El’et’t’ih ukko da akka...
        
        
        карельский: собственно карельское наречие
                
Весьегонский
                
      
             El’et’t’ih ukko da akka. 
 
 Zahot’t’ieči akalla l’ihi̮a. 
 
 Ukolla i šanow: “Ukko, miwla himottaw l’ihi̮a!”. 
 
 Ukko šanow: ”Mis’t’ä miwla otti̮a?”. 
 
 Akka šanow: ”Ota mis’t’ä kaččuoš!”. 
 
 Ukko l’äks’i meččäh. 
 
 Puwttu hän’el’l’ä vaštah hukka. 
 
 (Hän’el’l’äh ol’i keralla kir’ves’). 
 
 Hiän otti l’eikkai jallan toi jallan. 
 
 Ker’it’t’ih villat, s’n’imit’t’ih nahkan, a l’ihat pandih keit’t’ymäh. 
 
 Hukalla jalga kivis’t’i. 
 
 Hiän l’äks’i eččimäh, ken otti. 
 
 Tul’i kyl’äh. 
 
 Yhes’s’ä akašša tul’i. 
 
 Hukka rubei ikkunan alla raviz’emah: ”Miwn l’ihi̮a keit’ät’t’ä, miwn villi̮a kez’r’iät’t’ä, miwn nahkalla issutta! O-ooi, o-ooi!”. 
 
 L’äks’i hyppiämäh.  
      
            
 
                       
            
            
            
        Жили старик и старуха...
    
        русский
    
      
        Жили старик и старуха. 
 
 Захотелось старухе мяса.
 
 Старику и говорит: «Старик, мне хочется мяса!».
 
 Старик говорит: «Откуда мне взять?».
 
 Старуха говорит: «Бери откуда хочешь (‘где увидишь’)!».
 
 Старик пошел в лес. 
 
 Попался ему навстречу волк.
 
 (У него [старика] был с собой топор).
 
 Он взял отрубил у волка ногу.
 
 Остригли шерсть, сняли шкуру, а, мясо поставили вариться.
 
 У волка нога болит. 
 
 Он пошел искать, кто взял [ногу].
 
 Пришел в деревню.
 
 У одной старухи огонь.
 
 Волк стал у окна кричать: «Мое мясо варите, мою шерсть прядете, на моей шкуре сидите!О-оой, о-оой!». 
 
 Побежал.