ВепКар :: Тексты

Тексты

Вернуться к списку | редактировать | удалить | Создать новый | История изменений | Статистика | ? Помощь

Kewhe Lavri

Kewhe Lavri

карельский: людиковское наречие
Южнолюдиковский (святозерский)
Oli eli kewhe Lavri. Hänel akke kuolow, diäi hänele poige da tytär. Lavri kuolow. Vel’l’eh sizärele sanow:
Minä lähten burlakakse, elod suamah.
Anda ičeis kartočke minule.

Ottaw sizärel kartočkan i prostihes sizäres, dai lähtöw. Menöw tartuw cairile kazakakse heinäd niittämäh. Ottaw kormanis häin sizären kartočkan, dai rubedaw kaččomah. Cairin poige nägi, kačow kartočkadylen čoma oli kartočke, sanow:
Ozuta minule kartočkad.


Häin ottaw kartočkan ozuttaw cairin poigale. Cairin poige sanow:
Anda sizär minule mučoikse, enämbe ei pidä sinule heinäd niittädä.


Ottaned, ga kuibo en anda minä cairin poigale!

Andaw äijän d’engat cairin poige, andaw kakse pluat’t’ad. Tulow häin sizärellyö kodih:
Vot, hyvä sizäryiženi, läkkä cairin poigale mučuoikse.
Vot anduoi cairin poige d’engad äijän i kakse pluat’t’ad: yhten anduoi kainid, toizen anduoi villaižen!

Ištuttiheze hyö veneheh, lähtedih ajamah. Ajetah niemeh suai, i niemes kirguw staruwhe:
Hoi hyvä brihaine i hyvä tyttöine, ottagad minud veneheh!


Häin i sanow vel’l’elleh:
Ei pidä ottai, veikuoi, häin panow meid vedeh, veneh ei kestä!


Lähtetäh edelleh ajamah. Tulow, läheniškändi toine niemi, opät’ že kirguw:
Ottagad, hyvä tyttöine, hyvä brihaine, minud veneheh!


Ajaw vel’l’eh venehen randah. Staruwhan panow veneheh, iče lähtöw astumah. Dorog mänöw kolmandeh niemeh, i kirguw vel’l’eh:
Čid’žuoi, pane kaini pluat’t’e piäle!


A sizäreh sanow:
T’otoi, midäbo velli kirgui?


Sanow:
Kirguw: ota robehine kädeh, pane kaini pluat’t’e piäle, hyppiä vedeh!


Lähtedih edelleh ajamah. Ajetah niemed lähembäkse, vel’l’eh i kirguw:
Čid’žuoi, pane villaine pluat’t’e piäle, kačo, cairin dvorče nägyw.


T’otoi, minule ei kuulunuh sowtes, midäbo velli kirgui?

Sanow, raukke, sinule vel’l’es: pane villaine pluat’t’e piäle, ota robehine kädeh i hypni vedeh!

Midä liene minun piäle nenga vellirukke suuttunu?

Panow häi pluat’t’aižen piäle villaižen, ottaw häin robehižen kädeh, hypniw vedeh.

Ajaw Syvätterin akke randah i ottaw iččeh tyttären i ajaw cairin pristanih. Cairin poige vuottaw, tuliga eibo se ole, kudai oli hänen kartočkal. Häin yksikai ottaw mučuoikse sen neidižen. A vel’l’eh piäle tuskevui cairin poige, vel’l’eleh Iivanal, značit, peän leikkadaw, mikse muanitti, i lykkäidäw tulovišan bokale, a piän levole, i työndäw yöl omad ruadajad varduoiččemah piädä: eigo midä čuwdide, eigo midä sbuwdide.

Mäni karavul, rodiheze puoli yödavaidui därvi kaksaile piäi, tulow neidine dorogad myöte i vieröw vel’l’elleh piäle i itköw gu koivud kuadaw i sanow:
Hoi vellirukke, minud menetid dai iče menid!
Kačo, sinul piä leikattih, a minud vedehižele miehele andetah!

Čieppi helähtiheze, därvi šorahtiheze. Tuldah hyö cairilluo, cairi i kyzyw:
Midäbo nägitte ili kuwlitte?


Myö kuwlimme i nägimme, ga sinä ed usko, hot’ myö i sanonemme! Läkkä sinä iče tulevan yön.

Mendäh toš yön, rodih puoli yöddärvi avawduškanzi kaksaile piäi, rodiih dorog, tulow ylen čoma neidine, vai čieppi heližöw. Tulow i vieröw Iivanale piäle i itköw, gu koivud kuadaw:
Vot sinule piä leikattih, a minud vedehižele...
Huomei venčale pidäw mändä, lopun kieran tulen huomei.

Čieppi helähtih, därvi šorahtih.

Tulow cairin poige, ottaw diedon sabl’an ruostunuden, andaw kazakuoile tahkota, stobi raudan leikadaiš!
Mendäh kolmanden yön karavuulah, rodiihize puoli yöddärvi šorižiškanzi, avaidui dorog, čieppi vai heližöwtulow ylen čoma neidine. Vieriškändi vel’l’eh piäle i itköw, gu koivut kuadaw, i sanow vel’l’ele:
Nygyöi, kačo, lopun kieran tulin, enämbäd en tule, – vedehižen kera venčale mänen!


Cairin poige gu vedäldäw sabl’al, čieppi vai helähtäh i poikki. Vedehine derniityhje čieppi helähtih, neidine sih däi.

Vot, nygöi, mibo sinul on nimi, sano!

Minun nimi on Nast’a, a ižän nimi LavriNastasja Lavrentjevna, a vel’l’en nimi minun Iivan oli.

Vot Nastasja Lavrentjevna, nygyöi einä roditos minule mučuoikse!

Minä mučuoikse sinule, cairin poige, en voi tulda! Hengištyttäned minun vel’l’en, siid tulen. Kuni et hengištyttäne, sini en tule mučuoikse!

Työndäw cairin poige omad kazakat, kakse ruadajad, vuodekse andaw srokan: "Jesli ette voinne tuoda eläväd da kuol’aid vette, siid piäd iäres"!

Hyö otpravilis’ i lähtedih eläväd vette eččimäh. Ečitäh, ečitäh, ni kui ei voita löytä, d’o vuozi lopuškale mänöw. Astutah dorogad myöteviruw poikki dorogad mado kuuden verškan därevys, gu parzi. Yksi hypnii, ot’ti kangen, tahtuoi rikkoda madon. Mado diävii ristityn iänen:
Älä riko minud, a minä tiedän, midä työ ečitte, minä teile nevvon.
Työ ečitteeläväd da kuol’aid vette pidäw. Mängät työ nengoman meren randah, meren randas seižow istarinnuoi duube. Duuban al on sundug raudaine i sundugas on däičče, a däičän sydämes on kakse butilkaišteyhtes on eläväd veded, toižes on kuol’aid veded.

Mändih hyö duuballuo, davai roida, tuli sundug, avait’tih sundugšigä on däičće, a däičän sydämes kakse butilkaište: yksi eläväd vette, toinekuol’aid.
Hyö punaltaheze kodih, tuldah cairilluo, andettah cairile butilkaižed:
Vot, – sanow, – täs on kuol’aid veded, täs on eläväd veded!


Mändäh pandah piä tuulovišanke vastakkai, briznitäh kuol’ail vedelrodiheze kuolii, briznitäh eläväl vedelhypästähes:
Ah, hätken i magažin!


A sizäreh sanow:
Oh, vellirukke, minud gu ei olnuis, ga igän magannužid!


Panow cairin poige kylyh omad ruadajatkaivetah pahne kylyn uksen edeh. Pahnah pandah suuri kattil, kattilah täwz tervad i tervad kiehumah, i käsköw tervekattilan polovikal kattada. Tulow kodih cairin poige:
Gu himo oli Syvätterin tyttärel šokkid sydidä, ga läkkä nygöi kylyh, gu kyly pidi!


Polgow d’algan piäliči kyndykses kylyhbučkahtiheze kiehujah tervekattilah. Šigä vie tänäpäi kiehuw.

Tulow häi kodih, cairin poige, ottaw oman, kudai on Nastasja Lavrentjevna, kädez i rodiiheze piiru heile svuadebnoi na ves’ miiru. I rubeži carstvuimah omal carstval nastojuaššoikse cairikse, otti Nastasjan Lavrentjevnan mučuoikse, a Iivanan pani generualakse. I sluužii Iivan cairin generualannu omah vahnah igäh suai.

Бедный Лаври

русский
Жил-был бедный Лаври. Жена у него умирает, остались у него сын да дочь. И Лаври умирает. Брат говорит сестре:
Я пойду батрачить, добро наживать.
Дай мне свою карточку.

Берет у сестры карточку и прощается с сестрой, уходит. Приходит к царю и нанимается к нему сено косить. Достал как-то из кармана карточку сестры и стал смотреть. Царев сын увидел, посмотрел на карточкуочень красивая была карточка, говорит:
Покажи мне карточку.


Он достает карточку, показывает цареву сыну. Царев сын говорит:
Выдай сестру за меня, тогда тебе больше не надо сено косить.


Будто не отдам за царева сына, если только возьмешь!

Царев сын дает ему много денег, дает два платья. Приходит он к сестре домой:
Вот, милая сестрица, выходи за царева сына замуж.
Царев сын дал много денег и два платья: одно полотняное, второе шерстяное.

Сели они в лодку, отчалили. Доехали они до мыса, а с мыса старуха кричит:
Хой, добрый парень и добрая девушка, возьмите меня в лодку!


Она и говорит брату:
Не бери, братец, она нас утопит, лодка не выдержит.


Гребут дальше. Подъезжают к другому мысу, опять эта [старуха] кричит:
Возьмите, добрая девушка, добрый парень, меня в лодку!


Брат направляет лодку к берегу. Старуху сажает в лодку, сам отправляется пешком. Дорога ведет на третий мыс, брат и кричит:
Сестра, надень полотняное платье на себя!


А сестра спрашивает:
Тетенька, о чем брат говорит?


Говорит [старуха]:
Говорит: возьми короб в руку, надень на себя полотняное платье, прыгай в воду!


Гребут дальше. Подъезжают к мысу, брат и кричит:
Сестра, надень на себя шерстяное платьесмотри, царев дворец виднеется!


Тетенька, я из-за стука весел не расслышала, что брат говорил.

Брат, милая, говорит тебе: надень на себя шерстяное платье, возьми в руку короб и прыгай в воду!

За что братец на меня так рассердился?

Надевает она на себя шерстяное платье, берет в руку короб, прыгает в воду.

Сювяттери [старуха] подъезжает к берегу, берет свою дочь и едет дальше к царской пристани. Царев сын ждет, приехалада не та, которая была на карточке. Все же он берет в жены эту девушку. А на брата царев сын разгневался, брату Ивану велел голову отрезать за то, что обманул, и туловище выбросить, а голову положить на крышу. И посылает он своих работников ночью караулить голову: не почудится ли что, не привидится ли что.

Караул пришел, наступила полночьраскрылось озеро надвое, идет девушка по дороге и падает на голову своего брата, плачет, как березка клонится, и говорит:
Ой, бедный братец, меня потерял и сам пропал!
Смотри, тебе голову отрезали, а меня за водяного замуж выдают!

Цепь загремела, озеро зашумело. Приходят они к царю, царь и спрашивает:
Что видели или слышали?


Мы слышали да виделитолько ты не поверишь, если и скажем. Лучше иди сам с нами будущей ночью.

Идут на следующую ночь, настала полночьозеро раскрылось надвое, получилась дорога, идет очень красивая девушка, только цепь звенит. Приходит и падает на Ивана и плачет, как березка клонится:
Тебе голову отрезали, а меня водяному...
Завтра к венцу надо идти, завтра последний раз приду.

Цепь загремела, озеро зашумело.

Приходит царев сын домой, достает дедовскую ржавую саблю, велит работникам наточить, чтобы цепь перерубить. Идут на третью ночь караулить, настала полночьозеро раскрылось, показалась дорога, цепь позваниваетидет очень красивая девушка. Упала на брата и плачет, как березка клонится, и говорит брату:
Теперь, смотри, последний раз пришла, больше не придус водяным к венцу пойду!


Царев сын как ударит саблейцепь только звякнула и оборвалась. Водяной дернулпустая цепь зазвенела, девушка тут осталась.

Как твое имя, скажи?

Мое имя Настя, а отца звали ЛавриНастасья Лаврентьевна, а брата моего звали Иваном.

Вот, Настасья Лаврентьевна, теперь ты будешь моей женой.

Я, царев сын, твоей женой не могу стать. Если оживишь моего брата, тогда буду твоей женой. Пока не оживишь, не выйду за тебя!

Посылает царев сын двух своих работников, дает год сроку: "Если не принесете живой и мертвой воды, головы с плеч"!

Они отправились и пустились искать живую воду. Ищут, ищут, никак не могут найти, уже год к концу подходит. Идут по дорогележит поперек дороги змея в шесть вершков толщиной, как бревно. Один подскочил, взял кол, хотел змею убить. Змея заговорила человечьим голосом:
Не убивай меня, я знаю, что вы ищете, – я вам дам совет.
Вы ищете живой и мертвой воды. Идите на берег такого-то моря, на берегу моря стоит вековой дуб, под дубом железный сундук и в сундуке яйцо, а внутри яйца две бутылочки: в одной живая вода, в другой мертвая вода.

Пришли они к дубу, начали рытьпоказался сундук, открыли сундуктам яйцо, внутри яйца две бутылочки: в одной живая вода, в другой мертвая.
Они быстро повернули домой, приходят к царю, подают царю бутылочки:
Вот, – говорят, – тут мертвая вода, а здесь живая вода!


Идут прикладывают голову к туловищу, брызгают мертвой водойстал покойник, брызгают живой водойна ноги вскочил:
Ах, как долго спал!


А сестра говорит:
Ох, милый братец, если бы меня не было, то весь век бы спал!


Посылает царев сын своих работников в баню: рыть яму перед дверью бани. В яму ставят большой котел, котел наполняют смолой и кипятят, и велит [царев сын] покрыть котел со смолой половиком. Приходит царев сын домой:
Коли была охота тебе, дочери Сювяттери, щеки подставлять для поцелуя, так иди теперь в баню, коли в баню хотелось!


Перешагнула порог бании бухнулась в котел с кипящей смолой. Там еще по сей день кипит.

Приходит царев сын домой, берет свою Настасью Лаврентьевну за руку, и начался у них пир свадебный на весь мир. И стал он настоящим царем в своем царстве, взял Настасью Лаврентьевну в жены, а Ивана назначил генералом. И прослужил Иван генералом у царя до самой старости.