ВепКар :: Тексты

Тексты

Вернуться к списку | редактировать | удалить | Создать новый | История изменений | Статистика | ? Помощь

Tuhkimuš-tähkimyš

Tuhkimuš-tähkimyš

карельский: собственно карельское наречие
Ругозерский
On ennen ukko da akka. Heilä on kolme poigua. Heilä on sadu hyvin šuuri pihalla, šiih marjua kažvau. Šiihi lindu käyt šyömäh, šordamah, murottamah marjoja, vai ei ni ken tiijä, mi linduja šiihe käyt. Vanhin poiga šanou:
Muamo-tuatto, blahosloviet milma saduloida vardeimah.
Mie lähen kačon, ken saduh käyt.
No dai šanotah:
Spuassu blahoslovietakse.

No dai lähtöy vardeiččemah. No a kun mäni da uinoi, dai lindu kävi dai šöi, dai murotti, dai mäni matkojah, ei ni šuanuh tiedyä, mi še oli lindu. Šanou tuatollah-muamollah:
Et ni ken käynyh.

Tuatto-muamo šanotah:
Kuin ei ni ken käynyh, kuin kaikki on muroteldu!?

Toine poiga šanou:
Blahoslovi, tuatto-muamo, vardeimah.

Dai tuatto-muamo blahoslovitah. Hiän ni lähtöy vardeimah, toine poiga, dai tuaš šamalla keinoin ni uinoi. Kodih tulou, šanou:
Ei ni kedä käynyh.

Šielä šanotah:
Totta še on ken tahto käynyh, kuin on kaikki murotettu, ka naverno magait.

En, – šanou, – en muannuh.
Šanou nuorin poiga (še on Tuhkimuš-Tähkimuš):
Blahosloviet milma, tuatto-muamo, karavulah!

Šanotah tuatto da muamo:
Kuin ei muista liennyh, ka ei ni šiušta, Tuhkimuš-Tähkimyš, rodie.

No kuit’enki šanotah:
Spuassu blahoslovikkah, kuin šie hänen voinet šuaha.

Poiga i lähtöy šiidä vardeimah. Mäni saduh, veny, veny. Kuin veny, ka tuli, velli, šemmoine lindu saduh, ka kogo doroga tuli valgiekši. Še lindu šyöy, šyöy, da murottau. Poiga nouzi venymäštä dai tabai hännäštä, dai šai yhen šulan kobrahah, a lindu lendi poikes. Mäni kodih, vei šen šulan da šanou:
Oli šemmoine lindu, vain še mäni.

Da pani šulan šeinäh. Šulga niin valuo andau, d’otta ei pie tulda pertih, še on kun kuldane. Ne i šanotah, vanhemmat pojat:
Tuatto-muamo, blahoslovi meidä linduo eččimäh.

Hyö blahoslovitah. Lähetäh ne pojat aštumah tiedä myöten. Aššutah hyö, aššutah tuon pitkyä, tämän lyhyttä, tulou stolba vaštah. Šiidä stolbašta lähtöy kolme tiedä. Yksi tie lähtöy piädäh myöte, toine tiešuau tytön reunašša muata, a kolmaš tie lähtöy, d’otta hukka šyöy hebozenkaikki on kirjutettu šihi stolbah. Ne pojat duumaijah: "Kuda tiedä lähtie"? Dai lähettih šidä tiedä, kuin šuau tytön reunašša muata. Hyö kun šinne matattih vähä aigua, tuli talo vaštah. Hyö šiihe mändih taloh, ka šielä tyttö kangašta kudou. Hiän pani heilä šyyvä. Šyöttäy šiinä poigie stolašša. Šyötti, šanou:
Ruvekkua krovattih muata.

Ne kun ruvettih krovattih muata, ka šinne bezviesti mändih: šielä oli tyrmä alla.
No ne šinne i mӓndih. A koissa nuorin poiga šanou:
Tuatto-muamo, blahosloviet, mie lӓhen vellie eččimӓh.

Hyö hӓndä blahoslovittih. Heilӓ on kolmekymmendӓ vuotta venyt hebone šoimen alla. Hiӓn šanou:
Anduat työ tuo hebone miula.

Ka vanhemmat šanotah:
Et šie ni kunna šen keralla piäže.

Hiӓn otti šen hebozen dai lӓksi, dai tuli šiihi stolbah šuati, dai lugi, midӓ oli šiinӓ kirjutettu. Dai poiga duumaiččou: "Kuin miula on niin paha hebone, ka anna hukka šyöy miun hebozen, lähen šidӓ tiedӓ myöt’en". Dai läksi šidӓ tiedä myöt’en. Matkuau, matkuau, matkuautuli hänellä hukka vaštah, šanou:
Mie šyön šiun hebozen.

Elӓ šyö, et šie miun hebozešta hyövy.
Dai ei šyönyh. Dai tuaš läksi matkuamah, dai šama hukka tulou vaštah dai šanou:
Mie šyön šiun hebozen.

Elä šyö, et hyövy.
Dai hukka ei šyönyh. Dai tuaš hiӓn matkuau, matkuautuli kolmannen kerran nukka vaštah, šanou:
Nyt kyllä šyön hebozen.

A šyönet, velli, – šanou, – šyö.
Dai läksi hebozelda šelӓštä da ando hukalla hebozen. Hukka rubei šidä šyömäh, a hiän iče läksi ielläh aštumah. Še kun hukka šidä hevoista šöi, šöi, dai šöi loppuh šuat’e, dai šanou: "Vuota, lähen kyzyn, kunna tuo poiga läksi". Mäni šen pojan luo, šanou:
Kunne šie mänet?

A, – šanou, – meilä oli sadu, da šiihi kӓvi lindu, še murotti meijӓn saduo, niin mie läksin eččimӓh.
Šanou hukka:
Nouže miula šelgäh, mie kuin šöin šiun hebozen, niin mie lähen šiula kazakoiččemah.

Hiӓn nouzi hukalla šelgäh, ka kun še, velli, läksi mänemäh kikuriekkuo kiändӓmäh, niin mӓnöy! Da hukka vei hänen šillä linnalla, missӓ on še lindu, da šanou:
Mӓne ota lindu, lindu on šemmoizešša häkissӓ, lindu on kaunis, a häkki vielӓ kaunehembi, vain lindu ota, vain häkkie elä koše.

Dai lähtöy še poiga šidä linduo šuamah. Otti šen linnun kӓsihinšä, ka paha on näin linduo kandua, a häkki še olis vielӓ kaunehembi kuin lindu, kaikki hyvin hoikašša on rihmašša kiini. Hiӓn rubei šidä rihmua katkuamah, katkuamahka barabanat šoittamah, barabanat šoittamah. Dai rahvaš juoštih dai poiga hvatittih. Dai šanotah:
Kuin et toizelda linnalda šuane šeženmoista hevoista, šilloin šiulda piӓ poikki.

Mäni hukan luo, kerdou hukalla, dai hukka šanou:
Nouže šelgӓh.

Dai nouzi, dai läksi hukka viemäh. Mӓndin šillӓ linnalla, hukka i šanou:
Hebone mӓne ota tallista, päičet on luašša, vain elӓ ota päiččilöidä, ota yksi hebone.

Hiän hebozen kuin otti harjašta, ka paha on harjašta vedyӓ, ka hiän duumaiččou: "Vuota otan päičet". Kuin otti pӓičet, ka kruunut šoittamah, ka barabanat panomah. Tuldih dai otettih poiga kiini. Kun hvatittih kiini:
Kuin et šuane toizista muaista, toizista linnoista tänne čuarin tytӓrdä, niin piäžet piättӓš.

Mäni hukan luo,. Hukka šanou:
Nouže šelgäh.

Dai vei hukka hӓndä šiihi linnah, missä on še čuari ta čuariu tytär. Ilda kuin tuli, hukka muuttuu pojakši, dai šuorittih šen pojan kera. Šillä hukalla on skripka, dai hiӓn niin kaunehesti šoittau skripkalla, d’otta kaikki rahvaš linnalda uinotah. Männäh šen tytön ikkunan alla šoittamah. Še tyttö on kolmien lukkujen tagana. Hiän kaččou niihi šoittajih ikkunašta, kai ripšahtau. Illalla bes’s’oda luajitah dai kaikki linnan tytöt tullah bes’s’odah. Kuin šielӓ bes’s’odašša hukka šoittau, ka niin kaikki rahvaš uinotah, a še tyttö niin ni ripšahti. Bes’s’oda loppu. Dai toissa piӓnӓ šamalla tavoin männӓh šoittamah čuarin ikkunan alla, ka še čuarin tyttö on ihan hyppyӓmäššä ikkunašta. Hyö illalla tuaš luajittih bes’s’oda, dai še čuarin tyttö tulou bes’s’odah, a kun še hukka niin kaunehešti šoittau, niin še tyttö mieldy šiihe toizeh čuarin poigah i mänöy šillä yškäh. Hukka muuttu tuaš hukakši, niäppӓi tytön šelgähänšä, da toine poiga nouzi hukalla šelgäh. Hukka kun juošša viuhahutti, šen i nähtih, dai juokši šihi linnah, minne jӓi hebone. Hukka šanou:
Vuota, mie vien tämän tytön šiidӓ hebozesta.

Hukka lähtöy. Mӓni šinne, vei tytön, otti hebozen, da muuttui hukakši, da tembai tytön šekä hebozen, da kuin kikuriukkuo kiӓndišen i nӓhtih. Mäni hiӓn šiidä šen pojan luokši. Vei tytön pojan luo, a iče šanou:
Mie lähen vien hebozen šiidä linnušta.

Vei šen hebozen, hӓnellӓ še piӓššetäh še lindu klietkan kera, da mauuttu hukakši, kiändi kikuriukkuo dai vei hebozen dai linnun. Lähetäh šidä matkah, matatah, matatahmännäh ših šuat’e, missӓ hukka hänen hebozen šöi. Šanou hukka:
Mie tähä šuat’e šiula kazakoičin, nyt šie täštä mäne, elӓ vain, ristiveikko, stolban luona magua.

Erotah poikeš. Poiga matkuau, da tulou šiihi stolbah šuati. Kuin tuldih stolbah da kuin poiga on vaibun, panou linnun, riputtau stolbah, šidou hebozen stolbah kiini, a tyttö da poiga käydih yheššä muata. Hebone kuin stolbua liikuttau, niin telefonalangat šoittau šinne tytön luokši pertih, da tyttö duumaiččou, d’otta pidӓy niidӓ poigie piӓštyӓ, totta šidӓ telefonalangat šoitetah. Dai piäšti ne pojat ĸrovatin alda. Ne kun vellet kuin šieldä piӓštih dai mӓndih stolban luokši, dai kačotah, d’otta vellellä kaikki on: šekӓ linnut, d’otta hebozet, dai tytöt. Dai hyö šanotah:
Tapamma, otamma nämä kaikki.

Da niin i luajittih: leikatah piӓ da otetah kaikki, a händä lykӓtӓh tien viereh. Dai mändih kodin, šanotah šielӓ, d’otta hyö kaikki šuadih, i ruvettih vanhembua poigua tytöštӓ naittamah.
Hukka duumaiččou: "Lӓhen kӓyn stolbah, iogo hiӓn še miun prijätteli lienöy piäššyn, eigo hot’ ruvennuh stolban luokši muata". Kun tuli hukka šiihe, ka nägöy, d’otta jo on piӓ leikattu. Lӓhtöy hukka elävyä vettӓ eččimӓh. Lӓksi hukka, mӓni, kikuriukkuo kiändi da šai elӓvyӓ vettӓ, pezi hyvin prijӓttelin, valo. Dai virgoi še poiga. Dai hiӓn šanou:
Kačo, kun muata rubezit, šilma tapettih da kaikki viedih, da vanhin poiga šiun moržiemešta jo nait.
Mäne nyt hyvin ruttoh kodihize.
Hiän läksi kodihinze. Hiän mänöy šinne, ku šielä hiän jo nägöy: ihmizet šyöy, juou, moržien kumardau. Hiӓn kӓyt laučan piäh istumah. Tyttö kaččouše on hänen šulhane, hӓnen imennoi kolčane on kӓješšӓ. Hiӓn, še moržien, tuli, istuudu šihi šulahaizella yškӓh, šanou:
Tӓmä on miun piӓštӓn, da tällä mie i mänen miehellä.

Tuatto ajo kaikki muut da pidi pojan hiät, da ruvettih hyö hyvin elämäh.

Тухкимус-Тяхкимюс

русский
Были раньше старик да старуха. У них было три сына. У них сад очень большой во дворе, там ягоды растут. Туда прилетает птица есть, ронять, мять ягоды, но никто не знает, что за птица. Старший сын говорит:
Мать-отец, благословите меня сад караулить.
Я пойду посмотрю, кто в сад ходит.
Ну, и говорят:
Спас благословит.

Ну, и он идет караулить. Ну, а как пришел, так и заснул, а птица прилетела, поклевала, пороняла ягод и улетела своей дорогой; так и не узнал, что это за птица была. Говорит отцу-матери:
Никто не прилетал.

Отец-мать говорят:
Как так никто не прилетал, когда все помято!?

Второй сын говорит:
Благословите, отец-мать, караулить.

И отец-мать благословляют. Вот он и отправляется караулить, второй сын, и также и заснул. Приходит домой, говорит:
Никого не было.

Там говорят:
Верно, уж кто-то приходил, коли все помято; ты, наверно, проспал.

Нет, – говорит, – не спал.
Говорит младший сын (это Тухкимус-Тяхкимюс):
Благословите меня, отец-мать, караулить!

Говорят отец и мать:
Коли другие не сумели, то и ты, Тухкимус-Тяхкимюс, не сумеешь.
Но все-таки говорят: "Спас благословит, может, и сумеешь поймать".
Парень и отправляется потом караулить. Пришел в сад, лежал, лежал. Полежал он, и прилетела, братец, такая птица в сад, что вся дорога стала светлой. Эта птица клюет, клюет и роняет [ягоды]. Парень вскочил да и схватил за хвост, и осталось у него в руке одно перо, а птица улетела. Пришел домой, принес это перо и говорит:
Была такая птица, только она улетела.

И воткнул перо в стену. Перо так светит, что не надо в избе и огня зажигать, вся изба будто в золоте. Те и говорят, старшие сыновья:
Отец-мать, благословите нас птицу искать.

Они благословляют. Отправляются те сыновья по дороге. Идут они, идут, – долго ли коротко ливстречается столб. От этого столба расходятся три дороги. Одна дорогаголову потеряешь, другая дорогас девушкой спать, а третья дорогаволк съест лошадь (все это написано на том столбе). Те сыновья думают: "По какой дороге поехать"? И поехали по той дороге, где можно с девушкой спать. Они проехали немного, встретился им дом. Они зашли в этот дом, а там девушка ткет. Она собрала им поесть. Кормит тут парней за столом. Накормила, говорит:
Ложитесь на кровать спать.

Те как легли на кровать, так туда без вести и пропали (там под полом была тюрьма).
Ну, те туда и пропали. А дома младший сын говорит;
Отец-мать, благословите, я поеду братьев искать.

Они его благословили. У них была лошадь, тридцать лет пролежала под яслями. Он [Тухкимус] говорит:
Дайте вы эту лошадь мне.

Родители говорят:
На ней ты никуда не уедешь.

Он взял эту лошадь и поехал, и приехал к тому столбу и прочитал, что на нем было написано. И парень думает: "Раз у меня такая плохая лошадь, то пусть волк съест у меня лошадьпоеду-ка я по этой дороге".
И поехал по той дороге. Едет, едет, едетвстречается ему волк, говорит:
Я съем твою лошадь.
'
Не ешь, моей лошадью не наешься.

Так и не съел. И опять поехал дальше Тухкимус, и тот же волк встречается и говорит:
Я съем твою лошадь.

Не ешъ, не наешься.
Волк опять и не съел. И опять он едет, едетвстретился волк в третий раз, говорит:
Уж теперь-то съем твою лошадь.

А съешь, брат, – говорит, – так ешь.
И слез с лошади и дал волку лошадь. Волк стал ее есть, а он сам пошел шагать дальше. Волк ту лошадь ел, ел и съел до конца, и говорит: "Постой-ка, пойду спрошу, куда этот парень пошел". Догнал парня, говорит:
Куда ты идешь?

А у нас был сад, – говорит, – и туда прилетала птица, она все ломала наш сад, и вот я пошел ее искать.
Говорит волк:
Садись на меняраз я съел твою лошадь, то я буду тебе служить.

Он сел на волка, а тот как пошел, братец, кубарем так и летит! И волк доставил его в тот город, где живет та птица, и говорит:
Поди возьми птицу, птица в такой-то клетке.
Птица красивая, а клетка еще красивее, но только птицу возьми, а клетку не трогай.
И отправляется этот парень доставать ту птицу. Взял ту птицу в руки, а плохо так птицу нести, а клетка еще красивее, чем птица, висит на очень тоненькой ниточке. Когда он стал ту нитку рватьтут барабаны заиграли, барабаны заиграли! И прибежали люди, и парня схватили. И говорят:
Если не достанешь в другом городе такого-то коня, то голова с плеч.

Пришел к волку, рассказывает волку, и волк говорит:
Садись на меня.

И сел, и помчался волк. Приехали в тот город, волк и говорит:
Иди, возьми лошадь из конюшни, Уздечка висит на потолке, но только не бери уздечки, возьми одну лошадь.

Он взял лошадь за гриву, а плохо за гриву тащить, он и думает: "Погоди-ка, возьму уздечку". Как только взял уздечкутут же струны звенеть, барабаны греметь. Прибежали и схватили парня и говорят:
Если не достанешь в других землях, в других городах цареву дочь, то без головы останешься.

Пошел к волку. Волк говорит:
Садись на меня.

И доставил волк его в тот город, где живет тот царь и царева дочь. Вечер как настал, волк обернулся парнем, и собрались они с тем парнем [с Тухкимусом]. У волка скрипка, и он так хорошо играет на скрипке, что весь народ в городе засыпает. Идут они играть под окном той девушки. Эта девушка за тремя замками. Она смотрит на тех музыкантов из окнаи без памяти падает. Вечером устраивают беседу, и все девушки города приходят на беседу. И эта царева дочь приходит на беседу. Там на беседе волк так играет, что весь народ засыпает, а эта девушка так и упала без памяти. Беседа кончилась. И на другой день также идут играть под окном царя, а эта царева дочь готова выпрыгнуть в окно. Они вечером опять устроили беседу, и эта царева дочь приходит на беседу. А этот волк так красиво играет, что эта девушка полюбила того другого царева сына [Тухкимуса] и садится ему на колени. Волк обернулся опять волком, схватил девушку, и парень сел на волка. Волк так помчался, что только его и видели, и прибежал в тот город, где был конь. Волк говорит:
Погоди, я отнесу эту девушку за того коня.

Волк идет [в облике парня]. Пришел туда, отдал девушку, взял коня, и обернулся волком, и схватил девушку и коня, и так покатился кубаремтолько и видели. Пришел он потом к тому парню. Привел девушку к парню, а сам говорит:
Я отведу коня за ту птицу.

Увел того коня, ему отдают ту птицу с клеткой, и он обернулся волком, перекувырнулся и унес коня и птицу. Отправляются потом в путь; едут, едутприезжают на то место, где волк съел его лошадь. Говорит волк:
Я тебе до сих пор служил, теперь ты иди дальше, только, крестный братец, у столба не спи.

Расстаются они. Парень едет, едети приезжает к тому столбу. Когда приехали к столбу, парень так устал, вешает клетку с птицей на столб, привязывает коня к столбу, а девушка с парнем легли вместе спать. Конь как столб шатает, что телефонные провода звенят у девушки в избе, и девушка думает, что надо отпустить тех парней:, верно об этом телефонные провода звенят. И выпустила тех парней из-под кровати. Те братья как освободились оттуда да и пришли к столбу, и смотрят, что у брата все есть: и птица, и конь, и девушка. И они говорят:
Убьем, возьмем это все.

Да так и сделали: отрезали голову и взяли все, а его бросили на обочине дороги. И приехали домой, говорят там, что они все достали, и стали старшего сына женить на девушке.
Волк думает: "Пойду схожу к столбу, уехал ли уже мой приятель, не лег ли хоть он спать у столба". Как пришел волк туда и видит, что у того голова отрезана. Отправляется волк живую воду искать. Пошел волк, перекувырнулся и достал живой воды, обмыл хорошенько приятеля, окатил, и ожил этот парень. Он [волк] и говорит:
Смотри, как спать лег, тебя и убили, и все унесли, и старший брат уже на твоей невесте женится.
Иди теперь скорей домой.
Он отправился домой. Приходит туда и видит: люди едят, пьют, невеста кланяется. Он садится на скамье у дверей. Девушка смотритэто ее жених, ее именное кольцо иа руке. Она, эта невеста, пришла, села к жениху на колени, говорит:
Этот меня выручил, и за этого я и замуж выйду.

Отец прогнал всех других [сыновей] и справил свадьбу младшего сына, и стали они хорошо жить.