ВепКар :: Тексты

Тексты

Вернуться к списку | редактировать | удалить | Создать новый | История изменений | Статистика | ? Помощь

No el’etii uk da ak...

No el’etii uk da ak...

карельский: людиковское наречие
Севернолюдиковский (кондопожский)
No el’etii uk da ak. Oli heil tytär, kučutii Mašakš. No, a emä kuol’, zaboleičči da kuol’. Ot’t’ ižä toižen akan tyt’tären kere. I tämä myöste emä ei händä l’uubiškannu, tädä neičukašt, Mašad. No oli heil työd. Andoi omale tyt’tärele hyvät työd, šydänd kezrätä. Pani komnattaa händää. A täle andoi Mašale pahat työd, kuobettu. Työnd lähtegile. Maša meni, ištež lähtegen piäle kezrädämäh. Kezräš, kezräš, hälle vär’t’tin kirboni lähtegee. Ringuw:
Ptička-plotička, anda mile veretno!


Šigä pee ringutaa:
Molodi̮e nožki, tule iče po dorožki.


Maša hypnii, sarafanan piähä, da lähtegee. Matkaž, matkaž šigä veden pohjad myö. Tuli hällee stado lehmid vastaa:
Neičukaine, neičukaine, lypsä meid.
Andame parahan lehmäžen šilei!

Neičukaine ot’t’ kaikkid heid lypš, nännid peži heil kai, lypš heid. Ant’tii hällei paraz lehmäine. Uut matkaž, matkaž, tulow heboid stado vastaa:
Neičukaine, neičukaine, leida meil, lyhendä händäžed da harjad!
Andame myö šilei parahan heboižen.

Hän ot’t’ kaikil heil sugii harjad, händät lyhenž, harjad lyhenž, keričči. No, hyö hällee paraz heboine. Uut edele matkaž. Tulou päčiine vastaa. Šigä leibät paštutaa, paletaa. Ringutaa:
Neičukaine, ota meid päčiš pee iäre!


Hän leibäd kai vedi päčiš peỉ iäre. Uut edele matkadaa. Matkadaa. Tuli taloine. Tuli taloine, zaidii taloizee ka. Šigä on roženičču. Akka on suonu lapsen. No.
Neičukaine, linduine, lämbitä milei kyly da peze mindaa da minun laps, – sanoo. Ma šilei maksan hot’ mil!

Hän seičas ot’t’ kylyn lämbit’t’ i lapsen talui, pezi. Akkad talui kylyy, tuoi tagaze kodii, kai azet’t’. Ak hällää andoi yn’nää sundugan sobii.
No kuna, – sanow, – milei nygyt’e lähtä?

A tämä ak hällei n’evvoi:
Mäne, mäne, – sanow, – n’eččii kriežäižee, šigä tuloo, – sanow, – sloja.
Vai šihi slojaa, – sanow, – piel kosketa, hän i avedaw kun vorotat i sa piezet, – sanow.

Neičukaine matkaž, matkaž yn’nä. Jo hebo jälgee matkadaa, lehmäine jälgee matkadaa hällee. Sundug sobidenke hällää. Mäni šin’n’a, piel stuknii slojaa dai dorog aveni hällee. Hän jo i nouž iäre mual näge. Hän oli šigä veden pohjas. No tuli kodii hebon kere, sundugan vedää, lehmän vedää kodii, bohat se. I emindim se ot’t’:
Katso, – sanow, – mit’t’une Maša bohatt tuli, mäne vai nygy minun Lenoo.


Ot’t’ Lenoile pani pahat työt kuožalii, Maššale andoi hyvät työt, pani gorniččaa. Oman tyt’tären viei lähtegele. No ka Lenoo kyzyw:
Mit’e, Mašoo, sa roodoid?


A ma, – sanow, – ku vär’t’tin kirboni da hypnin lähtegee, tuli lehmid ar’t’t’el’ milee. Sanotii, lypsä mindaa. А ma heid otin vitsal, vitsal. No i heboid tuli ar’t’t’el’ uut, – sanow. Käskedii milei keritä harjad. Ma tože heid vitsal, vitsal, – sanow, – en rubennu. Sid mänin, – sanow, – taloižee, šid ak oli lapsen suonu, käšk kylyn lämbitädä. Rubedan minä, – sanow, – hänel kylyd lämbitämää!

Kai muanit’t’ tädä neičut Lenoid. Lenoi se läkš lähtegele. Ištui, kezräš, dai kirboni värt’tin. No.
Ptička-plotička, anda milei veretno, – sanow.

Šigä ringutaa:
Molodi̮je nožki, iče po dorožki!


Hän i hypnii. Hypnii, matkaž dorogad myö. Tuldaa lehmäd:
Neičukaine, neičukaine, lypšä meid, – sanow, – andame parahan lehmäižen.


Hän ot’t’ vitsan, heid vitsal.
Rubedan ma t’eid šittoid lypšämää, milai on mamoin maidol kädet pesty!

Lehmäd händää puskeda, puskeda. Hän jo it’koo da matkadaa. Matkaž, matkaž, tul’dii hebod.
Neičukaine, neičukaine, keriče meil harjad da lyhendä händät! Andame parahan heboižen.

En rubeda, milai on mamoin maidol kädet pestyd!

Hebod händää tože abidoimaa, pot’kimaa. Neičukaine matkadaa da it’koo. Leibäd ringutaa päčiš pee:
Ota meid päčiš pee!


Engi rubeda käžid polttamaa! Mamin maidoil on milai kädet pesty.

Uut edele. Tuli. Tuli kodiižee. Ka inahmo šigä lapsen kere käsköö hälle kylyt lämbitädä.
Lämbitä, – sanow, – kyly da talu meid kylyy. Maksan, mil vai pidää.

En rubeda ma. Rubedan šitoit t’eit, – sanow, – milai on mamoin maidol kädet pestyd!

Ak ot’ händää:
Mäne, – sanow, – n’eččii kohtaa, šigä šilei dorog avedaa.


Ku toižele neičukaižele n’evvoi. Hän mäni ših kohtaa. Ku piel stuknii, hällei tervabučči pieh, neičukaižela, kuadui. Kai t’erval valoihe. Matkadaw yn’nä tervas. Kai ni käded ei lämbytä ni jalgad. Kodii tulow ga ni šilmid eỉ nägy, umbi šilmii. Emäle tytär tulow sie bohat! No. Emäle tälle ei tabah rodižnu. Da ižä ajoi heid, uut tyt’tärenı kere molembid iäre, a tämän oman tyt’tären Mašan prijutii da eläškäž hyvin.

[Пряхи у проруби]

русский
Жили муж и жена. Была у них дочь, звали Maшей. Ну, а мать-то умерла, заболела да умерла. Взял отец другую жену с девочкой. И эта мать опять невзлюбила ее, эту девушку, Машу. Надо было им прясть. Дала своей дочке хорошую кудель прясть. В комнате ее посадила. А этой дала, Маше, плохую, одни вычески. Отравила на прорубь. Маша пошла, села у проруби прясть. Пряла, пряла, веретено у нее в прорубь упало. Кричит:
Птичка-плотичка, подай мне веретено!


Оттуда кричат:
Молодые ножки, иди сама по дорожке.


Маша вскочила, сарафан на голову ив прорубь. Идет, идет там по дну. Навстречу ей стадо коров:
Девушка, девушка, подои нас!
Дадим лучшую корову тебе.

Девушка взяла подоила их всех, вымя помыла, подоила. Дали ей лучшую корову. Опять идет, идет, табун лошадей навстречу:
Девушка, подрежь нам, подкороти хвосты и гривы!
Дадим мы тебе лучшую лошадь.

Она взяла причесала всем им гривы, хвосты укоротила, гривы подрезала, постригла. Ну, они ей лучшую лошадь. Опять дальше идет. Попадается навстречу печь. Там хлебы пекутся, подгорают. Кричат:
Девушка, вынь нас из печки!


Она хлебы все вытащила из печи. Опять дальше идет. Идет. Встретился домик. Встретился домик, зашла в него, а там роженица. Женщина ребенка родила. Так.
Девушка, голубушка, истопи мне баню и вымой меня и моего ребенка, – говорит. Я тебе хоть чем отплачу!

Она быстренько взяла истопила баню и снесла ребенка, помыла. Женщину сводила в баню, привела домой, все прибрала. Та дала девушке сундук, полный одежды.
Куда, – говорит, – мне теперь идти?

А женщина эта ей наказывает:
Пойдешь, придешь, – говорит, – к этому кряжу, там будет, – говорит, – такой пласт.
Только до него, – говорит, – коснешься головой, он и откроется, как ворота, и ты выйдешь, – говорит.

Пошла девушка, идет, идет все. Уже лошадь следом идет, корова следом идет. Сундук с добром у нее. Пришла туда, толкнула этот пласт головой, и дорога ей открылась. Она уже и поднялась, вишь, на землю. Была-то она под водой. Ну, приходит домой с лошадью, с сундуком, корову ведет домой, богатая такая. А мачеха та:
Смотри, – говорит, – какая Маша богатая пришла, поди-ка теперь и ты, моя Лена.


Дала Лене вычески в прялку, Маше дала хорошую куделю, посадила в горнице. Свою дочь увела на прорубь. А Лена спрашивает:
Как, Маша, ты сделала?


А я, – говорит, – как веретено упало да прыгнула в прорубь, встретилось мне стадо коров. Говорят, подои нас. Я их взяла вицей, вицей. И лошадей артель потом, – говорит. Велели мне гривы подстричь. Я тоже их вицей, вицей, – говорит, – не стала. Потом пришла, – говорит, – в домик, там женщина ребенка родила, велела баню истопить. Буду я, – говорит, – ей баню топить!

Обманула эту девушку, Лену. Лена та пошла на прорубь. Сидит, прядет, да веретено и уронила. Так.
Птичка-плотичка, подай мне веретено, – говорит.

Оттуда кричат:
Молодые ножки, [иди] сама по дорожке!


Она и прыгнула. Прыгнула, идет по дороге. Навстречу коровы:
Девушка, девушка, подои нас, – говорят, – дадим лучшую корову.


Она взяла вицу, давай их вицей.
Буду я вас, г[…], доить, у меня руки материнским молоком помыты!

Коровы ее бодать, бодать. Она уже плачет да идет. Шла, шла, навстречу лошади.
Девушка, девушка, подстриги нам гривы и подкороти хвосты! Дадим лучшую лошадь.

Не буду, у меня руки материнским молоком вымыты!

Лошади ее тоже обижать, лягать. Девушка идет и плачет. Хлебы кричат в печи:
Вынь нас из печи!


Буду я еще руки обжигать! Материнским молоком у меня руки помыты!

И опять дальше. Идет. Приходит в домик. Женщина с ребенком там велит баню истопить.
Истопи, – говорит, – баню да своди нас в баню. Отплачу, чем захочешь.

Не буду я. Буду я вас грязных, – говорит, – у меня материнским молоком руки помыты!

Женщина ей:
Иди, – говорит, – в то место, там тебе дорога откроется.


Как и другой девушке наказывала. Она [девушка] прошла в то место. Как толкнет головой, – ей на голову бочка со смолой, девушке, свалилась. Вся смолой облилась. Идет вся в смоле. Ни руки не сгибаются, ни ноги. Приходит домой, и глаз не видно, залепило. Богатая пришла дочь к матери! Но матери той не по нраву. Отец и выгнал их прочь, с дочерью обеих, а эту свою дочь, Машу, приютил и стали жить хорошо.