ВепКар :: Тексты

Тексты

Вернуться к списку | редактировать | удалить | Создать новый | История изменений | Статистика | ? Помощь

El’et’t’ih...

El’et’t’ih...

карельский: собственно карельское наречие
Толмачевский
El’et’t’ih ukko da akka.

Ukko da akka i ruvettih duwmaimah, kunne heil’ä hern’eh kyl’viä.

Akka šanow ukolla: ”Davai kyl’vämmä hern’ehen karžinah”.

Hyö kyl’vet’t’ih hern’ehen karžinah.

Hern’eh kažvo, kažvo šuwrekši.

Joi ei ruven mahtumah karžinah.

Akka šanow ukolla: ”Davai pil’immä lattien”.

Hern’eh kažvo viel’ä šuwremmakši.

Akka šanow ukolla: ”Davai pil’immä i luan”.

Pil’it’t’ih hyö luan.

A hern’eh kažvo viel’ä šuwremmakši.

Pil’it’t’ih i katokšen.

Hern’eh kažvo taivahaže šuaten.

Nu n’yt akka i šanow: ”Davai l’ähemmä hern’eht’ä šuamah yl’ähäkši”.

Ukko i šanow akalla: ”Istuo šie miwla šel’gäh da el’ä kačaha yl’äh da alah”.

Akka istuoči ukolla šel’gäh, da ei šuanun hänel’l’ä keštiäalah i kačahti.

I akka i langei i kuol’i.

Ukolla l’ien’i žual’i hän’d’äh i hiän šolahti i l’äks’i it’kijiä eččimäh.

Ukko l’äks’i jalgaz’iin da vaibu.

Val’l’ašti hebozen i l’äks’i hebozella.

Hänel’l’ä vaštah tulow hukka, hiän kyžyw: ”Kunne, d’iedo, l’äks’iit?”.

A ukko šanow: “L’ähen it’kijiä eččimäh”.

A hukka šanow: ”D’iedo, ota milma”.

A d’iedo i šanow: “Mahatgo it’kie?”.

A hukka šanow: ”Mahan”.

Ka hiän i rubei ulvomah.

Ukko šanow: ”Et maha, en ota”.

Tulow koira vaštah.

Tuaš kyžyw: ”D’iedo, kunne l’ähet?”.

A d’iedo šanow: ”It’kijiä l’ähen eččimäh”.

– ”Ota milma”.

– ”Mahatgo it’kie?”.

A hiän i rubei: ”Haw, haw, haw!”.

Ukko i šanow: ”En ota, et maha it’kie!”.

N’yt’t’en d’iedolla vaštah tulow jäniks’yt: ”Kunne l’ähet, d’iedo?”.

D’iedo šanow: ”L’ähen it’kijiä eččimäh”.

– ”Ota milma”.

– ”Mahatgo it’kie?”.

A hiän: ”Mahan” – šanow.

– ”Nukko, – šanow, – it’el’l’iä”.

A jän’is’ i rubei it’kömäh:
Ol’i miwla akka,
hienon piiruan pikšuttajan’e,
ložein korkiin suččijan’e...”


Jän’iks’en otti.

(Pit’kä on, kaikkie en muisa).

Жили...

русский
Жили старик да старуха.

Старик да старуха стали думать, куда им посеять горох.


Старуха говорит старику: «Давай посеем горох в подполье».


Они посеяли горох в подполье.

Горох вырос, вырос большой.


Уже и в подполье не стал помещаться.


Старуха говорит старику: «Давай пропилим пол».


Горох вырос еще больше.


Старуха говорит старику: «Давай пропилим и потолок».


Пропилили они потолок.

А горох вырос еще больше.


Пропилили и крышу.


Горох вырос до неба.


Ну теперь старуха и говорит: «Давай пойдем наверх за горохом».


Старик и говорит старухе: «Садись ты мне на спину и не смотри ни вверх, ни вниз».

Старуха села старику на спину, да она не смогла выдержатьвниз и посмотрела.


И старуха упала и умерла.


Старику стало жаль ее, и он спустился [с неба] и пошел искать плакальщицу.

Старик пошел пешком и устал.


Запряг лошадь и поехал на лошади.


Ему навстречу идет волк, он спрашивает: «Куда, дедушка, отправился?».


А старик говорит: «Поехал плакальщицу искать».

А волк говорит: «Дед; возьми меня».


А дед и говорит: «Умеешь ли плакать?».


А волк и говорит: «Умею».


Вот он и стал выть.


Старик говорит: «Не умеешь, не возьму».


Идет собака навстречу.

Опять и спрашивает: «Дед, куда отправился?».


А дед и говорит: «Плакальщицу искать».


– «Возьми, меня!».


– «Умеешь ли плакать?».


А она и стала: «Гав, гав, raв!».


Старик и говорит: «Не возьму, не умеешь плакать».


Теперь деду навстречу приходит заинька: «Куда поехал, дед?».

Дед говорит: «Поехал плакальщицу искать».


– «Возьми меня».


– «Умеешь ли плакать?».


А он: «Умею», – говорит.


«Ну-ка, – говорит, – поплачь».


И заяц и стал плакать:
«Была у меня старуха,
пекла она мне тонкие (сканые) пироги,
толстую корку скала...».


Зайца и взял.

(Длинная, всю не помню).