим, вернемся, то чьи-то следы в избе.

Старуха-вдова ему и говорит:
У тебя в сундуке девушка. Приготовь-ка опять сегодня вечером постель и стол, работниц отпусти на беседу, сам ложись тихонечко за сундуком.
Дай ей волю: будет ecтьсмотри, будет ходить по полусмотри, а когда ляжет на твою кровать, ты тоже иди туда, – учит [вдова]; говоритскажи: "Здравствуй, дай поцелую". И скажи: "Ты моя жена, я твой муж". Ты потом на ней женись.
Иван-царевич приходит домой. Настал вечер, работниц Иван-царевич отпускает на беседу, [те] стол накрывают, постель готовят, а Иван-царевич говорит:
Идите вы вдвоем, а я сегодня не пойду, – работницам говорит тихонько.

Работницы ушли, а он пошел сел за кровать. Сел, а Маша встает из сундука. Встает и одевается, надевает на себя платье из шелка цвета звезды. Идет и садится за стол есть. Иван-царевич смотритходит по полу эта Маша. Подходит, ложится на его кровать. Иван-царевич встает тихонько, подходит тихонько и целует [ее], говорит:
Ты моя жена, я твой муж.

Ну и они поженились.
Приходят работницы с беседы, а у Ивана-царевича уже жена. Начали они жить, вся жизнь по-другому пошла, сады стали во дворе расти. Родила Маша в первый год сына.
Идет в субботу Маша с работницей воду носить в баню. Встречается ей баба Сюоттяри и говорит:
Превратись в черную утку на черном море.

Три раза ей говорит, а она с места не двигается. И царица превратилась в утку и полетела. А бaба Сюоттяри пошла [вместо нее] воду носить. [Царица] днем летает по морям, а на ночь приходит к бане и становится на цепь. Баба Сюоттяри пошла в дом Ивана-царевича: ребенок, этот мальчик, даже близко не подходит, и сады стали гибнуть, и сам Иван-царевич не весел. Работницы ходят по берегу и слышат, как утка у них спрашивает:
Трепещет ли листок, лепечет ли сынок, и печален ли мой господин?

Работница ей и отвечает:
Не трепещет листок, не лепечет сынок и не [так!] печален твой господин.

А Иван-царерич опять идет к старухе-вдове, говорит:
Почему моя жизнь так изменилась?

А старая вдова говорит:
У тебя баба Сюотяр женой, а твоя настоящая жена на море уткой.

Иван-царевич говорит:
А как мне ее вернуть?

Вдова советует, говорит:
Эта утка приходит на цепь к бане.
Наточи меч очень остро, чтобы за один удар цепь перерубить, и тогда она превратится в твою жену.
Иван-царевич приходит домой и стал точить саблю. Вечером идет караулить. Прилетела утка. Он ударил раз по цепи, цепь оборваласьи утка превратилась снова в женщину. И пошла жена со своим мужем домой. Ребенок обрадовался матери, сады вновь зацвели. А баба Сюоттяри находится в этом доме в другой избе, требует еды, подносят ей. Иван-царевич велит работницам истопить баню. Приказывает выкопать очень глубокую яму перед баней. Наполняют эту яму смолой, расстилают красное сукно. И велит [Иван-царевич] бабе Сюотяр первой идти в баню, как бы почитая ее. Идет эта баба Сюотяр в баню. Муж [Иван-царевич] идет тихонько следом. Шла, шла, дошла до ямымуж сукно дернул, и баба Сюотяр в яму вниз головой. [Иван-царевич] спичку бросил, и тут баба Сюотяр сгорела.
[Иван-царевич] стал снова с хорошей женой жить. Сады стали цвести, ребенок расти, вся жизнь стала поправляться. Тут и конец.