ВепКар :: Тексты

Тексты

Вернуться к списку | редактировать | удалить | Создать новый | История изменений | Статистика | ? Помощь

Akku lähtöö gul’aimah

Akku lähtöö gul’aimah

карельский: ливвиковское наречие
Видлицкий
Akku lähtöö gul’aimah, ga i kyzyy:
Päiväine pravednoi, ongo minuu čomembaa da sinuu räkembää?

Sinuu čomembi on, ga minuu räkembää ei ole.

Häi sai lapsen, se roih čomembi. Häi ottaa da lapsen lykkää pihah. Rozboiniekat i otetah.
Taasei lähtöö gul’aimah gai kyzyy:
Ongo minuu čomembaa da sinuu räkembää?

Minuu räkembää ei ole, ga sinuu čomembi on.

Tuloo tiedoiniekalloo, ga elos on, rozboiniekat on otettu kazvattaa. Häi tahtoo händy ääre hävittää:
A laaimo plaat’an moizen, panoo pääle dai kuoloo.


Menöö plaat’aa myömäh tyttözel, eini kui tyttöine ostas ga vägehes andaa, da zirkalon ees käsköö pääle panna. Menöö pertih, panoo pääle plaat’an da kuoloo. Vellet tullah, ga sizar kuolluh. Nuoriman vellen koiru plaat’t’azen revittelöö dai kopsahtah seizoi.
Kuibo sinä nenga?
A ostin plaat’t’azen dai kuolin.
Älä osta!

Taas akku lähtöö gul’aimah dai kyzyy päiväzel. Päiväne sanoo:
Minuu räkembää ei ole, a sinuu čomembi on.

Menöö taas laskettaa kartih, ga hengis on. Sanoonuoriman vellen koiru on päästänyh. Häi sanoo:
Pidää koiral laadia bulkaine, što syöö dai kuoloo, a tyttözel kol’čainepanoo sormeh dai kuoloo.


Menöö taase akku sinne myömäh, taas tyttöine ei ottas, ga vägeh andaa, a koiral bulkazen lykkää dai se kuoloo. Vellet tullah, ga taas on kuollut. Hyö laitah krustal’n’oi grobu da viijäh, pannah paččahien pääh, siä itkuh kuoltah.

Saarin poigu lähtöö gul’aimah, ga kaččoo rannal kuldu rounu pastaa. Häi sinne. Häi kaččooneidine on čoma, ga häi sen ottaa da ääre komanduičoo, ajaa kodih. Panoo omassah škaappah da ainos kaččoo sih tyttözeh, a ei ole elävy, eigo kuolii. Maamah da taattah sanotah:
Pidää työndää ulgomaaloil parenemah, nenga loppih.


Händy lähtieh viemäh, ga maamah meni sinne, ga tyttöine škaapas. Tuoo baabuškat pezijät, ga otetah kol’čaine sormes dai tyttöine elävyy. Häi hypähtäh, dai käänytetäh saarin poigu ääres.
No otadgo nygöi mučoikse vai sizarekse?

Eletäh-ollah, ga no taas se akku menöö kavelemäh, taas päiväzel kyzyy. Päiväine sanoo:
Minuu räkembää ei ole, ga sinuu čomembi on.


Tuloo taas, kartih laskettaa ga: hengis on, saaris on mučoinnu. "No nygöi iče lähten hävittämäh, muite tämä ei hävinnyh". Menöö, saarin akan kel pajistah, sanoo:
Tyttö kus on?

A siähäi kois!
- Kuibo händy hävitämmö?
Lämmittäät kyly da työnäkkää minuu kylyh.

Lämmitetäh kyly dai mennäh. Maamah tuoo buti̮lkazen dai tyttöine tuo buti̮lkazen. Maamalleh rubiaa hieromah, ga häi ošipkas ottaa maamahi̮but lkazen dai maamah kuoloo. Tuloo kodih, ga sanoo:
Matkalaine kuoli kylyh.


Heidy kai suudoh annetah, kui kuoli. Vääritetäh muččoi, ga maatuškah sanoo, što häi tuletteli neveskää hävittämäh.

[Мертвая царевна]

русский
Женщина идет гулять и спрашивает:
Солнышко праведное, есть ли краше меня и жарче тебя [на свете]?

Краше тебя есть, а жарче меня нет.

Она родила ребенка, ребенок был красивее. Она взяла и выбросила ребенка на улицу. Разбойники и взяли.
Опять идет гулять и спрашивает:
Есть ли [на свете] краше меня и жарче тебя?

Жарче меня нет, но краше тебя есть.

Приходит к знахарке, так жива [дочь], разбойники взяли на воспитание. Она хочет ее погубить:
А сошьем платье такое, она наденет и умрет.


Идет платье девушке продавать, девушка никак не хочет покупать, так насильно дает и перед зеркалом велит надеть на себя. Заходит в избу, надевает платье и умирает. Братья приходяттак сестра мертвая. Собачка младшего брата платье сорвала с нее, и вскочила она.
Как же ты так?
А купила платьице и умерла.
Не покупай!

Опять женщина идёт гулять и cпрашивает у солнца. Солнце говорит:
Жарче меня нет, а краше тебя есть.

Опять идет гадать на картахтак живая. Говорит: собака младшего брата спасла. Она говорит:
Надо собаке испечь булочкусъест и подохнет, а девушке колечконаденет на палец и умрет.


Снова идет женщина туда продавать, опять девушка не берет, так силой дает, а собаке булочку бросила, та и подохла. Братья приходяттак опять мертвая. Они сделали хрустальный гроб и понесли, поставили на столбах, и там от горя умерли.

Царским сын идет гулять, смотритбудто золото на берегу блестит. Он туда. Смотритдевушка красивая, так он ее берет и велит повернуть обратно, едет домой. Ставит [гроб] в свой шкаф и все смотрит на эту девушку, а та не живая и не мертвая. Мать и отец говорят:
Надо отправить [сына] за границу лечиться, не то пропадет.


Повезли его, а мать заходит туда, так там девушка в шкафу. Приводит бабушек мыть. Как сняли колечко с пальца, девушка и ожила. Она вскочила, и вернули царского сына обратно.
Возьмешь ли теперь в жены или в сестры?

Живут-поживают, опять та женщина идет гулять, опять у солнышка спрашивает. Солнышко говорит:
Жарче меня нет, но краше тебя есть.


Приходит опять, на картах гадаеттак жива, у царя женой. "Ну, теперь сама пойду погублю, иначе она не пропадет". Приходит, разговаривают с женой царя, говорит:
Девушка где?

Там она дома.
Как же ее погубить?
Истопите баню и пустите меня в баню.

Истопили баню и идут. Мать приносит бутылочку, и девушка приносит бутылочку. Стала она мать натирать да по ошибке взяла бутылочку матери, мать и умерла. Приходит домой и говорит:
Эта прохожая умерла в бане.


Их даже под суд отдают за то, что та умерла. Обвиняют жену, а матушка [свекровь] говорит, что она приходила погубить невестку.