ВепКар :: Тексты

Тексты

Вернуться к списку | редактировать | удалить | Создать новый | История изменений | Статистика | ? Помощь

Kut endo skopun tegüudihe

Kut endo skopun tegüudihe

вепсский
Средневепсский восточный
Muštan döočkkark olin’ ka.

Kolot’t’as skophu kaikid’ susedoid’ ühten der’uunan.

Siloi kaik elotihe üksin’ ka.

Korondon kädoho ottas.

Tämbäi sinun očered’ om kolot’t’a.

Skophu kolotid’: «Mängät skophu Saškhu!».

Sašk oli staruh mijau, leskiak, kaiken hänos skop’uudihe.

No, skopus, mida siloi?

Vlastid’ ii lenu ningimid’ hüvid’, tol’ko ičezo susedad ka.

Norau märitas man, äjak sinaiž om gedakoid’, sömhä, näged, liibad.

Kümnen mest om ka anttas siniiž kümnen aršinad, a siičmen om ka siičmen aršinad anttas.

Gägetihe ninga man, norau märitihe, vištoštküme aršinad nor oloskel’.

Man märitas, nitud märitas, kaik ninga.

Potom märitas aidan. Naku nece sijaine aid püudos tehta siniiž, a naku nece tehta miniin’, a naku nece tehta hänolo. A nece naku tehtud kons-se aid om ka, laske kelle-ni vüu-ki.

I zapol’kad ningažo gägetihe.

Sudäin’sorüunau nakkau om zapol’kaine miiden (regi hiinad linneb); nece sinun, laske, nakkalaine-se miiden, a sinna möst-se Kujanpustau om ka laske nece hänon.

Parembile elajile ka anttas enamhan, a ken voib vüuki laptas rata da ičelozo puhtastada, sohringon priberd’as, ičelozoi valitas dai puhtastadas-ki.

No, skopus möstona necen kaiken opsuždaidas, kelle kus da i sarikoine se-ki puhtastada.

Kogod gürime kätas, kätas, kasartas kasril’ ningimil’, kogod pandas. Neno kogod kuidas, uduu voduu puuttas i necen nituižen nitaškapki nece ižand, kudamb puhtastap ka.

Äjan puhtastet’he da edahan pahoin’ puhtastadihe.

Ühtüu mužikau oli siičmen poigad, nu da vüu tütrid’ oli, kaikid’-se hänuu ühtcan vai kümnen oli last.

A nece leskiak, kudambas kaiken-se skopun tegüudihe, hänlo oliseki kumuška, ristimpoig oli kudamb-se vüu hänon.

Märitihe man.

Vet’ ühtelozo ka anttihe hüvän püudoižen da i man-se kuti hüvän, artelile ka erason anttihe hondombahkon püudon, hänolo äi mad tuli ka.

No, nece uk rändüi da čelijan aršinan pidust’ püudos ot’ nečuu (leskiakadme sireti ozaižihe püud-se), nu ka hänon mad ičelozo.

Nu da sporiškatihe, da nece uk-se, mužik-se ot’ da necen leskiakan lüi.

Ani lüi todoks čakhasai.

Nu, ken zastupib? Niken.

Kirgit’ miččelo-se starostalo, a skopus möst hänt raukad nagretihe da ningištme i gäiki, abidome.

Naku kut oli enččile leskiakoile elo.

Void’ lehman pidada ka hüvä. Void' rata vägi äjak otab, ka ed voi ka ištud i muga.


A neno ratas da elotas da ningimid’ vüu leskiakaižid’ radolo ottas, üksiš liibiš radatoittas.

Pol’ kezad radad kun aigad hiinantegon, potom hän andab siniiž pästes hebod, ed zarabotai ka i andaki ii.

Kortomd'a tariž. Näged mitte oli leskiakoile elo.

Kortoman anttas nakkau, možet hän tütärtme kahton mänob, da hiinantegos-se radab kuume da nel’ nedalid’, a ičezo hiinäine-se pammata.

Mänob, da möst ičelozo panaudab, äjäk hänou sigau ugodašt’ om, da möst rahnmaha ningimile bahatįle mänob nece leskiak, možet tütärtme kahton, a možet vüu kenni om podrostkaine.

Sötloso sügüžen da möst rahnob, tapab. Ičezo-se kaik tariž üižüu statg’au rata, ičezo radoine-se.

Ii konz uunu velakoihe väta, iloižid’ tvordä, hahon’kid’.

Muštan mina necen, pahoin’ muštan, minain’ ičiin’ mamain’ ninga eli ka.

Raukaine süu kol’ki.

Siičmen nedalid’ hän tifus läžui. Siloi läžuudihe, pahoin’ oli säkiid’ läžundoid’ ka.

Potom hän vähäižuu g’augoile-se libui da mäni nitmaha. Da hän kaks’ päivad ühtheižuu niuu, ühthiine ka tariž pidüudakse, a hänou vägi-se väl’l’, da hänou ičezo tuliki.

A miid’ laps’karkuid’ oli kuume döockkarkušt’.

Näd, sizar vanhamb mindain’ voduduu, toine mina, kuumanz’ möst voduu norembahk mindain’.

Ani tämbäi muštan, hüvin’ modod en mušta mamalain’, а istorijan ka necen muštan. Tuli mama nitmaspäi, lehmaižen lüps’, miile söda maidod kandaškanz’, da naku nenihe veraihe langez’ki.

Hänou ičezo-se kosket’, staučaižen-ki murenz’ maidome.

Nu i hän ningitte möst homen nuuz’ i möst mäni radolo.

Potom hänt kosketološkan’z’ paksumba. Hän vodon eli mijau väheižeta niššatan. Tariž miid’ sötta, mad mijau vähä, üks’ lehmaine, lambhaine oli vodnhaižime da, hobošt-se ičemoi ii lenu, ka nece Maksim-detko-se hebon-se andoi, ühtos kaik ratihe ka.

Ningimile bahatįle kanzakahile raukaine sügüzen-se püast radab, taufhen-se hän kezordab, kevadon möst kudob, päivitadas, ka hän möst sobad omblob, kad’gid’ da paidid’.

Da ningimau hän sposobau miid’ söt’ kuume tütärt.

Vanhambalo mama kol’ ka oli kümnen vot, minein’ ühtcan, a sille siičm’an kahtcan’z’.


Ningimad penikäižed olim.

Ehtkoižuu panihez (kevaduu oli aprel’uu aig-se), pagižepki: «Homen, lapsod, muštmiižed ka tataiž kaumaiželo käuškam».

homesuu nuuzim, a vokurat pakičemha kävelim, mida, maman väged kuti vähastam da ičtäzo rauk da.

Äjak anttihe.

Tariž mända vüu pakičemha.

Päiväine edahan, ülähän libunu, a mamam mijau uinoz’ vaiše, hänt kaiken ön katkoi.

kahton kesken, a vanhambaine dädäs sigau elab , nece sizar Anna-se.

Mina: «Mam, midažo sina ed nuuzo-se?».

Ii anda mam än’t.

Mänin’ läznäšti, kacauzin’ modho se, hän bokau sijau magadab pölusuu, ani uinonu.


Kacauzin’ ka püčuine šiškuine vahtod naku sus-se.

Mujauzin’, ka käzi vilu, dai vilu dai mamaine mijau kuunu. Kaks’ miid’ ningišt’ gäiki.


Mužikad üuknan au keranuksod, lähtnudod vįgonkaha.

Onik-dädän da i kaik.

Mina voikume göksti Onik-dädännoks: «Onik-däd’, mamam mijau kol’».

No, kopata tariž.

Nu gäl’ghe sida kaiken ninga kut putui raffas elim-ki.

Naku oli endo leskiakoile trudni elo.

Nügüt’ miile düudä om.

Elan mina naku dvatcat’ godou lesken ka miniin’ düud’a om elada, tol’ko mina trudnostid’ nägin’ voinan aigan, a gäl’ghe voinad mida minein’: lapsed abutaškatihe. Da endo mina prapadniižin’ lapsideme ühthe kogoho.

Как раньше устраивали сходку

русский
Помню, была я еще девчонкой.

Созывают на сходку всех соседей одной деревни.


Тогда все жили отдельно (по одной семье).


Берут в руки коромысло.

Сегодня твоя очередь созывать.


Зовешь на сходку: «Идите на сходку в дом Сашки».


Сашка была у нас старуха, вдова, всегда у нее устраивали сходки.


Ну, что тогда на сходке [делали]?


Власти такой хорошей не было тогда, только свои соседи.


Веревкой отмеривали землю, сколько у тебя, видишь, едоков хлеба.


Если десять человек, так дадут тебе десять аршин, а семь, так семь аршин дадут.



Делили землю так: отмеривали веревкой, веревка бывала длиной пятнадцать аршин.


Отмеривали землю, пожни, все так отмеривали.


Потом отмеривали забор. Это место забора в поле должен сделать ты, а это я, а вот тут это должен сделать он. А этот забор когда-то сделанный, пусть кому-нибудь еще.


И пожни так же делили.


Там на краю болота наша поженка (воз сена будет), это твоя; эта пусть будет наша, а та, что в стороне Куи, пусть будет его.


Более богатым жителям так давали больше, а кто еще мог и в стороне обработать и вычистить кустарник, то себе выбирали и очищали.


Ну, на сходке и то обсуждалось, где кому кустарник вычистить.


Выкорчуют с корнями, косарем вырубят, кладут в кучи.
Эти кучи высохнут, на будущий год сжигают, и эту поженку будет скашивать тот хозяин, который очищал.


Много [пожен] очищали, да далеко они были.


У одного мужика было семеро сыновей, да еще дочери были, всех-то у него было девять или десять детей.

А та вдова, у которой устраивали сходки, была-то ему кума, который-то из детой был ей крестником.


Отмеряли землю.

Ведь одному так и поле давали получше, и земля была получше, а на большую семью (\'на артель\') иногда давали и похуже поле, раз ему больше земли доставалось.


Ну, этот старик рассердился и целый аршин вдоль поля и взял у нее (с этой вдовой у них поля-то оказались рядом) земли себе.


Ну, и они заспорили, да этот старик-то, мужик-то, взял да и набил вдову.


Избил всерьез, до крови.


Ну, кто заступится?
Никто.

Написала какому-то старосте, а на сходке ее высмеяли, да с тем и осталась бедняжка, с обидой.


Вот какая жизнь была прежде у вдов.


Можешь корову держать, так хорошо.
Можешь работать сколько есть силы, а если нет, то и так сидишь.

А те работают, и живут, и еще таких вдовушек нанимают на работу, заставляют работать за один хлеб.


Половину лета работаешь, месяц на сенокосе, потом он даст тебе лошадь вспахать поле, а не заработаешь, так и не даст.


Нужно было брать в аренду.
Видишь, какая жизнь была у вдов.

В аренду дадут там, может, они с дочерью вдвоем пойдут, да на сенокосе-то проработают недели три-четыре, а свое сено останется незаготовленным.


Пойдет да быстро себе заготовит, много ли у нее там угодий, да опять эта вдова идет жать таким же богатым, может быть, с дочерью, а может быть, есть еще [в семье] кто-нибудь подросток.


Кормятся осень, да опять жнет, молотит.
Свою-то [работу] нужно делать по ночам.


Некогда было шутки шутить, не до хаханек было.


Помню я это, хорошо помню, моя мать так же жила.

Бедняжка от этого и умерла.


Семь недель она болела тифом.
Тогда болели, ведь много разных болезней было.

Потом она немного встала на ноги и пошла косить.
Два дня она косила в совместной косьбе, а совместно, так нужно держаться [за другими], а силы-то у нее нет (\'слабая сила-то\'), да у нее паралич прошел.

А нас ребятишек было трое девчонок.


Сестра старше меня на годик, втораяя, третья годом меня моложе.



Как сегодня помню.
Пришла мама с сенокоса, коровушку выдоила, понесла нам молока да вот у этих дверей и упала.


Ее параличом разбило, и блюдо с молоком разбилось.


Ну, и опять она такая-то утром встала и пошла на работу.


Потом параличом стало разбивать все чаще и чаще.
Год она жила у нас почти инвалидом. Нас нужно кормить, земли у нас мало, одна коровушка, овца была с ягнятами, лошади-то своей не было, так Максим дед-то нам дал, все вместе работали так.

Она, бедняжка, богатым, зажиточным осенью обрабатывает лен, зимой-то прядет, весной опять ткет, отбеливает да белье шьет, кальсоны да рубашки.



Таким способом она нас кормила, трех дочерей.


Старшей было десять лет, когда умерла мать, мне девять, а той [младшей] семь, восьмой.


Такие маленькие мы еще были.


Вечером [мать] легла (весной было дело) и говорит: «Завтра, дети, поминки, так сходим на могилку отца».


Мы утром встали, а мы как раз ходили милостыню просить, мамины силы жалели, да и ее, бедняжку.


Много ли там давали.


Нужно было еще идти просить.


Солнце еще высоко, а мама наша только что уснула, ее всю ночь ломало.



Нас двое с сестрой было, старшая сестра Анна живет у дяди.


Я [говорю]: «Мама, почему же ты не встаешь?».


Не подает мать голоса.


Подошла поближе, посмотрела в лицо-то, она лежала на боку в постели, на подушке, совсем как спит.


Посмотрела, так у нее около рта немного пены.


Потрогалатак рука холодная и голова холодная, да и мама наша уже мертвая.
Двое нас таких и осталось.

Мужики собрались под окном, уходят на выгонку.


Дядя Оник и все другие.


Я с плачем побежала к дяде Онику: «Дядя Оник, наша мама умерла».


Ну, надо похоронить.


После этого мы в людях и жили как попало.


Вот какая была трудная жизнь вдовья.


Теперь нам хорошо.


Живу я тут уже двадцать лет вдовой, так мне благодать, только во время войны я видела трудности, а после войны что мне: дети стали помогать.
А прежде я бы пропала с детьми в одной куче.